The Frajle, bećarke koje autentičnim zvukom osvajaju publiku širom regiona

The Frajle, bećarke koje autentičnim zvukom osvajaju publiku širom regiona

Šarmantne Novosađanke: Marija Mirković, Nataša Mihajlović, Jelena i Nevena Buča, oformile su ženski pop kvartet 2009. godine prepoznatljiv po autentičnom zvuku i unele dah svežine na domaću muzičku scenu. The Frajle, jedine i jedinstvene, prave bećarke, žene na sve spremne, koje umeju i "bezobrazno" da sviraju i ponekad dopuste da slaže njihova krinolina, pa tako još više začine svoj "vojvođanski tango" na živim nastupima koji se posebno traže.

Za portal Moj Novi Sad govorile su o tome šta im je zajedničko, kako se več godinama bore za svoje snove, kako održavaju svežinu svoje inspiracije i kako provode vreme u Novom Sadu kojem su na uho šapnule neke nežne reči…

Šta je dovelo do toga da se okupite i oformite kao neraskidivi kvartet?

– Ista ambicija, želje, ciljevi, ljubav prema muzici i igra iliti zabava! I na sceni i van nje nam je bilo zabavno i fenomenalno. Tako je kad radite ono što volite sa ljudima koji vam odgovaraju. Kad imate tim. Posle prvog zajedničkog putovanja i nastupa u Crnoj Gori, bile smo tražene. Nastupi su se nizali, a mi smo počele da pišemo pesme zajedno, ali i posebno sa nekim drugim “frajlovskim” dahom. “Ich liebe dich, “Štiklice”, “Fina” itd. sve je ostalo istorija.

Da li ste još u toku studija maštale o ovom gde ste danas?

– Maštale smo još kao deca, kasnije kao tinejdžeri, pa i posle u toku studija. Imale smo svoje bendove i pored učenja studija prava, psihologije, ekologije i francuskog jezika. Srce je uvek kompas za ono za šta živite i gde ta životna vatra gori. Ako ga slušate, onda idete putem da vam hobi preraste u profesiju.

 Foto: Sandra Mihaljević

Kakvi su svakoj od vas bili umetnički počeci?

– Odrasle smo uz muziku. Pevale u horovima, učile istrumente i pevanje. Svaka ima svoju priču povodom toga. Nemamo završenu klasičnu muzičku školu, već časove istrumenata i pevanja. Imale smo svoje bendove i nastupale na festivalima. Sve četiri smo kompozitori i tekstopisci. Godinama smo se trudile i gradile u muzičkom smislu, a 2009. godine smo postale The Frajle

Kakva je pojedinačno svaka od vas?

– Potpuno smo različite. Kao četiri strane sveta. Imamo dve Vodoilije, Škorpiju i Devicu, ako neko veruje u zvezde, a ako veruje u sudbinu kao mi, često mislimo da smo spojene baš takve potpuno različite da bismo dale novu celinu. Nata, žena muzika, kompozitor, sa dušom deteta, a snagom Amazonke, koja je rekorder u pevanju, izdržljivosti, naš kapetan Frajlomobila, poliglota koja obožava prirodu i životinje. Maki, kraljica solo gitare, svira više istrumenata, kompozitor, pravnica, avanturista, obožava leto i more, borilačke veštine, kraljica restorana i velikog društva. Nevena, sa gitarom je rasla od 13. godine, svira i klavir, kompozitor, psiholog, uvek idejni asistent reditelja naših spotova, obožava pecanje, ne spava nikad više od 6 sati, veliki obožavalac Njujorka, hrane i uživanja. Jelena, kraljica pratećih vokala, imitacije, komponovanja i pisanja. Trenutno piše: ”Dnevnik 4 Frajle”, o naših 10 godina postojanja. Obožava putovanja i evropske gradove, a preselila bi se u dvorce Loare.

U kojoj tački su se vaše suštine ukrstile?

– Muzika, prijateljstvo, moralni kodeksi, stav da je život avantura.



Za tango je potrebno dvoje, a za ’’vojvođanski tango’’ su potrebne četiri Frajle. To je novi muzički žanr u kojem izražavate vojvođanski duh, bunt i u kojem mašti dajete na volju. Hrlite li ka kreiranju novih žanrova?

