Doživljaji sa Biroa rada: Umesto da nude posao, šalju nas na razne obuke protiv depresije

03. novembar 2017. | Rad gradskih preduzeća

Pošto nisam zvanično zaposlena, u obavezi sam da idem u Biro za zapošljavanje, kako me ne bi skinuli sa evidencije.

Doduše, ne džabalebarim ja ni sad, već radim dva do tri posla honorarno, ali svejedno nisam prijavljena i sada, kao što već rekoh, moram da se javljam svojoj savetnici, jer sam zvanično nezaposlena.

Ovo mi je bilo prvo javljanje, ako izuzmem ono obavezno prijavljivanje. Elem, fina neka teta, ljubazna i nasmejana. Pita me šta imam od škole, rekoh joj, mada joj sve piše u mojoj radnoj knjižici. Zatim kucka ona nešto i ćuti, pa me opet upita, da li aktivno tražim posao, na to sam joj odgovorila, pa naravo, čak i radim nešto, ne dangubim.

Teta će meni na to, "Verujem, sigurna sam da čak i više zarađujete od mene"! E tu sam se već malo zabezeknula, "Čuj nju sad će da mi kuka kako joj je mala plata, umesto da mi pomogne da nađem posao, što je uistinu njen zadatak"... Ali kulturno sam izignorisala, njenu konstataciju.

Kada smo se lepo ispričale, upitala me je da li želim da idem na neke kurseve, rekoh što da ne, nabroja ona meni svašta nešto, ja se prijavila na sve, od srednjeg kursa engleskog, početkog nemačkog, pedikira, manikira, na stare zanate, za pekara, poslastičara.

Sva ushićena pitala sam je kada mogu da krenem na kurs, a ona će meni, "jaooj, pa znate, ako vas uopšte i pozovu". Prvo zovu osetljive kategorije stanovništva, pa materijalno ugrožene, pa ove pa one.

E tu sam već potonula...ali teta ne da da padnem u depresiju, nego brže bolje mi je ponudila alternativu.

Znate, imate uskoro Sajam zapošljavanja, dođite, ponesite nekoliko vaših CV-a, pa tamo gde vam se dopadne ostavite, ali ponesite i ovaj papir što sam vam dala, da ostavite našem referentu, da imamo uvid da ste bili, kaže mi moja teta-savetnica.

Šta ću, moram da idem, jer ako se ne pojavim izbrisaće me sa evidenicije.. Taman da krenem, a teta će meni, e pa imamo i dva dana obuke za nezaposlene - ja sva srećna rekoh možeeee.

O čemu je reč? E, kada mi je kazala, bolje da sam držala jezik za zubima. Elem, idem na obuku kako da ne padnem u depresiju dok tražim posao.

Naravno, ako se ne pojavim, opet ucena – brisanje sa evidenicije.

Otišla ja tako na to predavanje, da bi njihove pedagogice ispunile normu. Nas pet nesrećnica slušamo kako da prevaziđemo probleme dok tražimo posao, sedimo u krugu kao anonimne alkoske i tako u meni sve kipi, jer ja radim, doduše ne zvanično, ali radim i gubim novac dok sedim i slušam kako treba da salećem nekadašnje kolege i da se nutkam...

I presečem – maaa neću im se više javljati, baš me briga!

A mislim. šta mogu i da izgubim, da me obrišu i stave u tamo neke pasivnjake, kada sam zdravstvenu knjižicu overila na godinu dana, pravo na nikakvu pomoć nemam, kao ni na dečji dodatak, besplatne udžbenike, materijalnu pomoć...

Htedoh joj reći da me stavi u pasivne ili da me odmah briše, ali sam se u zadnjem momentu predomislila.

Eeee, rekoh, ćuti draga moja (sama sebi tepam), ima da im se javljaš iz inata i da ideš na sve moguće obuke, jer ako te obrišu sa evidenicije za mesec dana će se ovi gmazovi hvaliti kako se smanjije broj nezaposlenih u Srbiji.

I tako obuku ni posle četiri godine ne videh, a na svaka tri meseca odem da izgubim vreme, kako bi mi tamo neka teta opalila štambilj.

Megafon #256

Oceni vest:
17
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • mileta.vojinovic@gmail.com

    pre 11 dana i 3 sata

    tipicno je ali da se razumemo nije neocekivano,ko koga danas razume,

    Oceni komentar:
    0
    0
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.