NOVOSAĐANI: Andreja je sa 15 godina postala koreografkinja, a danas uči sugrađanke veštinama trbušnog plesa

NOVOSAĐANI: Andreja je sa 15 godina postala koreografkinja, a danas uči sugrađanke veštinama trbušnog plesa

Našu ovonedeljnu sagovornicu četrdesetdevetogodišnju Novosađanku Andreju Gjuzelev Haddadu teško je predstaviti, jer ona je koreografkinja, plesačica, izvođačica, menadžerka, organizatorka i vlasnica plesnog studija "Haddada Dance”, koji se nalazi na dve lokacije na Spensu i Detelinari.

Ona je i najponosnija majka petnaestogodišnjakinje koja je po svemu sudeći, bar kada je u pitanju ples, krenula maminim stopama. 

Ova Novosađanka vedrog duha odrasla je na Grbavici, a pohađala je osnovnu školu "Vasa Stajić“, a odmah nakon toga i Srednju građevinsku, smer fotograf. Uporedo sa osnovnom školom, išla je i u nižu baletsku, što za nju nije ništa čudno s obzirom na to da joj je pokojna majka bila primabalerina Jelena Stefanov Gjuzelev.

Odrasla sam u muzičkoj porodici, moj pokojni otac je svirao violinu, a majka je bila balerina i moj menadžer, tako da sam praktično od detinjstva muzički edukovana. Sa samo 15 godina već sam zarađivala platu i to tako što sam držala časove u "Partizanu 2", jer mama nije htela da mi daje džeparac. Znači sa svojih 15 godina već sam vodila samostalno plesnu grupu i to veoma uspešno. Nešto kasnije sam glumila i u pozorišnoj trupi "Brod teatar" koju je osnovao pokojni Ratko Radivojević, ali sam bila i angažovana na istim tim predstavama i kao koreograf saradnik. Taj period mi je zaista ostao u lepom sećaju jer sam odigrala svoje role u predstavama "Krevet“, "Kad bogalji Marširaju“, i "Ljubavno pismo“. Interesantno je i to da je mene mrzelo da učim tekst, pa su zbog mene manje više modifikovali predstave gde sam glumila pokretima – priča naša sagovornica.


Međutim, to nije sve jer je Andreja uporedo sa svim ovim zanimanjima išla i na gimnastiku, a trenirala je i plivanje, te je sa 14 godina učestvovala na sportskoj manifestaciji "Igre bez granica“ u Berlinu gde se takmičila u igri plivanja. Andreja je zapravo zahvaljujući svom talentu, ali prvenstveno plesu proputovala čitav svet, a u najlepšem sećanju su joj ostala putovanje gde je igrala na velikom svetskom plesnom festivalu u Holandiji.

Pošto sam se stalno svađala sa mamom, jer je svaka od nas imala svoj način rada, rešila sam da se osamostalim, te otvaram svoj plesni studio "Bugi company", koji se prvo nalazio u hotelu "Park". I za ovaj period me vežu samo lepe uspomene, jer smo putovali na razna takmičenja u Austriju, Poljsku, Nemačku koje je organizovao European Show Dance Union (ESDU) čije je sedište bilo u Austriji.  Ubrzo zatim postajem i predsednica ESDU za Srbiju i Crnu Goru, a to je značilo da su učesnici – plesači prvo morali da prođu takmičenje da bi uopšte mogli da se nadmeću u inostranstvu. Osim toga držala sam seminare iz koreografije, hip-hopa, orijentalnog plesa, ma svega, sem folklora. To je bio period kada su se bukvalno svaki mesec organizovala međunarodna takmičenja – priseća se Andreja.


Pošto se za ovu sugrađanku pročulo, logično je bilo da je za njenom školom počelo da vlada veliko interesovanje i zato 2002. godine otvara veliki studio pod nazivom  "Bugi company", gde je u startu imala preko 280 polaznika. U njenom studiju su bili zastupljeni svi stilovi plesa. Hip-Hop im je držao Kubanac Čoma Sambu Garsija koji je danas organizuje latino stejdž na Exitu, časove salse je držao Edvard Rađenović, a kapoeru Dušan koji se kasnije preselio u Ameriku. Andreja je držala časove brejk densa i beli densa odnosno orijentalnog ili trbušnog plesa.

