NOVOSAĐANI: Autorka romana o vrsti ljubavi o kojoj se šapuće

Odvažila se da se među prvima u našoj zemlji pozabavi provokativnom i delikatnom temom koja je na našim prostorima još uvek tabu - tematikom lezbejske ljubavi u jednom književnom delu, jer za nju, kako kaže, ljubav ne bi smela biti tabu tema. Kroz njeno stvaralaštvo nastaju pesme, slike, muzika, natalne karte, sve je prožeto nečim, na prvi pogled, neobičnim, a svoje mišljenje iznosi direktno i bez straha.

Nika Jasna Đukić rođena je 1980. godine u Novom Sadu, gde je završila gimnaziju "Svetozar Marković", a potom Višu ekonomsku školu i Fabus. Ekonomijom se, pak, nikada nije bavila, već ju je njen kreativni duh odveo u neke sasvim druge vode. Desetak godina radila je kao novinar u više medijskih kuća, počevši od RTV Vojvodina, preko Dnevnika i Panonije, pa do Građanskog lista, gde joj je najviše prijala atmosfera. Pisanje je njena pasija od detinjstva, a do sad je izdala četiri zbirke poezije. Slikarstvo je otkrila nešto kasnije i imala je tri izložbe. Pored toga se bavi i astrologijom i regresoterapijom, te za svoju dušu svira gitaru.

– Ne mogu nikada prestati da pišem, to je moja velika ljubav i žudnja. Leže mi svi književni žanrovi, i proza i poezija, a sada pripremam i dva scenarija za filmove. Zanimljivo je da ne pišem redovno, već u naletima, kada me uhvati inspiracija, u stanju sam da odjednom napišem celu zbirku pesama. Poslednju, "Svetlost bezmenja", napisala sam prošle godine i tek je čeka promocija, a za nju je recenziju pisala prof. emeritus dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović i izuzetno joj se dopada – kaže Nika Jasna za portal Moj Novi Sad.

Ipak, kad su romani u pitanju, smatra da pisac mora puno da istražuje, ali i da pravi književnik mora biti načitan.

Što se slikanja tiče, kaže da nikada nije shvatala da ima talenat i za ovu vrstu umetnosti, ali je umela da uradi portrete nekim dragim prijateljima i to je činila vrlo uspešno.

– Nisam umela ništa drugo da nacrtam, sem portreta, što je veoma neobično. Jednom prilikom sam nacrtala portret momka u kog sam tad bila zaljubljena i pokazala ga svojoj komšinici, koja je akademska slikarka, a ona se oduševila i pozvala me kod nje na časove. Kada mi je pokazala samo nekoliko caka, jako brzo sam počela da slikam bojama i posle samo dva meseca usudila sam se da otvorim svoju prvu izložbu koju sam nazvala "Katarza plavom bojena". Nju je otvorila novinarka, master filozofkinja i joga instruktorka Maja Vučković, koja je shvatila i predočila da je to bio moj spiritualni rast.. Želela sam da pokažem koliko brzo čovek može da napreduje ako samo radi. Svaka naredna izložba bila je sve bolja i bolja – priseća se ova Novosađanka.

Veruje da nije dobro što danas u svim granama umetnosti, od slikarstva, preko književnosti do muzike svako može da objavi svašta i nema nikakve cenzure, jer hiperprodukcija ne donosi kvalitet.

Roman "Molto Espressivo" počela je da piše još 2013. godine, nakon više godina druženja sa pripadnicima LGBT populacije. U jednom momentu je stala sa pisanjem, a tog rukopisa se ponovo latila u januaru ove godine, kada je osetila ogromnu potrebu da ga završi. U roku od mesec dana ga je komplentirala i predala dalje, na lekturu, recenziju i štampanje.

– Pratim kako se ova tematika kreće i na svetskoj sceni, pa u poslednje vreme primećujem puno filmova i serija u kojima baš mora da bude bar jedna homoseksualna veza. Baš sam slušala Kejt Vinslet kada je davala izjavu u vezi sa filmom u kojem je imala eksplicitne erotske scene sa drugom ženom, gde je rekla da je veoma ponosna na te scene. Ona tvrdi da je proučavala pisma žena iz 18. veka koje su jedna drugoj slale i zapazila da su prepune romantičnih, pa čak i seksualnih momenata, i pretpostavila da je to zato što su žene bile udavane za bogate uticajne muškarce sa kojima nisu imale emocionalne poveznice, pa su se okretale svojim prijateljicama i nisu imale problem sa tim – opisuje književnica.

Ona dodaje da postoje brojna istraživanja u kojima se tvrdi da ne postoji strejt žena, dok psiholozi smatraju da je 80 posto populacije biseksualno.

