Svetlana Horvat, Serbia Fashion Week: Na dobrom smo putu da Novi Sad postane grad ljudi sa modnim stilom

Ovonedeljna sagovornica portala mojnovisad.com Novosađanima je poznata po internacionalnom festivalu umetnosti, mode i dizajna Serbia Fashion Week (SFW), koji je nakon prvog zvaničnog održavanja 2013. godine, ubrzo postao prepoznatljivo mesto na kulturnoj mapi Novog Sada.

Svetlana Horvat, predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i festivala SFW, od detinjstva je bila upućena na modu. Tokom dugogodišnje karijere je radila kao dizajner unikatnih odevnih predmeta od kože, dobila prestižne nagrade, učestovala na čak 40 revija i 12 zatvaranja najvećih modnih festivala i nedelja mode. Posao je pretvorila u zadovoljstvo koje, između ostalog, podrazumeva i divna druženja sa ljudima čija imena predstavljaju sam vrh svetske modne scene.

Svetlana je nesebično podelila sa nama svoja razmišljanja o modi, otkrila nam kako je izgledao njen put i razvoj kroz modni svet, te šta trenutno radi, ali se osvrnula i na značaj modne industrije za Novi Sad i Srbiju, kao i na kreativnost i perspektivu mladih dizajnera.

Molim vas da naše čitaoce upoznate s najvažnijim detaljima vašeg detinjstva. Gde ste ga proveli? Kako je period detinjstva izgledao u vašim očima? Šta je ostalo upečatljivo?

- Rođena sam u Novom Sadu. Smatram to privilegijom, jer je Novi Sad bio i ostao za mene najlepši grad na svetu. Odrastala sam u ulici Pariske komune, baka mi je živela u Dr Svetislava Kasapinovića, pa mogu reći da su mi i detinjstvo i mladost vezani za Detelinaru. Osnovna škola "Kosta Trifković", sa sjajnim nastavnicima, postavila mi je temelj za život i dalje obrazovanje. Detinjstvo pamtim kao najsrećniji period u mom životu. Ostala mi je u sećanju moja ekipa iz ulice, druženja, muzika, sport...

Šta vas je u procesu odrastanja i sazrevanja najviše odredilo kao osobu i uticalo na vaše životne izbore?

- Pre svega roditelji, pa onda zdrava sredina u kojoj sam odrastala, dobro društvo, bavljenje sportom. Trenirala sam odbojku, a potom stoni tenis. Išla sam na "Radnički", na engleski jezik, punih 12 godina, mada je mama imala muke da me natera da – nakon sedam, osam godina – nastavim i dovršim započeto. U to vreme, Novi Sad je slao 20 najboljih učenika, iz svake škole po jednog, u engleski grad Norič. Boravak u engleskoj porodici, a kasnije i dolazak moje engleske drugarice u našu kuću, pamtim kao motiv i dokaz da radom možeš postići sve. Sada je malo drugačije vreme. Naravno, bavila sam se i muzikom. Kada su mi roditelji ispunili želju i kupili gitaru za odličan uspeh u sedmom razredu, godinama je nakon toga nisam ispuštala iz ruku. Kasnije je došla "Zmaj Jovina" gimnazija i prelazak iz detinjstva u zrelo doba. I dan-danas volim i rado viđam sve moje drugove iz ovog perioda.

Moda i vi. Kako je krenula i kako teče vaša zajednička priča? Kad je moda počela da zauzima važno mesto u vašem životu? Koliko je školovanje uticalo na vaš rad i kreativnost i koliko mislite da ono generalno ima uticaja na dizajnere?

- Moda i ja – ceo život. Majka mi je bila generalani direktor jedne velike modne fabrike, pa sam od detinjstva bila upućena na modu. Iako vrlo pragmatična i potpuno nezainteresovana u toku odrastanja, stigla me ljubav prema modi negde oko moje 23. godine. Kao stipendista italijanske vlade bila sam na ekspertskom studiju menadžmenta u modi u Italiji. Školovanje utiče da dobijete širinu iz oblasti kojom ćete se baviti, da ovladate tehnikom, ali talenat je nešto sa čim se rađate kada govorimo o umetnosti. Smatram da svi koji završe akademije umetnosti ne mogu napraviti vrhunske rezultate bez dobrog mentora u praksi i odličnog znanja u tehničkoj realizaciji.

Koji je bio prvi odevni predmet koji ste dizajnirali? Po čemu ste bili prepoznatljivi? Radili ste najviše sa kožom i svilom? Koliko su vaši počeci bili teški u odnosu na započinjanje karijere današnjih modnih kreatora?