– Mi muzički pravac ne gradimo smisleno. Novi žanr nastao je sintezom naših različitih senzibiliteta i nismo nikada pravile kompromis sa trendovima. Vodimo se intuicijom i odlučujemo sa četiri ”Da!” Od samog starta tražile smo najbolje producente i saradnike i unija svega toga jeste ono što stoji iza nas! Upravo to da ne hrlimo za trendovima. Naslušane smo kvalitetne naše, a i svetske muzike, pevamo na sedam jezika, imamo istrančan muzički ukus. Mi pravimo muziku koju volimo, pevamo muziku koju volimo. Nije cilj mega popularnost, materijalizam, slava, već muzika i sve ono što ostavljamo iza sebe. Muzičko dostojanstvo. 

Osim što vaše frizure često bujaju od volumena, kako održavate volumen vaše mašte kada su u pitanju tekstovi pesama?

– Inspiracija je momenat. Naravno, s godinama, kako se stvari menjaju, tako i tekstovi postaju drugačiji. Kako kaže stih u našoj novoj pesmi: ”Zlato” sa kojom smo nedavno nastupale na “CMC Festivalu” , “...s godinama dodala sam gas”.

Mi muzički pravac ne gradimo smisleno. Novi žanr nastao je sintezom naših različitih senzibiliteta i nismo nikada pravile kompromis sa trendovima.


Kako su izgledali vaši prvi nastupi u novosadskim klubovima i da li je danas novim generacijama lakše ili teže da se istaknu i individualizuju?

– Tada se slušala drugačija muzika. Jedan Novi Sad je imao bendova koliko cela Slovenija. Mnogo virtuoza i fenomenalnih muzičara je dao Novi Sad. Sada je drugo vreme i možda je problem u forsiranju odredjenih žanrova, a mladi to lako prihvataju. 

Koja su mesta u Novom Sadu na kojima se tajno/javno okupljate?

– Često smo kod naših prijatelja u vinariji “Kovačević”, na obroncima Fruške gore, zatim na Salašu 137 gde smo i snimale spotove, ili u “Mima’s fit&sit” na Spensu. Možete nas videti da šetamo Dunavskom i Zmaj Jovinom, a sada leti i na Štrandu. 

Šta vam je glavni stimulans da nastavite bajkovitost dosadašnje karijere?

– Zabava i avantura. Ako prestane da bude izazov ono što radite, gasi se i vatra kreativnosti. Mi sebi uvek smišljamo nove izazove i posle 10 godina živimo potpuno avanturistički. Prošle godine smo smislile izazov - album obrada sa originalnim izvođačima. Pa smo tako uradile pesme: Željka Bebeka, Saše Lošića i Plavog Orkestra, Nine Badrić, Alke Vuice, Vanne, Jasne Zlokić, Anice Dobre, Tijanae Dapčević, Borisa Novkovića, Kikija Lesendrića i zajedno sa njima otpevale neke od njihovih najvećih hitova. 

 

Šta biste šapnule na uho Novom Sadu?           
"Da bude lep i sačuva dušu. Da sačuva svoj tempo i ne ubrzava se uprkos modernom životu. Da se uzdigne sa svom svojom lepotom i istorijom, jer postaje Evropska Prestonica kulture i pokaže svetu svoje raskoši, konja i kočija, trgova, ulica, ljudi, širokih osmeha i lepih žena, po kome je poznat i u svetu! Petrovaradin da ga čuva, a Dunav da ga rashladi u danima velikog sunca. Da se ljudi više vole, jer oni čine Novi Sad. Da sačuva tamburaše i da iznedri pesnike, muzičare i boeme."

 

Autor teksta: Ana Bugarinović

Oceni vest:
8
12

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mare

    pre 70 dana i 2 sata

    Ako su one gradske face, jadan je ovo grad...

    Oceni komentar:
    3
    7
servisne informacije Miloš Vučević bebe Isključenje struje Spens almaško groblje vremenska prognoza novi sad novosadski sajam elektrovojvodina vreme danas lisje Voša OK Vojvodina Elektrodistribucija Novi Sad betanija groblje bez vode novosadsko porodilište JKP Vodovod i kanalizacija havarija na vodovodu sahrane novi sad servisne informacije novi sad isključenja struje bez struje Daško i Mlađa gradsko groblje odbojka raspored sahrana novi sad memorijal velikana jkp lisje