Marina Fratucan: Novinari su danas, u velikom broju slučajeva, držači mikrofona ili PR posrednici određenih stranaka

Naša ovonedeljna sagovornica u rubrici "Gradske face" velikom delu televizijske publike u Srbiji i regionu poznata je kao urednica i voditeljka više puta nagrađivane emisije istraživačko-analitičkog novinarstva “Radar”, koja je ukinuta nakon pet godina neprekidnog emitovanja na Radio televiziji Vojvodine (RTV), pod izgovorom da se od 20. juna prelazi na "letnju programsku šemu".

Marina Fratucan započela je  novinarsku karijeru pre 32 godine, kad je postala novinarka omladinskog i kulturno-umetničkog programa, kasnije i informativnog deska, na Televiziji Novi Sad (emisije “Vama” i “Danas”). Radila je  kao dopisnik iz Vojvodine za televiziju Yutel, a bila je i novinarka Radija Slobodna Evropa, dopisnica Radija B92, urednica ANEM TV. Osnovala je i sopstvenu produkcijsku kuću UrbaNS, koja i danas postoji. Kada je došla na RTV, mislila je da su došla neka bolja vremena, međutim, novo rukovodstvo ove medijske kuće, skida emisiju “Radar” s programa.

- Jako mi je žao što se desilo da ponovo moram da odem s te televizije zbog nekih političkih okolnosti. Krivo mi je, jer mislim da, jedna ovakva emisija, koja je i nagrađivana, i bila hvaljena od gledalaca, mora prosto da ode, zato što je to neko tako odlučio, u ime viših političkih, kako oni misle, ciljeva. Trenutno na televiziji rade ljudi koji pre svega loše profesionalno obavljaju svoj posao, čak da je i ideologija stavljena u stranu. Porazno je što ta televizija ponovo gubi na kredibilitetu, gledanosti, loše se rade prilozi, emisije, čak i nevezano koja je stranka u pitanju koja sad tu vrši pritisak, to je prosto žalosno, kaže Marina Fratucan na početku razgovora za portal mojnovisad.com.

Novinarstvo je nesigurno, javno potcenjivano i loše plaćeno zanimanje. Može li se u Srbiji, ipak, živeti od novinarstva? Smatrate li da su novinari hendikepirani time što žive u ovoj zemlji?

- Mali broj studenata želi da se bavi novinarstvom jer ono ne donosi novac, suviše je rizično, zahteva veliko ulaganje energije, male su zarade. Danas su novinari, u velikom broju slučajeva, držači mikrofona ili PR posrednici određenih stranaka. Ja ne znam šta bih drugo radila, ja sebe drugačije ne vidim. I to što radim na fakultetu ima veze sa novinarstvom. Može se živeti, očigledno se može, ali mislim da je prostor sad sve zatvoreniji. Na tribini u Beogradu (“Podrška Kesiću”) je baš Vesna Mališić iz NIN-a rekla “devedesetih kad ste ostali bez posla, vama su se još tri otvarala, a vi sad kad ostanete bez posla, ni jedan vam se više ne otvara”. Tada se rušio Slobodan Milošević i zapadu je bilo u interesu da se građani informišu o istini koja se dešava oko nas, a to nije moglo biti na Radio televiziji Srbije, Televiziji Beograd i zvaničnim medijima. Danas zapad prosto priznaje Vučića. Briselu Vučić odgovara zbog Kosova, raznih privatizacija, i dok se ti poslovi ne završe mi ćemo ovde biti u velikom problemu. Evropska unija (EU) ne gleda na nas iznutra, šta se ovde dešava. Tako je bilo i sa Hrvatskom i sa drugim zemljama. Tad je nadzor Brisela i monitoring bio najjači, tad je najviše i bilo demokratije u toj Hrvatskoj. Čim se Brisel sklonio i Hrvatska ušla u EU, oni su počeli da rade šta hoće. To se vidi po položaju manjina, medija, drugih raznih grupa. Ja bih stvarno zamolila taj Brisel da ne tapše toliko Vučića po ramenu, jer se on prosto osilio ovde. Tamo mora da ćuti i izvršava ono šta mu se kaže, a mi ovde imamo problem sa jednim takvim rukovodstvom, zapravo vođom, koji očigledno demokratske institucije, procese i državu, kao takvu – demokratsku, ne poštuje.

