FOTO: Diskriminacija osobe s invaliditetom u autobusu na relaciji Beograd – Novi Sad

15. avgust 2020. | Bezbednost

Poštovani,

Zovem se Milesa i osoba sam s invaliditetom. Juče sam autobusu koji prevozi putnike iz Beograda do Novog Sada imala neprijatnosti pri ulasku u vozilo sa osobljem prevoznika. Da se meni, a ni bilo kojoj drugoj osobi, posebno onoj sa teškoćama u kretanju ne bi desilo ništa slično, odlučila sam da uputim prigovor prevozniku iz Beograda, kao i da o ovoj situaciji obavestim javnost.

Naime, kada sam u petak, 14. avgusta, u autobusu koji je iz Beograda krenuo u 13 časova, a za koji sam kartu kupila po povlašćenoj ceni, na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju (Savez distroficara Srbije) i na kojoj piše da imam sedište broj 1, htela da uđem u vozilo, prva vrata koja imaju mnogo niže stepenice i više rukohvata su bila zatvorena. 

Kad sam kondukterku pitala da ih otvore, jer su meni zbog invaliditeta na drugom ulazu veoma visoke stepenice a ulaz gotovo nemoguć (jer rukohvat nije na samom početku), rekla je da ne može i da se ta vrata ne otvaraju jer je izvršena dezinfekcija.

Na moje pitanje kako da udjem bukvalno mi je okrenula ledja.

Zatim je došao vozač sa kojim sam se takođe raspravljala i koji je rekao da niko ne sme da mu bude blizu i da jedino može da spusti autobus. Kad sam mu rekla da, ako već ne može da se sedi kod njega onda da se to naglasi na šalteru, da nam ni ne izdaju takve karte, on je prokomentarisao "koji oni na šalteru, ja sam ovde glavni".

Meni u suštini nije problem da sednem bilo gde ali je u teoriji moglo da se desi da ceo autobus bude pun. Dakle, ako već na nekim mestima ne može da se sedi, obavestite šalter Basa da ne izdaje karte za prva 4 sedišta.

Da se vratim na ulaz – jasno mi je da su mere zaštite aktuelne, ali prevoznik treba da ima u vidu da odlukom da se ne sme ulaziti na prva vrata bez izuzetka, bukvalno diskriminiše kategorije ljudi kao što su osobe sa trajnim ili privremenim invaliditetom, stare i sl. To što sam ušla u autobus je samo posledica moje odluke da pristanem da se pomučim da bih ušla ali to ne znaci da diskriminacije nije bilo.

Pritom, ako se tako drže pravila, po kojoj logici kondukterka ide kroz autobus, stoji nam nad glavama sa maskom spuštenom ispod brade? Ona je takođe ušla na prva vrata, i sedi blizu vozača, stoji s njim bez distance i maske, nakon što dodje u kontakt sa koliko putnika?


Ja mogu da pretpostavim da očigledno niko u ovom preduzeću ko osmišljava i organizuje prevoz pod izmenjenim okolnostima nije senzibilisan o načinu funkcionisanja osoba sa invaliditetom ali sam sigurna da imaju pravni tim koji zna da ne smeju kršiti Zakon o zabrani diskriminacije, ni u kakvim situacijama, a ni uredbe o maskama..

Zašto zdravlje putnika nije jednako poštovano kao zdravlje vozača? Da li osobe sa invaliditetom treba da počnu da tuže svakog pružaoca usluga koji diskriminiše, da bi poslovanje bilo u skladu sa svim zakonima ove zemlje a ne samo nekim? 

 

Megafon #855

Megafon #855

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Aca

    pre 39 dana i 23 sata

    Na zalost ne moze sve da se prilagodi jednom pojednicu.

    Oceni komentar:
    8
    1
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.