- Iako sada držim časove trbušnog plesa i jogalatesa moram vam priznati da sam ustvari mrzela orijentalni ples. Moja pokojna majka je pre 70 godina držala časove klasičnog baleta na Kipru, a za uzvrat oni su nju naučili orijentalni ples. Zato kada sam imala 15 godina ona me je naučila ovom plesnom umeću te sam ubrzo počela da nastupam, dok je moj otac svirao violinu. Međutim kada sam držala prvi plesni studio došlo mi je pet-šest starijih dama koje su izrazile želju da nauče orijentalni ples kako bi bile zavodljivije svojim muževima. U isto vreme na TV-u se prikazivala serija "Žađe" i bukvalno je krenula opšta pomama za ovom vrstom igre. Dolazile su majke i ćerke, drugarice, sestre. Neke su odustajale, a ima i onih polaznica koje danas uspešno drže svoje plesne škole, ali i učenika mojih učenica koje su sada takođe poznate u ovom poslu. Jedno vreme sad držala kurs iz orijentalnog plesa na akademiji "Božidar Adžija" – priča Andreja.   

Kroz ove časove prošlo je mnoštvo Novosađanki, a naša sagovornica je vremenom shvatila da je trbušni ili beli dens ustvari umetnost. Nije to samo, kako kaže "Vidiš igračice koje mrdaju zadnjicama i stomakom“. Prema njenim rečima orijentalni ples je vrlo zahtevan i iziskuje puno truda i rada. Ona objašnjava da postoji pet tehnika trbušnog plesa – afro, latino, egipatski, turski i sa rekvizitima gde se koriste šalevi, marame, lepeze, krila, svećnjaci štapovi i noževi. Ove tehnike se često kombinuju, ali Andreja kaže da nije isto plesati u sali za treninge i na sceni, jer da bi neko postao uspešna trbušna plesačica mora da oseti tu prisnost sa publikom.


Mi koji se bavimo ovim plesom praktično učimo ceo život, jer nije isto nastupati na Exitu, momačkoj ili devojačkoj večeri, svadbi ili na nekoj sceni u pozoroštu. Prosto svaka igračica vidi kakva energija vlada među publikom i tada daje sve od sebe. Od svojih plesačica ne pravim robote, mi imamo koreografije, ali ih puštam da svaka od njih pokaže svoju harizmu, jer najgore je plesati bez duše – priča ova Novosađanka.

Inače, sem što vraća samopouzdanje, na trbušni ples praktično može da ide ko god hoće, i devojčice i devojke i starije žene i nije bitno da li su mršave ili debele, bitno je da vole to što rade i da osete muziku.

Moj sistem rada se razlikuje od većine trenera, jer kod mene i deca i starije žene imaju podjednake treninge. Za razliku od mnogih, ja ne vičem, mada pred nastupe umem i to. Prva dva meseca žene vežbaju tehniku, a tek kasnije plešu uz muziku. Mnoge u tom periodu odustanu jer se razočaraju u sebe. Međutim, svaki početak je težak, a kad se mišići dovedu u red sve ide lako – ističe naša sagovornica.


Inače, sem što se uz pomoć orijentalnog plesa postaje ženstveniji i graciozniji, Andreja naglašava da je on odličan i za sve unutrašnje organe, za trbušnjake, kičmu, bešiku, a veoma je poželjno da na njega krenu i žene koje su se porodile. Sem trbušnog plesa, Andreja drži i jogalates, vežbe za istezanje, snagu i kondiciju.

 


Moje polaznice i ja se lepo družimo, šijemo kostime i zabavljamo se. Ove godine smo nastupale na Exitu na latino stejdžu i mogu vam reći da je to bilo jedno nezaboravno iskustvo. Zato bih preporučila svim damama da se pokrenu i da urade nešto lepo i korisno za sebe – zaključila je Andreja.

Oceni vest:
6
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan