Ivana Španović: Odrastala sam, menjala se i sazrevala, ali sam uvek bila vođena svojim principima

Mnogo je stvari na koje Novi Sad treba da bude ponosan, a posebno na to da u njemu živi i trenira najbolja srpska atletičarka. Dovoljna je samo ta činjenica i svi već znaju o kome je reč...

Ivana Španović, jedna od naših najboljih sportistkinja svih vremena, devojka koja je svojim uspesima ispisala istoriju srpske atletike. Od ove, 2018. godine, zasluženo nosi titulu šampionke sveta, a na svetskoj rang listi skakačica udalj svih vremena njeno ime nalazi se na trećem mestu.

Sa sedam godina, u rodnom Zrenjaninu, počinje da trenira atletiku, oprobavši se u raznim disciplinama. Na juniorskim takmičenjima ostvaruje značajne rezultate i već tada se naslućuju uspesi koji će srpsku atletiku vinuti do svetskih tronova. Kao svoju glavnu osobinu ističe bezgraničnu upornost i potrebu da uvek bude bolja, a najvažniji skok u karijeri onaj na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2017. godine, pred svojim narodom, u svojoj zemlji.

Rođeni ste 1990. godine u Zrenjaninu. Kako pamtite detinjstvo i odrastanje u rodnom gradu?

- Volim svaki deo svog detinjstva. Od naselja gde sam odrasla, obdaništa i osnovne škole, do prve ljubavi prema sportu na karateu i skoku udalj na atletskom stadionu, kao i najbolje prijatelje i roditelje, koje posećujem u porodičnom domu svakom slobodnim prilikom.

Mamin bivši trener znao je šta ga sa mnom čeka

Kako se rodila ljubav prema atletici i šta je uticalo na Vas da se opredelite baš za tu sportsku disciplinu?

- Kako moja mama voli da kaže, ja sam nastavila tamo gde je ona stala kao atletičarka. Imala sam tu sreću da me je nasledio Jani Hajdu, kada sam imala sedam godina, koji je i njoj bio trener i znao je šta ga sa mnom čeka. Bio je dopustljiv u određenoj meri, da se sama pronađem u disciplini, koja je, ispostaviće se, bila pravi odabir. Međutim, bio je i strog i odlučan u nameri da mi usadi radne navike i osećaj da dobro nikada nije dovoljno dobro, kao i da je konstantno usavršavanje neophodno ukoliko želim da napredujem i uspem. Rezultat – svetska juniorska prvakinja (svetska vicešampionka, evropska vicešampionka).

KAKVA MAJKA, TAKVA ĆERKA: Ivana često voli da naglasi da je talanat i ljubav prema atletici nasledila od majke Vesne Španović, koja se sa sedamnaest godina takmičila kao sprinterka i postala prvakinja bivše Jugoslavije.

- U šesnaestoj godini sam sto metara pretrčavala za 12 sekundi, volela sam i skok u dalj, i ispred mene je bila velika budućnost. Sa 17 godina postala sam prvakinja one stare Jugoslavije, u kojoj je konkurencija bila žestoka. Ubrzo mi je umrla majka i to nisam mogla da prebolim. Odustala sam. Ivana je nastavila gde sam ja stala i zbog toga sam naročito srećna i ponosna – izjavila je svojevremeno za "Blic" majka naše šampionke.

U Novi Sad dolazite po završetku srednje škole. Kako Vam je Grad tada izgledao i kako pamtite taj period? Koliko se razlikovao od dotadašnjeg života u Zrenjaninu?

Novi Sad me je uvek privlačio kao grad i bilo je samo pitanje vremena kada ću se, i iz kog razloga, preseliti u njega. U Zrenjaninu nisam imala uslove za dalje razvijanje, jer su tadašnji rezultati zahtevali određene promene. Novi Sad je bio logičan izbor, jer sam ga volela zbog energije ljudi, bio je blizu, imala sam osećaj pripadnosti i sve uslove za rad. Tada sam i započela saradnju sa Goranom Obradovićem. Prijala mi je promena i vrlo lako sam se adaptirala. Mnogi moji prijatelji, brat i verenik su se takođe preselili za Novi Sad, pa nisam imala preterano izražen osećaj nostalgije. Sve što mi je nedostajalo bilo mi je samo pedeset kilometara od kuće. Nedovoljno daleko da stigne bilo šta zaista da mi zafali. Za važne stvari uvek nađem vremena. Novi Sad je grad u kom sam ja odabrala da živim, mesto kom se vraćam posle svakog uspeha, lako dostupna stotinama mališana koji me, neposredni kakvi jesu, dočekuju sa pitanjima i zagrljajima. To je nešto što nema cenu i vanvremensko je.

Biti dostupna stotinama mališana – to je nešto što nema cenu

Sećate li se početka saradnje sa trenerom Goranom Obradovićem i kako je to izgledalo?

- Goran često u šali voli da se prekrsti i zahvali Bogu što je taj period iza nas. Bilo je teško prilagoditi se, njemu kao treneru na novu individuu u grupi, a meni na nov sistem rada, okolinu i život. Dve godine nam je trebalo da naša otvorena saradnja dođe do nivoa gde znamo na koji način jedno drugo činimo boljim. Zajedno smo se razvijali, i kao trener i kao sportista, istrajali u turbulentnim trenucima da bi u jednom momentu dosanjali zajednički san. Nimalo lak posao, ali sam beskrajno ponosna na ljude u svom timu, bez kojih ja ne bih bila ono što danas jesam. Ni kao sportista, ni kao čovek.

Značajne sportske uspehe nižete od 2006. godine, a 2008. učestvujete na Olimpijskim igrama u Pekingu. Kako pamtite prva takmičenja u karijeri?

- Po apetitu za medaljama i dokazivanjem. Po broju neuspelih pokušaja. Po suzama na treninzima. Po podstresima ljudi oko mene da budem strpljiva. Po svemu nedostižnom u tom periodu, ali i zahvalnosti na svakoj ukazanoj i zasluženoj prilici.

U Moskvi sam se oslobodila svake misli da se medalje događaju samo boljima

Dolazi 2013. godina i bronza na Svetskom prvenstvu u Moskvi, medalja kojom "ispisujete" istoriju srpske atletike. Kako ste osećali nakon ovog uspeha i koliko vam je značio za dalju karijeru?

- To je bila tačka gde su se sreća i prilika susrele. Trenutak u kom sam se oslobodila svake misli da se medalje događaju samo boljima i mesto gde sam ispisala jedan red istorije u atletskom svetu nakon kog su lančano nastavile da se vezuju sve ostale, podjednako velike i sjajne, ali po erupciji emocija daleko iza one iz Moskve.

DOBITNICA FEBRUARSKE NAGRADE GRADA: Naša ovonedeljna sagovornica je 2016. godine, jednoglasnom odlukom komisije, dobila prestižnu Februarsku nagradu, koja se dodeljuje  za najznačajnija dela i dostignuća građana Novog Sada. Tom prilikom, predsednica komisije Branka Bežanov objasnila je odluku na sledeći način, "Ivana Španović je najtrofejnija atletičarka u istoriji Srbije. Zahvaljujući Ivani Španović, Novi Sad i Atletski klub ’Vojvodina’ nalaze na atletskoj mapi sveta, a Ivana Španović uspešno predstavlja Srbiju". Ivana je tada istakla da je još više ponosna na odluku koju je donela pre deset godina, a to je preseljenje iz rodnog Zrenjanina u Novi Sad, gde i danas živi i trenira.

Samo godinu dana pre ovog velikog uspeha u Moskvi, mediji su veoma loše pisali o Vama, polemišući oko toga da li Vam je bitniji izgled od sportskg uspeha. Kako ste se osećali povodom ovoga?

- Dok su me ljudi gledali kroz prizmu medalja u juniorskim danima, meni se kao i svakom drugom čoveku, pored treninga i takmičenja, dešavao i život. Ne mislim da su me dugi nokti ili kratka kosa činili manje predanom poslu. Stvar je bila mnogo dublja. Odrastala sam, menjala se, sazrevala, uvek bila vođena svojim principima. Istrajala u periodu stagnacije, ne zazirajući od toga šta bi bilo sve i da ne uspem.

