MISTERIOZNI KOSTURI NA MESTU NAJSTARIJEG NOVOSADSKOG HOTELA

Najstariji hotel (prenoćište) sa kafanom, za koji se zna da je postojao u Novom Sadu (od 1748. do 1849 - dakle, 100 godina), bio je “Turski han” koji se nalazio na mestu gde je danas Matica srpska. Ubrzo posle uspostavljanja prvog Magistrata u Novom Sadu, sporazumela su se oba senata da u korist grada podignu stovarište u kome će moći ostavljati svoju robu oni trgovci koji odsedaju u Novom Sadu. Magistrat je odredio “da svi trgovci iz Turske pri proputovanju ne smeju drugde, nego u hanu odsesti”. Prvi zakupci “Turskog hana” bili su Atanasije i Kosta Todorović, a glavni gosti grčki i turski trgovci. Od srpskog življa u ovu kafanu svraćao je bogatiji sloj društva, zanatlije, trgovci i obrazovani ljudi.

Pre pedesetak godina ili 60-tih godina XX veka, u dvorištu Matice srpske u Novom Sadu radnici koji su kopali jamu za cisternu za vodu našli su na pola metra pod zemljom tri lobanje i ostatke kostura, koji su bili nedaleko jedan od drugog. Smatra se da su kosturi stari preko 150 godina. Tada su povodom tog otkrića zamolili profesora Trivu Militara, ondašnjeg najboljeg poznavaoca starog Novog Sada koji je, inače, radio u Matici, da da svoje mišljenje o tom pronalasku.

Ovo nije prvi put da se u blizini Matice nađu kosti nepoznatih ljudi. Kada su 1911. godine na takozvanom “Hanskom placu” postavljani temelji zgrade sirotišta Marije Trandafil, nađeno je mnogo ljudskih kostura. Za Novosađane je to bila senzacija i povod za razna nagađanja. U ono vreme u Ugarskoj nije bilo razvijeno interesovanje za arheološka istraživanja, pa se u naučnim krugovima nije vodilo računa o iskopinama u Novom Sadu. Tadašnji Novosađani smatrali su da je na “Hanskom placu” bilo tursko groblje. Drugi su nagađali da su za vreme bune 1848/49. godine na njemu na brzinu sahranjivani borci poginuli prilikom uličnih borbi. Neki su opet tvrdili da je ober-kapetan Sekula Vitković, osnivač i prvi zapovednik Petrovaradinskog Šanca i srpske milicije u njemu, na ovom placu podižući svoj konak, kažnjavao neke prestupnike. Oni su, navodno, u podrumu konaka izmučeni umirali, a zatim na brzinu, tajno, sahranjivani u dvorištu. Najviše se pričalo, što je i najverodostojnije, da kosturi potiču iz druge polovine XVIII i prve polovine XIX veka i da su to ostaci onih koji su noću “nestajali” i nikad više nisu izlazili iz ozloglašenog “Turskog hana”.


Kada se Sekula Vitković preselio u Srem, njegov napušten konak pretvoren je u gostionicu. U njoj su mahom odsedali trgovci iz prekosavskih pokrajna tadašnje Turske i tu terevenčili i kartali se. Često je u ovakvoj atmosferi dolazilo i do krvavih obračuna među gostima. Govorilo se da su u hanu mnogi izgubili glavu od razbojnika i pljačkaša koji su svoje žrtve noću, na brzinu, zakopavali u dvorištu. A žrtava je zaista bilo mnogo, jer je, ne samo pre šezdesetak godina, ovde nađeno mnogo kostura, pogotovo kada je u Matičinom dvorištu kopana zemlja za kanalizaciju. Tada ih je pronađeno sedam. Sve to potvrđuje priče starih Novosađana o ozloglašenom “Turskom hanu”, a nije bez osnove ni činjenica da je odmah posle bune novosadski Magistrat do temelja razrušio “ukletu” gostionicu i jednu od prvih u tadašnjem Novom Sadu. Obnovljena gradska uprava svakako je htela da uništi svaki trag ovog razbojničkog gnezda.


Postoji još jedno mišljenje o poreklu pronađenih kostura.
Dok su ovi krajevi bili pod Turcima na tom mestu je bila turska posada. Verovatno je postojalo i tursko naselje koje je imalo groblje i džamiju. To se ne može sa sigurnošću reći jer nisu pronađeni nikakvi ostaci. Džamija je mogla biti između ulica Matice srpske i Temerinske ili u okolini Nikolajevske crkve. Međutim, sada su tu blokovi kuća i ne može se ništa iskopavati ni pronaći. Po odlasku Turaka 1686. godine, na istom mestu smestili su se srpski graničari. U prilog mišljenja da su kosturi turskog porekla, govore i nalazi iz 1911. godine kada je građeno zdanje današnje Matice srpske. Tom prilikom, iskopano je mnoštvo kostura, tako da su sanducima odvoženi. Pored kostura ni tada nije pronađen nikakav predmet prema kome bi se sigurnije moglo utvrditi njihovo poreklo.


Zoran Knežev
Hroničar i publicista