Pored toga što ste radili na RTV-u, predajete i novinarstvo na Filozofskom fakultetu. Znaju li Vaši studenti u šta se upuštaju kad izaberu tu profesiju?

- Mislim da mnogi koji upišu prvu godinu ne znaju sa čime se suočavaju. Nadam se da će opstati najistrajniji, najsnalažljiviji i najuporniji, ali ko nema taj adrenalin u sebi i ko kalkuliše da li će sad raditi pet sati, a biti toliko plaćen, nema šanse, ispašće iz igre. Meni je jako drago zato što mi se u ovoj situaciji, kada “Radar” kreće onlajn, javilo dosta studentkinja sa četvrte godine koje bi volele da učestvuju i da rade na emisiji. U tom smislu – ima nade. Neki ljudi, koji su na funkcijama i iz određenih institucija, neće da govore za nas zato što smatraju da će time njihova pozicija biti ugrožena. Sam taj čin mladih kolega, da se upuste u ovakav jedan rizik ili da to bude njihovo prvo neko novinarsko iskustvo, zaista pozdravljam. I to mi daje nadu da i ono što sam ja radila, i na televiziji i na fakultetu, ima nekog efekta. Nisam u prazno pričala. Ja ću nastaviti svakako, pa ostala i bez ikakvog posla, drugačije ne želim da radim.

Kako Vaši studenti reaguju na proteste „Podrži RTV“ i Vašu angažovanost na njima?

- Sad je ispitni rok, nemam više aktivne časove. Sasvim sigurno verujem da ima onih koji smatraju da je ovo što ja radim loše. Predajem na trećoj i četvrtoj godini i tu ima bar oko 150 studenata, u obe godine, i sigurno da od 150 njih ima neko ko me ne podržava. Čak ne znam kojih je više. Vidim neke na protestima. Ali ne treba čovek da se opterećuje. Ja sam uvek za to da se ja sama sa sobom dobro osećam, da se mogu pogledati u ogledalo, leći mirno spavati, da pred decu mogu da stanem, mislim da je to neka najvažnija poruka koju, s moralnog stanovišta, treba da prenesem mlađim generacijama. Da istraju, da su iskreni, da se bore za istinu, pravdu, sve ono što već možda deluje izlizano. Ja prosto ne znam drugačije. Uvek će biti onih koji su protiv, koji će me čerečiti kao što su uvek, ali to ide njima na savest.

Šta očekujete da će se dogoditi sa ovim protestima podrške RTV-u?

