Od kako je sveta i veka proizvođači vina i rakije su mučili muku sa merama. U „Enciklopedijama Novog Sada“, nalazi se odrednica za Akov - (od mađ. ako) stare mere za zapreminu tečnosti, a koristi se u narodu i danas za vino i rakiju. Akov je prvobitno iznosio 56,589 l, a kasnije je zaokružen na 50 litara. Zvanično u Jugoslaviji od 1928. godine po zakonu o merama, jedinica mere za zapreminu tečnosti je litar. Pretpostavlja se da je mađarski naziv došao od slovenske reči okov, jer se burad za vino i rakiju okiva gvozdenim obučima.
Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista
Prvi pomen sačuvan je u našim krajevima iz 1699. godine kao hakov. U jednom dokumentu iz 1724. godine pominje se „vina osam akova, 60 akova komine i 30 akova kaca“. U Novom Sadu je 1748. godine propisana tarifa za prevoz „od svakog akova vina, rakije i sirćeta po 3 krajcare, a od akova kreča 2 krajcare“. U obračunu između udovice Teofana abadžije i njegovog brata Petra Galića u Novom Sadu 1755. godine, pominju se 3 akova rakije komovice u vrednosti od 18 forinti, a navodi se „hiljadu akova bela kljuka“. U inventaru Marka Popovića iz 1781. godine, Vasa Stajić nalazi „jedno bure ot 5 akova“.
U XVIII veku nije postojala tačno utvrđena veličina akova. U jednom zapisu se kaže da je bilo „sto vrsta akova“, jer su „gotovo na svakom salašu bili drukčiji“. Ističe se takođe da „nigde ne možete naći dva jednaka akova“. Ipak, u Novom Sadu su, kao i celoj Austriji, odnosno Austro-Ugarskoj, važile uglavnom tri vrste akova: Bečki (austrijski) akov utvrđen je uredbom 1774. godine prema kojoj njegova zapremina iznosi 40 masa (Maass), odnosno 56,6006 litara. Naredbom od 1826. godine zaveden je novi bečki tzv. vinski akov od 41 masa, tj. 58,0156 litara. Carskom naredbom od 1853. godine bečki akov propisan je kao „jedina priznata zakonska mera za piće“, ne samo Austriji, već i u Ugarskoj, da bi naredne godine njena važnost bila proširena i na područje Vojne granice. Prilikom zavođenja metarskog sistema 1871. godine, za bečki akov utvrđeno je da se ima računati kao 56,589 l, odnosno na okruglo 56 litara.
Požunski (madžarski) akov dugo je važio kao glavna mera za tečnosti u Ugarskoj, pa tako i u Novom Sadu. Bio je manji od bečkog, zahvatao je 32 masa ili pinte, a sadržavao je 64 holbe. Ugarsko-hrvatskim zakonom o merama od 1874. godine, različite veličine ovog akova su izjednačene na 54,30 l.
Pivski (pivarski) akov upotrebljavan je samo pri merenju piva, a zahvatao je 60,138 litara.
Kada su na novosadsku pijacu krajem XVIII veka dolazili vinogradari iz „vinskog Srema“, oni su merili sremskim akovom, koji je sadržavao 30 sremskih ili 42 austrijska masa, što znači da je činio 59,43 litre. Radi lakšeg računanja akov je u XX veku smanjen na 50 litara, i bure od 50 litara nazivano je akov.
Zaista nije bilo lako našim starima da se izbore sa merama za rakiju, vino i pivo, ali su ipak nekako uspevali, jer istorija govori da nikada nije manjkalo ove tri vrste pića u Novom Sadu.
EUR
USD
CHF
GBP
Verica
pre 2993 dana i 20 minuta
Из Википедије, слободне енциклопедије:
Аков је стара мера за течност, око 50 литара, према месту и времену различите садржине; мађарски akó значи ведро.
У XII и XIV веку, на пример, аков је истоветан чабру и садржи 5 сремачких каблова.
У XIII веку пожунски аков је истоветан ведру и садржи 32 пинте или 64 холбе, службене пожунске мере (54,4 литре). Нешто већи је бечки аков (56,6 литара).
У XIII и XIV веку аков је, такође, назив за винску даћу која се мери и даје том мером.
Да ли то Zoran Knežev, hroničar i publicista вежба куцање преписивањем?