Krčma u pristaništu, II deo

Krčma u pristaništu, II deo

Tri čoveka sedela su za stolom u uglu krčme iza prljavog platnenog paravana, dopola nabranog i izraubovanog. Tri pohabane, dokone lađarske kape bile su nagnute jedna prema drugoj, gotovo priljubljene, kao u buketu nekih odavno rascvetalih lala.

Za stolom kraj njihovog, sedeo je svirač… star i gluv… držeći pred sobom tamburu bez dve žice. Pored peći, zažarene oko vrata, dremao je krčmar, kao mačor u decembru ili januaru. Očigledno, bilo mu je teško i da zeva, ali to je obavezno činio kada bi ga pozvala ona trojica iz ugla. Lenjo im je točio piće, a još sporijim korakom donosio ga do gostiju i preko volje govorio: “Ovo je treća runda…da ne zaboravimo…”

Tri čoveka nisu obraćale pažnju na njegove reči koje su, inače, mogle biti shvaćene i kao uvreda, ali i kao prijateljska opomena. Bili su zaneti razgovorom iz čijih se odlomaka, izgovaranih povišenim tonom, moglo razabrati da je reč o nekoj velikoj ribi i da se tri prijatelja slažu u tome da će, kad bude ulovljena, sa njome moći da se snabde cela Riblja pijaca…”Bato moj, al' će to događaj da bude!”…

Stari svirač se nije mešao u razgovor, čekao je svoj čas i nije bio nestrpljiv. Uostalom, kadgod bi gosti poručili i on je bio počašćen… u gotovom mu nisu ništa davali… on to i ne traži i retko od koga da i prima novac. Večito je tu, kao pratilac lađara, ribara i nosača… i pije i jede na njihov račun, koliko hoće i može. Spava u ispražnjenoj maloj ostavi iza krčme i nikoga na svetu nema, sem tambure i iluzija da je dobro živeo i da će ostatak života valjano provesti, valjda kao i svi mi…

No došao je najzad i njegov trenutak, kada je poručena četvrta runda pića. Jedan od trojice ljudi dao mu je znak glavom i on je zasvirao. Raštimovano, al' setno…
Pa je i zapevao… 'rapavo… naprežući se, al tužno: “Što se Dunav voda 'ladna s Tisom retko sastaje…Eheeej, što seeeee…”
Tri čoveka mirno su ga slušala. Samo je jedan progovorio: “Šta ćemo bez tebe, kad umreš, nećeš još dugo, znaš li…dobro se držiš, al' nećeš još dugo, a…kaži ? Ti si poslednji svirač-beskućnik ili će ih posle tebe ostati sasvim malo…”.

Napolju je bio potpuni mrak, hladan i vlažan, kakav je samo pored velike i brze vode. Svetiljke su podmuklo gledale iz guste magle, a da njihova svetlost nije dopirala do površine Dunava, nije se kupala u njegovim talasima. Strašno je izgledala velika reka bez tih noćnih kupača. Iz krčme se i dalje čula pesma…”Što se bore misli moje…”, a pevala su i tri gosta…snažnije i lepše nego stari svirač, al' kome je važno u kasne noćne sate, kako ko peva.

Verovatno samo onima, koji nikada nisu bili ni u jednoj krčmi u novosadskom pristaništu…zimi.


Autor teksta: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Oceni vest:
1
181

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

horoskop novorođenčad betanija novosadsko porodilište jkp lisje Dom zdravlja sahrane novi sad Isključenje struje raspored sahrana novi sad novosađani bez vode isključenje grejanja elektrovojvodina bebe JKP Vodovod i kanalizacija isključenja struje servisne informacije novi sad vremenska prognoza novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević Republički hidrometeorološki zavod jkp novosadska toplana klinika za ginekologiju i akušerstvo dnevni horoskop Hitna pomoć bez grejanja vremenska prognoza bez struje horoskopski znaci raspored sahrana i ispraćaja isključenje vode