FOTO: Telep po meri investitora ili gde se igraju naša deca?

Telep je prenaseljen i počeo je da liči na neku bliskoistočku zabit ili, u najboljem slučaju, neki deo Tirane. Drži se još nekoliko ulica, i ono malo duž Bulevara patrijarha Pavla gde se kao "vodi računa".

Kojekavki sekretari, predstavnici i predsednici komisija, direktori i šefovi javnih preduzeća oglašavaju se povodom novog Urbanističkog plana za Novi Sad, gde kažu kako se detaljno vodilo računa o kvalitetu života, i da se recimo na kraju gorenavedenog bulevara izgradi stambeni kompleks, da su se investitori obavezali da izgrade 1,5 parking mesto na jedan stan.

Gde su bili ti isti stručnjaci kad se gradio kompleks (svima već poznatog investitora), na kraju Bulevara Evrope. Gde su tamo parking mesta? I što se neko od njih ne usudi i pomene da će se novi kompleks na kraju Bulevara patrijarha Pavla graditi na uštrb parka. Parkovi trebaju ovom gradu a na Telepu ne postoji nijedan.

Kako se vodi računa o kvalitetu života građana i razvoju dece može se videti na sledećem primeru.

Pored bulevara PP nalaze se dve ulice Vardarska i Tihimira Ostojića. Između njih nalazi se jedna neuredna i zapuštena parcela. Takva je godinama, verovatno čeka kraj nekog postupka ili šta već, kako bi na tom mestu bila posađena nova zgrada, pretpostavljam. Parcela služi kao improvizovani parking. Stanari obližnjih zgrada zbog nedostatka istih koriste deo parcele da parkiraju svoja vozila. Deo gde se parkira je tokom toplijih dana prašnjav, kada je kišovito tu je blata za izvoz. Tamo gde nema vozila je trava i rastinje.

Na drugom delu parcele, bliže ulici Tihomira Ostojića, ušuškano između neuglednog improvizovanog parkinga, privatne kuće i betonske trafostanice - pored koje je investitor koji je gradio obližnju zgradu odložio višak peska, nalazi se jedno igralište na površini oko 120 – 130 m2. Tu se nalazi mobilijar za manju decu.

Međutim, na tom malom prostoru neretko se okupi i do 40-50 osoba. Mala deca, njihovi roditelji ili bake i deke koji ih čuvaju. Najčešći posetioci su ipak adolescenti iz kraja koji nemaju gde da idu, pošto u blizini ne postoji nikakav sadržaj. Najbliži tereni su na Limanu.

Juče je jedna devojčica nenamerno povredila malo dete koje se tu igralo. Došlo je do rasprave, to to tako biva. Baka deteta poručila je starijoj deci da oni nemaju pravo da se tu igraju pošto je igralište namenjeno maloj deci.

To je jedino mesto gde ovi klinci koji sazrevaju mogu da odu. Neretko psuju i galame, na neadekvatan način koriste sprave, napucavaju loptom u zid kuće pa vlasnik često izlazi i moli da se to ne radi.

Ali da li ih možemo kriviti, kako da se bave bilo kakvim aktivnostima na 130m2? Gde da igraju basket, fudbal ili odbojku?

Zaključak je da mesne zajednice ne postoje, uprave za urbanizam ne postoje, komisije ne postoje, opština ne postoji. Postoje samo interesne grupe sa svojim repovima, oni nikada neće razmišljati o kvalitetu života građana i razvoju dece.

Marko