– U čemu je stvar, zašto to nije toliko očigledno, ako je već velika većina biseksualna? Smatram da u mnogim zemljama imaju brojne predrasude i da većina žena nije hrabra da to učini upravo zbog osude sredine. Vrlo verovatno je situacija slična i kod muškaraca, s tim što su oni još oštriji, pa se kod njih dešava i homofobija. Recimo, i u romanu sam pomenula da znam nekoliko trans žena kojima se javljaju upravo strejt oženjeni muškarci i to u ogromnom broju, što je meni fenomen i jako čudno. Ja se zalažem za to da čovek bude ono što jeste i da ne dozvoli da ga društvo primora da bude nešto što on ne želi, ali nemaju svi snagu i hrabrost da to iznesu – naglašava Đukić.

Na pitanje šta čitaoci mogu da očekuju od njenog romana, Nika Jasna odgovara da je njime želela da predstavi jedan proces unutrašnjih previranja i osećanja koja se dešavaju u jednoj strejt osobi koja se zaljubljuje u osobu svog pola. Glavna junakinja Katarina je završila Akademiju umetnosti i do tad je volela samo muškarce. Međutim, dopala joj se jedna žena, zaljubljuje se u nju i preživljava razne lomove u sebi.

– Kroz tu vezu i upoznavanje drugih ljudi drugačije seksualne orijentacije apsolutno se menja njen unutrašnji život i pogledi na svet, postaje potpuno tolerantna. To je duboko emotivan, refleksivni roman. Međutim, ne opisuje se ovde samo LGBT svet sa svojim neobičnim životima i pričama, već i jedan umetnički milje, koji takođe ima specifične specifične načine razmišljanja. Tu se spajaju sve umetnosti, ali i filozofija igra bitnu ulogu. Takođe, sadrži i dosta priča o nekim poznatim ličnostima koji su bili homoseksualne orijentacije i te su priče prilično zabavne, ali ima i dosta kritika društva – ističe autorka.

Ona navodi da su neki momenti u romanu iz posrednog, a neki iz neposrednog iskustva. Kako kaže, likovi jesu stvarni, ali su dosta izmenjeni, pa ne mogu lako da se prepoznaju. Pored događaja koji su se zaista desili, dosta toga je i plod njene improvizacije, te da je nadopunjavala fakciju fikcijom.

Iako se u romanu radi o mladim ljudima i specifičnim temama, autorka misli da je ovo roman zanimljiv za sve.

– Prva grupa su mladi koji su u razotkrivanju i preispitivanju svog seksualnog identiteta, ali i roditelji tih mladih ljudi. Isto tako može biti interesantan i za psihologe, profesore i učitelje... Nije samo za određenu dob, pol ili interes. Volela bih da, čitajući roman, ljudi uđu u Katarinin mentalni i emocionalni sklop, jer će na taj način uspeti da shvate koliko je, u stvari, to normalno i dešava se mnogima, te da takvi ljudi postoje svuda oko nas. To su naša braća, sestre, ujaci, babe, prijatelji... Drugi cilj mi je da se čitaoci malo okrenu umetnosti. Katarina je čelistkinja i u štivu pominjem koje kompozicije svira, pa je moja zamisao da čitalac pusti baš tu muziku dok čita određene delove – napominje novosadska umetnica.

Do sada je roman pročitalo više osoba koje se bave književnošću i kritike su izuzetno pozitivne.

– Podržana sam od mnogih priznatih imena iz sveta književnosti. Međutim, ljudi kojima se posebno dopada već su profilisani čitaoci, i neki od njih ga smeštaju u prvih 15, veoma visoko ga kotiraju. Promocija je 2. juna u 19 časova, u kulturnoj stanici Svilara, kao deo programa Evropske prestonice kulture. Govoriće profesor emeritus dr Sava Damjanov kao recenzent, Radovan Vlahović kao književnik i izdavač, Nataša Bundalo Mikić kao moderatorka i ja, kao autorka – najavljuje Nika Jasna.

U planu joj je da napiše i jedan roman o umetnicima, jer je fascinira njihova strast i opsednutost stvaranjem. Dotle, nastavlja da traga po raznim novim svetovima, jer je, kako kaže, ne drži ni mesto ni vreme.

– Ljudski mozak je jedna velika igračka i od njega može svašta da se očekuje. Mislim da to neko eksperimentisanje i igranje priliči inteligentnim i senzibilnim ljudima, jer oni imaju potrebu da zadovolje svoj radoznali duh i steknu što bogatije životno iskustvo – završava svoju priču Nika Jasna Đukić.