Jedno vreme je u "Beloj lađi" svirao i Marko Nešić, dok nije otišao na turneju po Evropi i Rusiji, a bio je naročito poznat po svom "Radničkom maršu". U skromnoj kućici, u starom delu Novog Sada na Podbari u ulici Save Vukovića, rodio se i život svoj proživeo pokojni čika Marko Nešić. Čika Marko je za svog života bio horovođa novosadskog društva "Radnik", a poslednje godine života proveo je kao bibliotekar Radničke komore u Novom Sadu...
Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista
Po pričanju njegovog rođaka i danas živog Steve Brzaka, nema drugara iz starije generacije koji nisu čuli vinske i ljubavne pesme ovog barda: „Donesi vina krčmarice“, „Đuvegije gde ste, da ste...“, „Uzmi mi srce moje“, „Majka me psuje, majka me kore...“, „Opio sam se, e pa šta“, „Kukuruzi već se beru...“ i mnoge druge.
Njegove se kompozicije čuvaju u Matici srpskoj, a tamo je i njegova „Crvena knjiga“, kako je čika Marko nazivao svoju zbirku. Mnoštvo pisama, poštanskih maraka, bležnica, nota, štampanih programa i novinskih isečaka svedoči o širokom i neumornom delovanju samoukog horovođe i kompozitora.
Rođen je u Novom Sadu 1873. godine, gde je kao sin siromašnih roditelja izučio berberski zanat. Kao mlad berberski pomoćnik odaje se muzici te uskoro napušta zanat i odlazi sa šestoricom odličnih tamburaša i pevača u svet. Kao tamburaški horovođa, Marko Nešić koncertira u Dubrovniku, Veneciji, Trstu, Pragu, Budimpešti, Berlinu, Frankfurtu, Kijevu, Odesi i drugim mestima gde postiže fantastične uspehe, frenetične aplauze i što je za njega najvažnije divljenje svetskih konzervatorista pri interpretaciji naših muzičkih dela, kao što su „Dalmatinski šajkaš“, „U boj u boj“, „Zujte žice“...
Već 1901. godine publikuje svoje pesme i kompozicije. Treba napomenuti da je još kao dečak svojim pesmicama zainteresovao i samog čika Jovu Zmaja, koji mu je ponudio stranice u svom dečijem listu. Komponovao je oko četrdeset pesama i dva narodna kola: „Neven-kolo“ posvećeno novosadskom zanatlijskom pevačkom društvu „Neven“ i toliko popularno radničko kolo pod imenom „Drugarice“.
Do Prvog svetskog rata čika Marko aktivno deluje kao član odbora Jugoslovenskog radničkog društva „Sloboda“ koje je 1910. godine premešteno iz Pešte u Novi Sad. Svojim neumornim radom, vedrinom i kompozitorskim talentom postao je horovođa, od koga su čak i Srbi iz Pešte i Amerike dobijali uputstva i note za kulturni procvat svojih pevačkih družina. Štampa stare Jugoslavije, između dva svetska rata a isto tako i srpska štampa u bivšoj Austro-Ugarskoj nerado su donosile članke o radničkim prvacima, pa je tako i ličnost Marka Nešića ostala nezapažena.
O Marku Nešiću se ne može govoriti a da se ne spomene i njegov rad na polju širenja i propagande za međunarodni pomoćni jezik esperanto.
Umro je krajem aprila 1938. godine.
Interesantno je napomenuti da je sahrana trebalo da bude održana na sam dan 1. maja, ali su ga tadašnje vlasti zabranile, tako da je pogreb obavljen na samom groblju u prisustvu nekolicine drugova koji su sa dignutim pesnicama odali poslednju poštu nad grobom umrlog prosvetitelja i tamburaša.
EUR
USD
CHF
GBP
Cvetko neprikosnoveni komentator
pre 2985 dana i 11 sati
Malo wikipedia, malo net, malo stare novine, obavezno stara razglednica, mnogo mašte i eto bajke nazvane hronika i publicistika. A toliko lepih stvari se moglo napisati o Marku Nešiću.
