FOTO: Pritisak na humanost

16. januar 2020. | Gradska uprava – (ne) funkcionisanje administracije

U gradu u kojem se po projektima prave kućice za pse, u popularnom Eđšegu, komunalci idu i kače po kućicama NN licima prijave.

Da bi se obezbedila dobrobit, gradskim psima smo dužni da obezbedimo hranu i smeštaj, između ostalog. Još jedna u nizu situacija kada gradske odluke nisu usklađene sa zakonom. Kada smo bili na sastanku, vd načelnika Uprave za komunalne poslove nam je objasnio da nema potrebe da se odluke usklađuju sa zakonom, jer se građani ne kažnjavaju?! Šta je ovo? Inače u Novom Sadu ne možete na javnoj površini ni da nahranite psa. I za to kažnjavaju.

Čemu Program kontrole i smanjenja populacije za napuštene pse i mačke na teritoriji grada Novog Sada i milioni za ovaj program?

Član 3 Zakona o dobrobiti životinja glasi:

Državni organi, naučnoistraživačke organizacije, ustanove u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja.

Lica iz stava 1. ovog člana, organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja.

Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zaštite dobrobiti životinja sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Član 5 tačka 4 Zakona o dobrobiti životinja glasi:

Dobrobit životinja jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.

Megafon #666

Oceni vest:
11
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Novosađanka

    pre 78 dana i 3 sata

    Mislim da svakom treba pomoći, a pomoći životinjama je najlakše, samo treba malo volje i (stvarno) malo para i kreativnosti. Žalosno je što ima tako mnogo ljudi koji misle da su biljke i životinje totalno nebitne i da ih treba tamaniti i bacati otrove, seći stabla i betonirati preko trave jer je ovo "grad" pa se valjda podrazumeva da mora da bude sam beton i samo ljudi, a to je žalosno. Humanosti prema drugim bićima i prirodi je skoro nestala i ne samo to, nego pojedincima (kojih nije malo) otvoreno smeta kad se neko O SVOM TROŠKU stara o napuštenim životinjama. I sama sam ovo prošla. Osnovni "argumenti" su "šta će nam mačketine i kerovi po gradu", "u mom mestu nismo navikli na sve te životinje to sve treba potamaniti" (onda se vrati u svoje mesto!), "a što ne brineš za ljude nego za te kerove i mačke!" i "zagađuješ grad" (smejurija u gradu bukvalno prekrivenom pikavcima u zavidnom sloju, gde ne možeš da se okreneš a da ne nagaziš na neki plastični otpadak i gde je smog debeo da se na metar ne vidi. TOliko smo postali nehumani da ćemo uskoro disati na šrkge jer nam ništa vazduha neće ostati a grad je tužan bez životinja i bez zelenila. E da dodam, čak im i vlasnički psi smetaju!

    Oceni komentar:
    4
    16
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.