NOVOSAĐANI: Damir je "Srce lutajuće" jer putovati za njega znači živeti (FOTO)

NOVOSAĐANI: Damir je "Srce lutajuće" jer putovati za njega znači živeti (FOTO)

Putovanje nikad nije stvar novca, već hrabrosti, tvrdi popularni brazilski pisac. 

Novosađanin Damir Rajtenbah, ne da ima hrabrosti već su mu putovanja karakterna osobina i neraskidivi deo bića. Ravno pola veka je ustoličen na Grbavici, odakle osvaja svet, a samim rođenjem je predodređen da luta meridijanima i otkriva lepote naše planete.


Pasija ka putovanjima je izražena od malih nogu, urezana u svaki delić tela, pa su ona postala njegov život. Onda ne čudi što su zvezde namestile da 13 godina provede u Turističkoj organizaciji Vojvodine (TOV).

Pre dve godine, Damir je pokrenuo blog "Srce lutajuće" gde objavljuje zapise sa proputovanja. Srce kao asocijacija na život, ljubav, prijateljstvo, a šta je život nego jedno veliko putovanje, lutanje kroz vreme, te otud i zanimljivo ime bloga. 

Švajcarska, Slapovi Rajne, 1978. godina

– Ta ljubav i strast prema putovanjima su posledica porodične situacije. Očeva rodbina se preselila u Nemačku šezdesetih godina prošlog veka pa su naši odmori podrazumevali posetu familiji i odlazak na more. Oni žive na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske i uvek smo išli drugim putem jer je kilometraža ista, pa se iznova vidi nešto novo. Još je moj teča bio trgovački putnik i razvozio robu po Nemačkoj, pa sam sa njim obišao više kafana nego neko za ceo svoj život (smeh). Tokom tih poseta, skoknuo sam i do Pariza, Milana, Luksemburga… jer je sve relativno blizu, a putna infrastuktura odlična. Upoznao sam i čuvenog fudbalera Dragana Holcera koji je tada završio karijeru i postao ugostitelj, pa sam sa njim obilazio predele oko Štutgarta. Za mene to je impresivna sličica iz detinjstva ─ započeo je priču Damir.

I pre njegovog rođena, roditelji su dosta putovali, kampovali, krstarili… Kako kaže, oboje su radili u "Elektrovojvodini", imali solidne plate za ono vreme od kojih se moglo pristojno živeti i otići na zimovanje i letovanje. Tako su porodično redovno kampovali po celoj Dalmaciji da bi se poslednju deceniju do raspada Jugoslavije skrasili u Medulinu.  


– 
Danas je kampovanje postalo luksuz, a u ono vreme je bilo najjeftinija moguća varijanta. I danas bih tako letovao, da iznajmim kućicu okruženu prirodom, ali je preskupa varijanta. Stoga smo kupili šator, pa sa sinom kampujemo po Srbiji. Probali smo na Tari, Bezdanu, Srebrnom jezeru, Stražilovu… Rad u TOV-u je bio izmišljen posao za mene (smeh). Dodatno sam upoznao dosta ljudi, obilazio sajmove i ostao u kontaktu sa svima njima. Pokretanje bloga se poklopilo sa odlaskom iz TOV-a, pa sam na neki način ostao u tom svetu. Blog je nastao zbog ljudi jer ne prođe dan da me neko ne pita za predlog neke rute, a i kao inspiracija mom sinu. Njega sve to veseli jer pokrivamo FejsbukInstagram i You tube. U krajnjoj liniji neki ljudi žive od toga, ali ja još uvek nemam tu ambiciju ─  rekao je naš sagovornik.


Prema Damirovim rečima "Srce lutajuće" se razlikuje od drugih blogova na ovu temu jer ne piše šta ima zanimljivo u Beču pošto je sve već napisano, ali će predložiti ljudima kako da, sa što manje para, u četiri dana obiđu Beč, Bratislavu i Balaton. Za njega finansije nisu prioritet da za putovanje, pa se ono može isplanirati i bez automobila. Damir smatra da putovanje ne podrazumeva put za London ili Maldive već i odlazak autobusom do Sremskih Karlovaca, šetnju i otkrivanje jezera Podvezirac za koje 95 odsto stanovnika ovde nije čulo.


