Prvi tramvaj u Novom Sadu

PRVI TRAMVAJ U NOVOM SADU

Iz godine u godinu Novosađani su doživljavali razne novine, koje su kod "neprosvećenijeg" sveta izazivale čuđenje, pa i zaprepašćenje. Jedna od tih istorijskih novina bilo je uvođenje tramvajskog saobraćaja u Novom Sadu.
I trebalo je da prođe prilično vremena dok su se stari Novosađani navikli na “trambelaj”. Duže od njih jedino su od ove “đavolske mašine” zazirali lepi “vranci” i “čilaši”, upregnuti u seljačka kola ili fijakere.

Prvi radovi su počeli početkom 1910. godine kada su postavljene šine u Temerinskoj, Ćurčijskoj (Pašićevoj) i Futoškoj ulici. Salajčani, kao i uvek raspoloženi za šale, pratili su ove radove s čuđenjem i duhovitim primedbama.
- “Ovi Madžari i čifuti", komentarisali su neki, "oćedu da sprovedu ajzliban kroz naš lepi Novi Sad”.
- “Neće to biti ajzliban", objašnjavali su upućeniji, "to će biti neki trambelaj, kola što vozidu ljudi brez konja i volova”.
I kada je te godine proradio prvi tramvaj mnogi Novosađani su gledali u čudu žuta tramvajska kola kako jure njihovim gradom bez ikakve zaprege...

U svojim prisećanjima na to vreme, jedan stari Novosađanin je u “Danu” ovako opisao ta prva reagovanja:
- “I trambelaj je došao. Salajčani, pa i ostali novosadski građani su u prve tramvaje gledali kao u neko čudo. Neko je pred samom varoškom kućom primetio: Izela ga bolja…Pazi samo kako leti, ko da je poludio. Ja neću u to čudo sesti, pa čak da mi naredi i veliki kapetan, rekao je neki bojažljivi Novosađanin”.

Godine su prolazile, a Novosađanima je tramvaj postajao već obična stvar. Ali za mnoge seljake, koji su dolazili u grad da pazare, ovaj trambelaj predstavljao je neviđeno čudo. Dešavalo se da su iz provincije neki dolazili samo da se i sami uvere u to “čudo” o kome se tako mnogo pričalo. I stari Novosađanin je sačuvao u svojim uspomenama interesantnu anegdotu o jednom Čuružaninu i njegovom sinu:
- “Jedan Lala iz Čuruga, došao sa svojim sinčićem da pazari u Novi Sad. On je već nešto čuo o tom čudu. Sinčić ga upitao, kad je primetio u Ćurčijskoj ulici tramvaj:
- Jel, babo, a kakva su ova kolica ? Di su tu konji koji vučedu?
- Konji su unutra, sine…”