NOVOSAĐANI: Edita je voljena pedijatrijska sestra i "teta koja buši uši"

Za nju roditelji malih pacijenata kažu da posao radi srcem, razume da je dete važnije od tamo neke poslovne procedure, bocka, ali nežno, zna da miluje i uteši, decu dočekuje s osmehom, a roditelje oraspoloži i ohrabri. Nikada mrzovoljna, uvek nasmejana i otvorena za razgovor, a tako prizemna i skromna.

Edita Ratkov rođena je 1986. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu "Miloš Crnjanski", a potom pedijatrijski smer u Medicinskoj školi. Ubrzo se zaposlila u Domu zdravlja Novi Sad i tu je ostala već 17 godina, s tim što je menjala lokacije, pa je tako radila od Futoga i Veternika, preko Novog naselja (sa dr Zelenović) i DZ u Vase Stajića, a poslednjih pola godine je u Adicama, sa doktorkom Orlović. Supruga je i majka 13-godišnjeg Alekse.

Svoj posao veoma voli, a znala je da želi da bude pedijatrijska sestra od svoje šeste godine.

– Prezadovoljna sam, radim u novoj ambulanti sa super ekipom, doktorka je sjajna. Pacijenti su svuda isti, to najviše zavisi od toga kako se mi postavimo i sa njima komuniciramo, a radim sa decom od 0 do 18 godina – kaže Edita za portal Moj Novi Sad.

Sa mališanima joj ne pada teško da radi, ali je otežavajuća okolnost u ovom poslu što su tu i zabrinuti roditelji, koje takođe često treba smiriti i objasniti im mnoge stvari.

– Nije uvek lako objasniti roditeljima koje je dete hitniji slučaj, potrebno je puno strpljenja i lepe reči. Tu smo da ih uputimo u to kako se skida temperatura, razliku između teškog disanja, da odgovorimo na sva njihova pitanja, pogotovo ako im je prvo dete – objašnjava ona.

Za najmlađe koji se vakcinišu, naša sagovornica ima posebne cake kako ih umiri: jedna ruka je srpski, druga matematika, pa zajedno prate koji predmet je teži. Kaže im i da je slobodno uštinu ukoliko ih bude bolelo, ali i da je još niko nije uštinuo. Za nagradu im ponudi bombonice, a nekad dobiju pečate ili diplomice za hrabrost.

– Da bi ti dete verovalo i da se ne bi plašilo, potrebno je da se spustiš na njegov nivo. Ja dozvolim da me deca zagrle, popričam sa njima, imitiram životinje, skrenem im pažnju na nešto drugo i kad dolaze sledeći put, u ambulantu ulaze s osmehom – opisuje Ratkov.

Izdvajaju je po ljubaznosti, osmehu, harizmi, smirenosti, pristupu malima i velikima... "Ne bojte se, sve će biti u redu", fraza je koja ume da pruži utehu u momentima brige za svoje dete, a Editi nikada nije teško da je izgovori.

– Dešavalo se i da od straha roditeljima pozli, a često je tatama problem kad vide iglu, pa onda moram i njih da smirujem i pridržavam. Bio je slučaj kad držim bebu, a moram da podmetnem nogu da mama ne padne i ne udari glavom, dok ne dođe neko od koleginica – prepričava omiljena sestra.

Edita u kontaktu sa najmlađima upotrebljava i "magiju", pa učini da odjednom nema igle, a ponekad koristi i omiljene junake da bi im skrenula pažnju sa nečega čega se boje.

– Dešava se, nažalost, i da se deca ponašaju neadekvatno. Tu ne mislim na uobičajenu dečiju nemirnost, već na to da umeju, na primer, i da udare mamu. Tada ubacim i pokoju vaspitnu reč, odnosno objasnim detetu da to nikako nije lepo i da to ne sme da radi i tražim da joj se izvini i da mi obeća da to više neće raditi – priseća se ona.

Naglašava zaslugu mnogih svojih koleginica, medicinskih sestara, koje su vrlo požrtvovano radile, pogotovo za vreme Kovida, u svim novosadskim zdravstvenim ustanovama i žao joj je što su ljudi skloni da generalizuju ukoliko naiđu na nekog ko u nekom trenutku nije bio dovoljno pristupačan i ljubazan, te da je mnogima od njih puno značio naš tekst GRADSKI JUNACI: Omiljene medicinske sestre u novosadskim domovima zdravlja.

– U našoj struci neretko nailazimo na razumevanje, jer mnogi ne razmišljaju da je naša obaveza i da primimo pacijenta, i da pomognemo doktorima i da se javljamo na telefon... Nekada ne možemo da obavimo sve u isto vreme, ali ja tad pokušam to i da im objasnim, ukoliko se pojavi neko ko je neprijatan, pa i digne ton – tvrdi Ratkov, koja je spremna da u svakom trenutku pomogne.

U našem gradu, poznata je i kao "teta koja buši uši", a po pozivu roditelja dolazi na kućnu adresu, što im posebno znači kad su u pitanju bebe.

– Mnoga deca imaju strah i od toga, a tu koristim isti pristup i iskustvo iz ambulanti. Ako su u pitanju bebe, roditelji imaju veće poverenje da im buši uši pedijatrijska sestra, a i mališani se sigurnije osećaju u svom okruženju – kaže ova Novosađanka.

Edita je najviše zahvalna svojoj porodici koja joj pruža bezrezervnu podršku svih ovih godina, jer je često odsutna od kuće.

S obzirom na to da je roditelji koji su imali kontakt s njom jako cene, pretpostavili smo da bi voleli da znaju i kakva je ona privatno.

– Dugo sam bila sportistkinja, bavila sam se rukometom, odbojkom, gimnastikom, uličnim basketom... Volim muziku, pa su me prozvali i "Brena", jer volim da pevam i igram, i inače sam veseljak. Pomoću muzike se i najbolje isključim od svakodnevnog stresa – opisuje naša sagovornica.

Edita Ratkov voli da se smeje, šali i pozitivac je po opredeljenju.

– Kad me život "šiba", onda udarim u kez, to mi je parola. Lepa reč gvozdena vrata otvara, i to je istina i posebno važno u mom poslu – zaključuje pedijatrijska sestra za koju Novosađani imaju samo reči hvale i svi se slažu u jednom – da je divna.

Razgovarala: Svetlana Rajić Bogićević

Foto: Aleksandar Jovanović