- Konkretne stvari: ostavku upravnog odbora, da se obrazloži smena Slobodana Arežine, programskog direktora, koja će završiti na sudu jer je nelegalno odrađena. Pre svega, i taj REM (Regulatorno telo za elektronske medije) koji je biran od strane skupštine, bio je u krnjem sastavu, bez predstavnika Vojvodine i nevladinog sektora. Na novoformiranom upravnom odboru, svi su glasali jednoglasno, što je apsolutno partijsko glasanje, a ne demokratsko. Onda su krenuli otpori sa tom letnjom šemom. Zaista sam pokušala razgovarati sa novim rukovodstvom, bez obzira što se s njima ne slažem, ni ideološki, ni profesionalno, ni na koji način, ali okej, sad su tu, i ja sam s njima pokušala da razgovaram. I dok smo radili te emisije, bila sam s njima u kontaktu. I sa glavnom i odgovornom urednicom Prvog programa RTV-a Nadom Kalkan, i sa Budom Markovićem, šefom deska, i sa generalnim direktorom, (Miodragom) Koprivicom. Mislila sam da je 2016. godina kada su načini smena i funkcionisanja bitno drugačiji od devedesetih godina. Zato sam mislila hajde da se dogovorimo, ako Vučić tvrdi da se promenio, da nije više onaj radikal iz devedesetih, da stremi i hoće da izgradi demokratsku državu, institucije, hoće da ide ka EU. To su sve stvari za koje se i ja zalažem kroz emisiju “Radar” i zašto sada ne možemo da se dogovorimo? Ja sam obrazložila gospođi Nadi Kalkan detaljan plan i program rada emisije “Radar” tokom leta, čak i emisije koje bi se u septembru emitovale: dugo toplo političko leto, formiraju se obe vlade, zadaci su pred nama, pregovori sa EU, MMF-om, socijalne teme uvek aktuelne. Nada Kalkan je odlučila da smo mi sad u letu, sve je divno, krasno, pevamo, veselimo se, a i tehnički premijer, a verovatno i budući, smatra da ministri i poslanici ne treba da idu na more do septembra. Ili se ona profesionalno ne snalazi na svom poslu ili je zaista htela da makne sve emisije koje će u ovom burnom političkom letu smetati premijeru, odnosno SNS-u. Ja sad ne znam šta je od toga odgovor. Ili nema odgovarajuću profesionalnu procenu da ne sme da skloni te emisije kad je tako aktuelno ili smo prosto stvarno smetali. Ja pokušavam da dobijem odgovor. Volela bih i da se Nada Kalkan tim povodom izjasni, a ne stalno da priča isto “Marinin honorar je bio velik, sve emisije idu na letnju šemu, pa tako i ‘Radar’”. Već smo mi bili pritisnuti poslednjih mesec dana, da malo promenimo ugao gledanja, da nam malo taj “Radar” drugačije izgleda, što ja prosto nisam htela. Samo ovde da naglasim, meni ugovor ističe 30. juna, međutim, prethodni direktor je skratio taj ugovor i novom rukovodstvu olakšao situaciju. S druge strane, imaju pravo da mi ne produže ugovor, ali želim obrazloženje zašto. Imala sam pravo da kažem da je to prvi put posle pet godina da emisije “Radar” nema u letnjoj šemi. Imala sam pravo da postavim pitanje da li je to lak način da se reše jedne emisije koja je trn u oku svakoj vlasti, a tvrdim svakoj, pa i onoj demokratskoj, jer smo i njih kačili vrlo često, i da je to vid političkog pritiska na novinare i medije da ne donose priče koje se ne sviđaju premijeru. Vrlo sam jasno ostavila mogućnost, ako smo mi pogrešili, ako nije reč o političkom pritisku, onda ćemo se videti u septembru. Sve je to izazvalo buru nezadovoljstva u RTV-u: kolegijum se oglasio i rekao da sam prekršila razne kodekse, moj ugovor je izašao na naslovnoj strani Informera, krenulo je blaćenje. Evo i mlađi sin mi je izašao na Tviteru od strane nekih poslanika, potpuno krupna slika. Tu sad ima gomila, vrlo neprijatnih, nuspojava za moju porodicu. Za mene lično, navikla sam jer sam vrlo velike pritiske imala devedesetih godina, i za mene ovo nije ništa novo. Stariji sin mi je u toj atmosferi odrastao, jer je on rođen '95, a sad ponovo i mlađi sin to trpi. To je zapravo jedan od pokazatelja da se mi nismo nigde pomakli. Ako ja imam iste problem 2016. godine, kao i '96 ili '91 ili '99, pa ja stvarno ne znam šta smo mi radili evo skoro tri decenije. Čim su oni to prvi put uradili kada su došli kao novo rukovodstvo, stvarno ne mogu ništa drugo da pomislim, nego da je to jedan vid političkog pritiska na novinare, pre svega na redakciju “Radara” i mene lično. Ako to prethodni nisu uradili, zašto oni sad to rade. Jako mi je strašno da ja već toliko apostrofiram Vučića za bilo koju stvar, Savamala, RTV. Ne postoji institucija, ne postoje drugi ljudi. Šta će nam vlada i ministri ako sve radi Vučić? Vučiću je smetao RTV, disonantni tonovi i da mu bilo ko spočitava na pres konferencijama, da mu postavlja neka pitanja, da analizira njegove izjave. “Radar” je to sve radio. Bavili smo se novinarstvom, nismo bili blagonakloni prema vladi, to je valjda i uloga novinara. Ne da hvali stalno, nego da i analizira, kritički se odnosi prema vlasti, pogotovo na javnom servisu. Eno mu Pink, ima već svoju televiziju, svoj Informer, sve svoje ljude, pa neka radi šta hoće, ali neka javne servise ostavi. Mislim da nam se nikako ne piše dobro kada je reč o medijima. A ni generalno gledano. Ali da mislim da je borba uzaludna, verovatno se ne bih latila te borbe.

Ohrabruje činjenica da vi, kao i jedan deo novinara, nećete da ćutite, što smo videli na građanskom skupu podrške, gde je pored vas, preko 100 novinara RTV-a protestovalo protiv smena urednika u toj kući, iako ste rizikovali da izgubite posao. Ima li, ipak, nešto što zamerate kolegama novinarima?