- Kada sam počinjala, to je još bila Jugoslavija, koja je imala snažnu tekstilnu industriju. Mnogo je bilo dizajnera, a ono što mi je u najlepšem sećanju ostalo jeste da smo se svi družili i pomagali jedni drugima. Kolegijalnost bi bila reč koja najbolje opisuje to vreme u modnom dizajnu. To se danas značajno promenilo. Počeci su uvek teški, u onom ili ovom vremenu. Danas je mnogo lakše, jer je sve dostupno, pre svega globalne komunikacije. Mi smo morali da putujemo da bi videli tendencije, materijale... Danas, na sreću, sve je dostupno sa nekoliko klikova na kompjuteru. Prvi odevni predmet koji sam dizajnirala je bio bolero od crvene kože sa vezom, rađen za Sajam mode u Beogradu, a prva zaokružena kolekcija je bila koža u hipi stilu. I dan-danas sam ponosna na tu kolekciju – priseća se naša sagovornica.

Imali ste i svoj modni atelje? Možete li nam reći nešto više o tom preduzetničkom periodu?

- Nakon povratka iz Italije, otvorila sam modni atelje i bavila se izradom unikatnih proizvoda od kože. Moj atelje je imao osam zaposlenih radnika i to je trajalo nekih šest godina, sve dok kineski proizvodi nisu i definitivno uništili kožnu industriju Srbije. Pre ovog perioda, punih 12 godina sam radila kao dizajner u "Viv-exkluzivu", pa vrlo dobro poznajem i industrijski i tehnološki deo mode.

Iza sebe imate 20 godina dugu karijeru modnog kreatora, mnogo revija i zatvaranja najvećih modnih festivala i nedelja mode, dobili ste preko 20 domaćih i međunarodnih nagrada. Šta smatrate najvećim uspesima u karijeri i šta biste još želeli da stoji u vašoj biografiji? Koja vam je najlepša uspomena u karijeri?

- Najveći dizajnerski uspesi su mi Zlatne i Srebrne košute, te Zlatni prsten za dizajn koje sam osvojila na sajmovima mode u Beogradu, jer je iza ovih nagrada moralo da stoji mnogo toga. Od talenta, mašte, dobrog dizajna, preko kvaliteta izrade, tehničkih mogućnosti za industrijsku proizvodnju, do sposobnosti kolekcije da se plasira na tržištu. U toku moje karijere dizajnera, dobila sam i brojne međunarodne nagrade, ali uspehom smatram ove domaće, jer su dobijene u vreme kada je postojala snažna tekstilna i kožna industrija kod nas. Posle 20 godina bavljenja modom upoznala sam taj posao sa svih aspekata. Često sam razmišljala šta bih uradila kada bih bila u poziciji da odlučujem i određujem kako će se razvijati karijera jednog modnog dizajnera. Odlučila sam – povlačim se iz sveta modnog dizajna jer želim da svu svoju energiju, znanje i prijateljstva, koja sam izgradila u inostranstvu, stavim u funkciju izgradnje imidža i karijera naših dizajnera koji to zavređuju. Nakon poslednje kolekcije sam se poklonila pisti i rekla,  "Ovo je kraj moje karijere, ali sigurna sam početak internacionalne karijere mnogih talentovanih dizajnera koji zaslužuju svoju šansu." Moda podrazumeva druženje, razmenu energija, upoznavanje novih ljudi. Ima kreativnih i genijalnih ljudi koji su divni za druženje, a ima i onih drugih. Društvo pažljivo biram i ono me pokreće. Međutim, mnogo kreativnih ljudi cenim i poštujem i idealni smo poslovni saradnici, iako ne mogu da se družim sa njima. Energiju  koju dajem i ulažem u sve ovo najviše dobijam od porodice. Možda je moja porodica neka vrsta žrtve ove moje modne manifestacije za koju mogu reći da je još jedno moje dete – i ona mi je porodica. Najveći utisak je što ljudi mogu da prikažu svoju kreativnost a veliki broj ljudi koji prolazi kroz SFW – oko 30.000, dobro prima ovu vrstu umetnosti i prepoznaje kvalitet – sa ponosom priča Svetlana Horvat.

Kakav je osećaj, kao predsednica, boriti se za modu, raditi nešto što može da promeni nečiji život? Zašto su modne nedelje važne po vašem mišljenju?

- Odluka da se pokrene SFW doneta je nakon poziva od Evropskog modnog saveta (EFC), koji mi je ponudio da predstavljam Srbiju i srpsku modu u Evropi, kroz mrežu zemalja članica tog modnog saveta. Prihvatila sam da budem predsednik Nacionalne komore za modu Srbije i znala sam da će ovaj posao zahtevati potpunu posvećenost i mnogo truda i rada. Iz iskustava sa modnih manifestacija u našoj zemlji, naučila sam nekoliko stvari, koje su me godinama unazad uzmemiravale. Ni jedna nije tretirala modu kao kulturu i umetnost, što je nepravedan i degradirajući odnos za ljude koji su studirali pet godina Akademije za umetnost i dizajn, a tretiraju se kao zabava i estrada u našoj zemlji. Ništa, ama baš ništa, nije urađeno da se ovi umetnici postave na mesto u društvu koje im pripada. Ni jedna modna manifestacija nije posvećena plasiranju njihovih kolekcija na tržište i njihovom promovisanju u inostranstvu, a Udruženja ih ne štite i ne bave se njihovim pravima. Ovo što radimo je zaista težak posao na duge staze. Srećna sam što je SFW već počeo da daje rezultate, koji su promenili živote mnogim dizajnerima. Zašto su nedelje mode važne? Građevinari imaju svoje sajmove na kojima ugovaraju prodaju svojih proizvoda, isto tako i dizajneri i proizvođaći nameštaja, mašina, turistički sektor, IT sektor. To što su za njih sajmovi, to je za ovu oblast nedelja mode. Način da se pokaže šta će biti u proizvodnji za narednu sezonu, da se susretne sa medijima, te na kraju, i ono što jeste cilj nedelje mode, da ponude svoje kolekcije potencijalnim kupcima.

Imali ste priliku da prisustvujete brojim nedeljama mode u svetu. Da li se i koliko srpska modna scena razlikuje od inostrane?

- Po talentovanim dizajnerima se ne razlikujemo od nedelja mode u svetu. Ne razlikujemo se više ni u produkcijskom smislu, zbog toga je SFW i postala peta najveća nedelja mode u Evropi. Ono po čemu se razlikujemo jeste tržište. Ako ga nema u našoj zemlji, a na ovome svakako radimo, potrebno je targetirati strana tržišta koja su kompatibilna našem stvaralaštvu u ovoj oblasti i plasirati proizvode sa jedne strane, te dovoditi kupce i strane eksperte iz oblasti istraživanja tržišta i plasmana sa druge strane, što SFW uveliko radi. Nama u prvim redovima sede predstavnici najvećih medijskih kuća iz celog sveta, tako da dizajnerima nije više potrebno da ulažu u ovaj deo posla, jer su postali potpuno vidljivi na svim meridijanima sa kolekcijama koje predstave u Novom Sadu – navodi naša ovonedeljna sagovornica.

DEFINICIJA I VAŽNOST MODE: "Moda je četvrta industrijska grana po obrtu kapitala u svetu. Naravno da je važna. Moda je sve što nas okružuje. Počev od odeće koju oblačimo svaki dan, obuće, parfema, do izgleda sapuna, gelova, četkica za zube, nameštaja koji nas okružuje, telefona.... Sve je to dizajn, trend, moda.... U našoj zemlji ljudi ne razumeju dobro šta znači dizajn i moda. Modne revije su u glavama većine naših ljudi mesto gde se ljudi zabavljaju, mesto koje je dostupno samo izabranima.... Ne, nije tako. Ovo važi samo za vrhunsku umetnost u modi, koja se prepoznaje pod "Haute Couture" markom, sve ostalo pripada svima nama. Dakle, moda je vrhunska umetnost sa jedne strane i snažna ekonomska grana sa druge strane“, obrazlaže svoj stav o modi Svetlana Horvat.

Da li je Novi Sad grad mode? Šta za vas predstavlja ovaj grad, zašto ga volite? Koliko je Novi Sad uticao na vaše stvaralaštvo i shvatanje mode?

