Prvi kondukter u novosadskom tramvaju

PRVI KONDUKTER U NOVOSADSKOM TRAMVAJU

U ulici Miše Dimitrijevića 49 stanovao je čovek koji je bio prvi kondukter u novosadskom tramvaju. Tada osamdesetogodišnji Franja Gerenčić (u vreme kada je rađen intervju), živeo je mirnim penzionerskim životom i počeo je da se priseća svoje prošlosti. Stari Franja se još uvek dobro prisećao onog dana kada su prvi tramvaji stigli u Novi Sad.

Počeo je Franja: ”Bilo je to u proleće 1911. godine, prvo su stigla četiri tramvaja iz Budimpešte, a nekoliko dana kasnije i tri iz Segedina. Do puštanja u saobraćaj tramvaji su bili smešteni u garaži Električne centrale. Dan kada su tramvaji pušteni u saobraćaj u Novom Sadu bio je veoma svečan. Tramvaji su za Novosađane predstavljali pravu senzaciju. Kretali su se na istim relacijama sve do njihovog ukidanja, a i tramvaji koju su u početku vozili u saobraćaju su bili sve do ukidanja. Prve dve nedelje građani su se vozili besplatno. Radoznali građani nisu znali šta je dosta. Vozili su se od kraja do kraja grada, kad god bi uspeli da se uguraju u prepun tramvaj. Za te dve nedelje skoro svi Novosađani provozali su se bar jednom u tramvaju. Čak su dolazili i seljaci iz okolnih sela da se malo provozaju, dok su neki građani davali tih dana bakšiš vozaču tramvaja. Posle dve nedelje besplatne vožnje počele su da se naplaćuju karte.

Pre nego što su došli u Novi Sad, organizovan je dvonedeljni kurs za tramvajsko osoblje. I ja sam se, iako sam radio u jednoj nemačkoj agenciji, odmah prijavio na kurs. Posle položenih ispita stupili smo u službu. Svi Novosađani, sem fijakerista, obradovali su se tramvajima. Fijakeristi su tada izgubili veliki broj mušterija pa su zbog toga mrzeli tramvajsko osoblje.

Radilo se u četiri smene po dva sata. Noću su radila samo jedna kola. Kondukterska mesečna plata iznosila je 30 forinti. To je za ondašnje prilike bilo prilično malo, pa se tramvajsko osoblje 1913. godine pobunilo i stupilo u štrajk, zahtevajući veće plate. Međutim, taj štrajk je propao, jer nije imao masivniji karakter, a kolovođe su poslate u izgnanstvo”.

Stari čika Franja je, posle 22 godine rada, penzionisan 1933. godine. Nije nam pozato da li je doživeo da vidi poslednji “ispraćaj” tramvaja, koji su, posle skoro pedeset godina krstarenja novosadskim ulicama, napustili ovaj divan grad.