ZLATNA GODINA I ISPUNJENE ŽELJE: Osvojivši zlatnu medalju na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u dvorani, Ivana Španović konačno postaje prvak sveta. Iako je do ove, 2018. godine, već nanizala mnogobrojne medalje, naša ovonedeljna sagovornica tada prvi put osvaja zlato na jednoj planetarnoj smotri.  Time je ispravila prošlogodišnju nepravdu, načinjenu na Svetskom prvenstvu u Londonu 2017. godine. Naime, usled skoka, Ivani se otkačio takmičarski broj i ostavio trag na pesku koji je smanjio rezultat. Ona je tada na društvenim mrežama, između ostalog, napisala, "Zlato je moje. Kad-tad.", što je i dokazala.

Nakon toga nižu se medalje jedna za drugom, bronza u Rio de Žaneiru, srebro u Portlandu, zlato u Birmingemu...  Postoji neka medalja koja je Vama najvažnija ili neki skok koji Vam je ostao u posebnom sećanju?

- Beograd i Evropsko prvenstvo 2017. godine. Nastup pred porodicom, prijateljima, ljudima koji vole atletiku.

Divno je prisustvovati trenutku gde nas, potpuno različite, spoji ljubav prema nečemu

U saradnji sa kompanijom "Red Bull" uradili ste kampanju "Treniraj sa Ivanom Španović", gde ste odabrali 15 najmaštovitijih fotografija čije autorke su trenirale sa Vama u subotu, 24. novembra. Kakvi su utisci sa ovog događaja? Smatrate li da je zadatak afirmisanih sportista da šire svest o značaju fizičke aktivnosti?

- Jedna od stvari koju smatram izuzetno važnom za napredak i lično zadovoljstvo u potpunosti je, dati nešto zajednici kojoj pripadaš. Nekada je osmeh dovoljan, nekada reč podrške ili hvale. Akcija koju smo uradili ovog vikenda meni je jedna od najdražih. Divno je prisustvovati trenutku gde nas, potpuno različite, spoji ljubav prema nečemu. Uživala sam upoznajući svaku od njih, saznala sam nešto novo, upoznala rutine svih njih i učinila da sve osećamo istu zahvalnost na prilici da se upoznamo i družimo.

RAME UZ RAME S NOLETOM: Ivana Španović je 2015. godine proglašena za najbolju sportistkinju, a nagradu su te godine dobili i Novak Đoković, rukometašice i vaterpolisti. Te godine, Ivana je je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Pragu i bronzanu na Svetskom prvenstvu u Pekingu, prekoračivši tada "magičnu granicu" od sedam metara. Ovu prestižnu nagradu, koju dodeljuje Olimpijski komitet Srbije, naša sagovornica dobila je i 2013. godine.

Kako volite da provodite slobodno vreme?

- Za početak, volim da imam slobodno vreme. Kada ga imam, provodim ga u društvu prijatelja, u šetnji po gradu s psom, uz knjigu.

Idite za svojim snovima, ali uvek poštujući druge

Imate li neki savet za mlade atletičare ili one koji tek žele da se oprobaju u ovom sportu? Nešto što biste voleli da je Vama neko rekao ili Vas posavetovao na početku karijere.

- Moj savet bi bio da uvek rade ono što vole, da budu vredni, savesni, strpljivi. Da idu za svojim snovima, ali uvek poštujući druge, da čine sve ono na šta će biti uvek ponosni.

Na koji svoj uspeh ste najponosniji?

- Na svaki urađen trening, na onaj "još samo jedan" pokušaj, koji je učinio onu ključnu razliku u izvođenju baš onog jednog skoka koji me je doveo na pobedničko postolje svakog takmičenja.

SEDAM METARA U PESKU: Lični rekordi Ivane Španović u disciplini skok udalj iznose 7,10 m na otvorenom i 7,24 m u dvorani. Ovaj drugi rekord, ujedno je treći svih vremena u dvorani. Bronza na Svetskom prvenstvu u Moskvi, koju je Ivana osvojila 2013. godine, bila je prva medalja u istoriji za Srbiju na svetskim prvenstvima u atletici.