- Jedan deo se izdvojio kao podrška RTV. Prvi put se dešava da su se sami novinari RTV pobunili da ne žele da budu proširena ruka neke stranke. Ove smene su se dešavale i ranije, i ranije se menjala urednička garniture, i jedan veliki broj, naročito starijih kolega, i sada je rekao “pa u čemu je problem?”. To je njima normalno. Kažu “sad ću ja malo da odmaram, pa ću čekati da dođu moji”. Šta to znači moji, tvoji? To im zameram. Što su pristali da Televizija Novi Sad, prvo, devedesetih bude apsolutno ratno-hušačka televizija. Televizija Novi Sad je uradila mnogo prljaviji posao od televizije Beograd. Milošević je uzeo ovu televiziju i uništio je, u blato je sabio. Taj veliki žig je trebalo ukloniti i onda su oni pristajali narednih godina da isto tako služe određenim režimima i da smatraju normalnim ma ko sad došao na vlast da ćemo se i mi menjati. Ovo je sad prvi put, i jedan deo studenata je bio tu, neki drugi su se osnažili uz ove mlade i odlučili da dignu svoj glas i kažu “ne, politika treba da ostane političarima, javni servis zaista građanima”. RTV je poslednjih mesec i po dana apsolutno produžena ruka vladajuće stranke, SNS-a, i to prosto ne sme da se dozvoli. To ne sme da bude normalno. To zameram kolegama. Zameram im što su ćutali i uvek se prilagođavali i čekali “svoje”, a sklanjali se kad su došli “njihovi”. Na javnom servisu ne može da bude mojih-tvojih-njihovih. Može da bude samo profesionalizam. Zameram i što nisu digli glas do sada. Ali mi je drago da su se sad, neki koji su ćutali prethodnih godina, aktivirali, osnažili i uz ove mlađe izašli na ulicu.

Nema obrazloženja za smene koje su dovele u pitanje smisao Javnog servisa koji bi trebalo da bude odvojen od vlasti. Zašto su smene nekad blaže, nekad rigoroznije?

- Zavisi koja garnitura tu sedne. Ova je očigledno vrlo osvetnička, jer je čekala svojih pet minuta jako dugo. Mislim da se Vučić lično bavio imenima ljudi koji su sad na rukovodećim položajima, imao je svog čoveka koji je to odradio za njega. Nisam sasvim sigurna da je Vučić uopšte zadovoljan izborom tog koga je odredio da nađe te ljude. Pogotovo sa ovim protestima. To je moglo da se uradi mnogo sofisticiranije. Niko od nas nije toliko naivan da je mislio da neće doći do promena sa pobedom SNS-a u pokrajini, a znali smo da će oni pobediti. To su bile očekivane promene. Ali smeniti urednike i voditelje Jutarnjeg programa, Razglednice i Dnevnika, nije moralo na taj način. Sad su došli neki ljudi koji i ne znaju da naprave Dnevnik. Taj program je produžena ruka SNS-a. S jedne strane, ne dopuštaju, ili jako malo ima prostora za drugačije mišljenje, a sa druge strane, vi samo možete da vidite ono što je lepo, divno, krasno u našoj državi, što nam je u formi boljeg života omogućio SNS. Ne kažem da je to loše, nije ni problem da se takve stvari kažu, ali vi nemate nigde postavljeno problemsko pitanje. Listanje štampe kad gledate, izaberu teme koje uopšte nisu političke. U danu kad imate nastavak ove famozne sednice skupštine Republike Srbije, kada nije izabrana Maja Gojković, vi slušate od voditeljke jutarnjeg programa koja sa voditeljkom vesti, prezenterkom, lista štampu i govori kako pločice u kupatilu možete ovako okrečiti, baštu ovako srediti. Vi kad to slušate pomislite da živite u Diznilendu. Nikakav problem nemate, a kad izađete na ulicu vidite jad i bedu, nezadovoljne ljude, proteste, ne mislim samo ove, nego su ranije bili protesti ljudi koji su iz privatizovanih preduzeća. Vidite jednu apsolutno nerealnu sliku Srbije u kojoj mi živimo. Znate vrlo dobro da je elektronski medij najuticajniji, taj Dnevnik najvažniji jer na javno mnjenje ostavlja najveći utisak. Mediji, pogotovo elektronski, užasno su moćni, a Vučić jako želi da ima sve medije pod kontrolom. Na sve moguće načine želi svaku rupu da zapuši, da ne dozvoli da izađe bilo kakva druga informacija od one koja se njemu dopada, koju on i njegovi poltroni plasiraju. I svako ko malo promili glavu, nešto svojom glavom mućne i kaže, a njemu se ne dopadne, odmah je žigosan. Meni je došlo da mu pišem, želim da me primi, imam svašta da mu kažem, da ga pitam kao građanina, kako je mogao da dozvoli svom prijatelju Vučićeviću da blati toliku gomilu ljudi, između ostalog evo sada i mene, i da mi dete dovede u poziciju da treba da razmišljam da li je bezbedno. Neko je pitao da li RTV ima dve garniture koje imaju platu. Jedna koja čeka svojih 5 minuta i jedna koja aktivno radi. Očigledno je tako.