Nena
pre 2985 dana i 8 sati
Poštovani Kneževu, tekst o čika Marku Nešiću koji je objavljen na stranicama portala koji se zove "Moj Novi Sad", nikako ne sme biti puko prenošenje podataka iz enciklopedije. Koga interesuju biografski podaci o Marku Nešiću sigurno će ih, ako ih već ne zna, lako u enciklopediji ili na internetu pronaći isto kao i vi. Tekstovi o našim znamenitim sugrađanima, bar na ovom portalu namenjenom novosađanima i onima koji Novi Sad vole, moraju imati više topline, emocija, ljubavi, poštovanja... Zato, vaše amatersko izučavanje istorije našeg Novog Sada obojite emocijama koje mi imamo prema našem gradu i našim sugrađanima, a o istorijskim činjenicama pustite stručnjacima neka oni o tome pišu i raspravljaju. Imajte uvek na umu da ovaj izuzetni portal posećuju uglavnom naši sugrađani koji, ako ne bolje i više od vas, onda bar isto kao i vi vole i poznaju naš predivni grad, što sam uočila čitajući komentare koji prate vaše tekstove. Molim vas da moj komentar shvatite kao dobronameran, jer mi je želja da ovaj portal bude prepoznatljiv po tekstovima koji oslikavaju naš Novi Sad kakav je - grad sa dušom, a ne tekstovima sa nabacanim podacima iz istorije često apsolutno neistinitim.
Bole
pre 2982 dana i 6 sati
Tanko brale, tanko. A i bledunjavo. Neš' se ti 'leba najesti od olovke.
Sloba
pre 2977 dana i 5 sati
Aman ljudi oladite malo! Lepo je čovek rekao na svom fejsbuk profilu da on piše za "publiku od 7-77 godina, od čistačice početnice do najstarijih penzionera sa osnovnom školom", odnosno za onu populaciju koja ne koristi internet. Šta se onda gurate i nalazite zamerke njegovim tekstovima kada niste ni "čistačice početnice", a ni "najstariji penzioneri sa osnovnom školom".
Aranka Horvat Lazić
pre 2968 dana i 9 sati
Nakon skandaloznog teksta „Kako je sniman film “Lopov i detektiv” u Novom Sadu“ i obraćanja „hroničara i publiciste“ svojim obožavaocima i čitaocima na facebook-u (https://sr-rs.facebook.com/people/Zoran-Kne%C5%BEev/100009436177824) tekstom) :
„ … Ovo nisu tekstovi za profesore istorije i ostale pozvaoce prošlosti ovih prostora. Ovo što pišem je čista publicistika i namenjena je publici od 7-77 godina, od čistačice početnice do najstarijih penzionera sa osnovnom školom, a ne naučni radovi iz oblasti istorije. Tekstovi su krajnje nepolitički i veći akcenat je naravno posvećen srpskom narodu i njegovoj prošlosti na ovim prostorima, iz čistog razloga jer sam ja Srbin i tu se najbolje smalazim i to istražujem, ali takođe se piše i o ostalim manjinama i VEĆINAMA. Dokaz tome je da je za samo 24 časa ovaj moj tekst pročitalo preko 3.200 ljudi i da je trenutno najčitaniji na portalu mojnovisad.com.
I Majmuni...prestanite da se bavite tuđim životima i poslovima...ako nemate svoje...“
primetila sam da je broj dislajkova i kritičkih komentara drastično porastao.
Pouzdano znam da to u tome ne učestvuju „čistačice početnice“ i „najstariji penzioneri sa osnovnom školom“ (inače izgleda prema izjavi gospodina Kneževa najzastupljenijom populacijom korisnika interneta za koju i piše), jer svaki dan u školi u kojoj radim slušam naše „tetkice“ koje koriste svaki slobodan trenutak za prepričavanje i divljenje tekstovima koje pročitaju u Kafanologiji i Prvi novosadski… Isti slučaj je i sa „najstarijim penzionerima sa osnovnom školom“, koje svakodnevno srećem u Futoškom parku dolazeći i odlazeći na posao koji po ceo Božiji dan samo pričaju o fantastičnim tekstovima koje su po desetak puta pročitali. Sigurna sam zato da je to delo one manjine kojoj ste vi lepo, kako i dolikuje „neprikosnovenom hroničaru i publicisti“, argumentum ad hominem objasnili cilj i svrhu vaših „istraživanja i publicistike“. Argument je toliko ubedljiv da ga ja moram još jedanput citirati: „I Majmuni...prestanite da se bavite tuđim životima i poslovima...ako nemate svoje...“
P.S. Što se tiče 3.200 ljudi koji su pročitali tekst – „najčitanijem tekstu na portalu“, ne treba Zorane da se neosnovano radujete i samozadovoljavate. Postoji „bug“ u scripti koja broji posete jer prilikom svake posete stranice prebroji da je bilo od 2 do 50 novih posetilaca u zavisnosti od brzine veze i broja trenutnih posetilaca na portalu. Uostalom to je uočio i webmaster pa je uklonio brojač.