– 
U istraživanju Fruške gore dosta mi je pomogao Fruškać. Prve nedelje januara idemo na skijanje, leto je rezervisano za more, sledeće godine plan je otići na Korčulu ili Mljet, a 1. maja se ode na prolećno proputovanje. Ideja je da posetimo Albaniju jer ima šta da se vidi van mora, a proleće je idealno za to. Vikendom obilazimo Frušku goru ili Vojvodinu. Ključ uspešnog putovanja je dobro planiranje. Poslednjih godina letujemo s prijateljima i oni vole kad napravim program putovanja i sve im to serviram sažeto. Prosečan vojvođanski izlet podrazumeva obilazak muzeja, nekih istorijskih zdanja ili manastira, pecanje i klopa usput. Deda je Daria zarazio pecanjem, pa sad ja učim od njega tu veštinu. Od dede smo dobili gumeni čamac, kupili motor na baterije jer nas zanimaju jezera i kanali, pa će sledeća godina biti u znaku nautičkog turizma (smeh) ─ ne krije zadovoljstvo ovaj Novosađanin.




Mrtva Tisa, Vršac, Bohinj, Ohridsko jezero…

Pitali smo Damira da nam "na prvu loptu" preporuči destinacije u Vojvodini i okolini koje se obavezno moraju posetiti.

"Na prvom mestu je Deliblatska peščara. Od gradova Vršac. Fruška gora – i dalje, iako je napadnuta sa svih strana. Zatim, Gornje Podunavlje i Mrtva Tisa u Čurugu koji je poslednjih godina postao vrlo traženo mesto, pa je došlo do toga da Emir Kusturica želi da kupi plac. Kad je o okruženju reč, tu su Bohinj, Bled i Sarajevo od gradova. Za more bih preporučio bilo koji dalmatinski otok, a od jezera Ohridsko. Đerdapska klisura me je baš oduševila. I definitivno Segedin koji je ozbiljno lep grad i zaslužuje tri dana boravka da bi obišli akva park, zoo vrt, botaničku baštu, vodotoranj, Tisu…", preporučio je novosadski putopisac. 



Damiru je mama večna inspiracija jer i u 79. godini života ne odustaje od putovanja odnosno planinarenja. Ovog leta je osvojila Durmitor, iako je pred Novu godinu slomila nogu, a penjala se i na vrhove u Iranu, Ukrajini… Kako nam je objasnio, mama je dosta toga obišla dok je bila mlađa, od Japana preko Indije i Skandinavije, do Kariba. Svima koji je znaju je zvezda vodilja jer u tim godinama imati toliko energije je fascinantno.   

– Svaka zemlja je lepa ako govorimo o prirodnim lepotama, samo je razlika kako se domaćini odnose prema sopstvenom kulturnom nasleđu i šta su od te prirode uradili. Kad se sve to sabere, ali i doda temperament i nacionalna kuhinja, meni je Italija omiljena zemlja. U Srbiji su gradovi unakaženi urbanističkim nasiljem, a i normalno je da se stari frižider baci u reku. Novi Sad mi je najsličniji sa Osijekom. Kad šetaš tim slavonskim gradom, prepoznaješ kako je izgledala naša varoš pre 30 godina. Novom Sadu fali kamp i ozbiljna marina, a i low cost aerodrom bi doprineo dosta. Svetski trend je da se putuje kamperom i često menjaju destinacije, a ako nema gde da ga parkira, turisti će brzo napustiti vojvođansku prestonicu ─ zaključio je Damir.


Oceni vest:
15
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Sarkazam u Srpiji

    pre 44 dana i 4 sata

    Ma, jok Damire...
    Živeti, to znači ustajati ujutro, raditi smenu, očekivati 3000 helikopter manija i boce,
    penziju kako ti bugarski stanodavac koji ima 23 stana tamo, odredi...
    I gledati kako vraćaju zlato u Srbiju, da im bude pri ruci.
    Gledati ih kako dižu kipove po Sremskim Karlovcima, kao ono najpotrebnije Vojvodini.
    Naravno, uz neizbežnu svakodnevnu odbranu sprstva koje nam je najvažnije.
    A ti, izgleda si promašio život.
    Putuješ, mučiš se, te razmišljaš kako mi ovde uživamo kao Vojvođani... pardon, severni Srbi.

    Oceni komentar:
    6
    13