- Novi Sad je spreman da bude modna prestonica Srbije. Sa druge strane, reakcija stranog presa, poznatih ljudi iz modnog sveta kao što je Anna Fendi, gradonačelnik Mastrihta i brojne VIP zvanice, ljudi koji nisu predstavnici srpske estrade, izjave oduševljenja onim što su videli jer ne osete ni jednog trenutka kroz šta sve prolazimo da bi ovako nešto realizovali. Novi Sad je postao nezaobilazna destinacija na globalnom nivou kada se govori o modi. Biti peta najveća nedelja mode u Evropi, znači biti nezaobilazna destinacija za bilo koji medij koji se bavi ekonomijom, turizmom i modom u svetu. Novi Sad je deo mene isto kao što sam i ja deo Novog Sada. Svakako me je formirao kao ličnost i utkao u mene one najfinije, ne nužno i dobre, detalje našeg mentaliteta. To vam je ono kada odete negde, pa vam ništa ne godi do kraja i jedva čekate da se vratite, jer je Novi Sad ono što vam je neophodno da biste živeli, disali.... U skladu sa našim članstvom u EFC, Nacionalna nedelja mode  mogla je da se organizuje bilo gde u Srbiji. Želja mi se ispunila i ona je u mom gradu. Ne mogu reći da je Novi Sad uticao na moje stvaralaštvo i shvatanje mode. To su učinili neki drugi svetski modni centri u kojima sam radila, sklapala prijateljstva, upijala znanja. Ali Novi Sad je sigurno uticao na način ispoljavanja mog stvaralaštva.

Koliko je Novosađanima bitno gde kupuju, čemu daju prednost i na koji način se to odražava na njihov stil? Šta je to što im nedostaje?

- Da krenem od kraja. Nedostaje im novac, pre svega. A zatim i edukacija u ovoj oblasti. Kada nekoliko decenija provedete u getu, to vam podsvesno ugradi strah od novog, drugačijeg... Jednom rečju, strah od slobode. Slobode u svim sferama života, pa tako i u načinu lične ekspresije. Najlakše i najbezbolnije je utopiti se u masu i ne postojati kao individua. Sećam se da je naš uvaženi gost i predsednik žirija Serbia Fashion Awards, gospodin Donald Potard – čovek koji je 30 godina bio izvršni direktor kuće "Jean Paul Gaultier", kada je prvi put došao u Novi Sad, rekao: "Zašto je 80 odsto devojaka u farmerkama? Da li se boje da budu drugačije?" Ovo sigurno pokazuje nedovoljno znanje o modi! Nakon trećeg dolaska u Novi Sad, zaključio je: "Vidim ozbiljne promene kod ljudi na ulici. Novi Sad postaje polako grad ljudi sa modnim stilom." Slažem se sa njim. Na dobrom smo putu...

Kažu da garderober treba redovno pretresati i baciti stvari koje se ne nose. Ali žene čuvaju drage odevne komade za svoju decu ili kada se vrate u modu. Kakav je vaš stav? Poklanjate li stvari koje više ne nosite?

- Da, garderober treba redovno pretresati. Jednom godišnje poklanjam stvari koje više ne nosim. Isto kao što našem umu treba da se povremeno provetri i isprazni kako bi primao nove kvalitetne informacije, tako i našem telu treba novo pakovanje, a sigurna sam i duši, jer verujem da ste čuli za izreku – "Kupovina leči depresiju i loše raspoloženje".

Koje je vaše osnovno modno pravilo kada je u pitanju zima?

- Dobre i kvalitetne kožne rukavice.

Kako se odnosite prema modnim kritičarima?

- Sa onima koji veruju da to jesu, a u stvari nisu, osećam potrebu da se dobro zabavim, a prema onima koji to zaista jesu, osećam poštovanje. To je ozbiljno zanimanje koje podrazumeva čitav niz aktivnosti koje vode do konačne kritike. Oni daju smernice dizajnerima kako popraviti ono što nije dobro, u kom pravcu ići sa brendom, kako se plasirati na tržištu. Modni kritičar u svetu bi pre mogao da se nazove modni konsultant, savetnik – obrazlaže naša sagovornica.

Šta trenutno radite? Koje su trenutno aktivnosti Nacionalne komore za modu Srbije?

- Mnogo toga je trenutno u radu. Pripema se aprilski SFW, spremamo naše dizajnere za učešće na Njujorškoj nedelji mode u februaru, a onda do kraja aprila na još 12 nedelja mode – potpisali smo ugovore o partnerstvima sa 26 nedelja mode u svetu, tako da naši dizajneri putuju tokom cele godine. Pored ovoga, imamo izuzetno kvalitetnu međunarodnu saradnju na polju edukacija, seminara, konferencija... Takođe, program svakog SFW je veoma kompleksan jer je to projekat sastavljen iz 12 celina, od kojih su modne revije samo jedna celina. Trudimo se da dovedemo najbolje svetske eksperte iz oblasti komunikacija, PR, istraživanja tržišta, dizajna, industrijske proizvodnje, vlasnike show rooms, kupce... Nekoliko je i novih velikih projekata u pripremi, koji su bili deo aplikacije Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021, a sada se pažljivo moraju razraditi. Čeka nas mnogo lepih stvari u ovoj godini, ali i jako puno rada i truda, ali radim ono što volim, što jeste prava privilegija.