Koliko je ukidanje emisije “Radar” uspešno danas, u takozvanoj eri interneta, blogova, društvenih mreža...?

- Starija populacija, koja je gledala “Radar”, ostala je uskraćena, jer se oni ne snalaze dovoljno na internetu. Znam da nas jedan veliki deo ljudi, koji nas je pratio, neće više gledati jer se nisu prilagodili novim uslovima. Drugo, forma na internetu mora da bude kraća i brža od one u etru, jer neke stvari koje pronađemo na internetu ne moramo stavljati u emisiju, jer su one svakako dostupne na internetu. I ja moram da se prilagođavam, da slušam mlađe – dobro ću ih slušati, mislim da su tu iskusniji. Ja bih volela, nadam se, želim da verujem da će se “Radar” vratiti tamo gde pripada – na RTV. U meni ima i dalje tog detinjeg idealizma i nade i verovatno da nemam tu notu, ne bih ništa ni radila. Da li će se neko urazumiti, ili će ga pritisnuti, ili će protesti ovi nešto uraditi. Mislim da “Radar” tamo pripada. Pripadam i ja toj televiziji i nekako mi je strašno da se stalno povlačim pred onima za koje znam i da znaju manje. Povlačimo se pred neprofesionalizmom, pred lošijima od sebe, samo zato što ih neka politička partija podržava. Ne znam koliko će da potraje, šta će da bude, ali bar da se oglasimo da postojimo na internet, sa ne znam kakvim sredstvima, za sada nula. Da li će neko da primeti dobru volju, entuzijazam, da li ćemo uspeti da nastavimo, da li će iz toga da se izrodi taj portal koji sam najavila kao radar.com, da li ćemo se pri nekom portalu mi pojaviti sa video produkcijom. To su sad sve opcije. Malo je sredstava, te se mi slični očigledno moramo udruživati. Ja ću nastaviti da se borim, prosto čovek sam, moram da se izborim za svoju poziciju. Promena svesti je važna na svim nivoima i moramo zajedno raditi na tome. Nadam se da ćete vi, kao mlada generacija, na ovaj ili onaj način, istrajati u tome. Insistirati, ako ništa.

Pored aktuelnih protesta, trenutno se održava i deveto izdanje filmskog festivala Cinema City, kao i 43. internacionalni festival alternativnog i novog teatra Infant. Za šta se pre odlučite da posetite i zbog čega?
- Sad sam u haosu, oko cele ove situacije i zbog mlađeg deteta, koje još uvek noću ne ostavljam samo. Sterijino pozorje sam isparatila tu i tamo, Infant evo nisam, na Cinema City sam prošle godine išla, i sad sam gledala neke filmove, i mislim da ću otići na još neke kad ugrabim vremena, jer ovo je sad borba sa vjetrenjačama koja zahteva dve mene. Jako volim pozorište. Infant sam pratila od početka. Bio je i na Tvrđavi i na raznim mestima. Sada nisam pomno pratila ko dolazi. Gledala sam malo repertora Cinema Cityja i na neku ću projekciju sigurno otići. Volim Brod Teatar, tu je lepa atmosfera, budu i lepi filmovi. Negde ću sigurno otići sa mlađim sinom u društvu. Da imam više vremena i da sam rasterećenija, a ne da se borim sa besmislenim stvarima 2016. godine, sigurno bih više uživala i u jednom i u drugom.

Razgovor vodila: Biljana Banović
Foto: Aleksandar Jovanović