NOVOSAĐANI: Ekstremno organizovana petostruka mama

Kada je vide sa svih petoro dece, obično usledi pitanje: "Jesu li ovo sve tvoja deca?". Već je navikla na reakcije iščuđavanja gde god da krene sa svojom mnogobrojnom porodicom. Pored brige o svojim mališanima, ova petostruka mama piše blog, snima video-klipove i radi kao savetnica za dojenje, nošenje i auto-sedišta. Jedni joj se dive i "skidaju kapu", drugi je pitaju kako postiže sve, a ona iz dana u dan pokazuje da može – još više.

Milena Kostić je rođena 1981. godine u Novom Sadu. Po formalnom obrazovanju je inženjer u menadžmentu, iako joj je draže apsolventsko zvanje na studijama medicine. Od neformalnog ima zvanje savetnice za dojenje, savetnice za nošenje i instruktorke za dečja auto-sedišta, a prošla je i dodatne obuke i kurseve radi daljeg usavršavanja. Svoja stručna znanja, ali i "mameća" iskustva nesebično deli sa javnošću putem svog bloga "Mama iz magareće klupe". Ipak, najveću pažnju pleni zahvaljujući činjenici da se kao majka ostvarila – čak pet puta! Sa suprugom Aleksandrom ima Katarinu Laru, Nikolaja, Anastasiju, Lava i Irinu.

Da se primetiti da su sva ta neformalna zvanja i savetodavni rad kojim se naša sagovornica bavi usko u vezi sa roditeljstvom, a upravo je uloga roditelja i bila okidač da se posveti tome.

– Na svom putu sam nalazila na neke tegobe i nedoumice u ovim sferama. Imala sam sreće da naiđem na osobe koje su mi pružile podršku i prenele mi adekvatne informacije, te sam i sama bila inspirisana, znajući koliko mi je to značilo, da dam svoj doprinos nekim drugim mamama. Najpre sam se 2013. godine priključila Udruženju Roditelj Beograd i, posle dvogodišnje obuke, započela volontiranje u vršnjačkom savetovalištu za dojenje. Nekoliko meseci kasnije, Centar za promociju bezbednosti saobraćaja održava obuku u vezi sa dečijim auto-sedištima i, danas, posle sedam godina, i dalje sam angažovana na tome. Ove godine sam dovršila edukaciju za nošenje beba i dece. Danas, između ostalog, držim radionice u Novom Sadu na teme dojenja i nošenja – nabraja ova Novosađanka.

Blog "Mama iz magareće klupe" je vrlo praćen i jedan od omiljenih iz ove oblasti, a nastao je u jesen 2014. godine, kad je Milena postala mama troje dece, iz njene želje da prikaže sve praktične primene kreativnih ideja sa Pinteresta. Međutim, samo tri meseca kasnije, posle teksta "Sramota zvana treće dete", blog menja smer i pretvara se u svojevrsni dnevnik (sad već) velike porodice.

– Pišem o našoj svakodnevnici, o roditeljskim nedoumicama, spoznajama, gorepomenutim temama. Kažu mi da sam jedan realista, jer se trudim da sve to prikažem onako kako je, bez preteranih ekstrema u pozitivnom ili negativnom smeru. Roditeljima je ionako teško, bombarduju nas sa svih strana kojekakvim očekivanim idealima i mislim da je potrebno da znaju da imaju saborce. Jer, roditeljstvo se uči. Roditeljima treba podrška, ponekad usmerenje, ali najviše – razumevanje – kaže ambiciozna mama.

Uz blog, energična sugrađanka deluje i na društvenim mrežama, koje, iako nose ime bloga, ipak više koristi za edukaciju. Tako roditelji mogu da nađu mnoštvo besplatnog sadržaja na teme dojenja, auto-sedišta i nošenja beba u vidu videa na Instagramu i Jutjubu, kao i edukativnih postova i tekstova.

Sagovornica portala Moj Novi Sad priseća se da je vremenom shvatila i da je to prilika za razbijanjem tabua koji prate velike porodice, pa je oformila svojevrsno umrežavanje onih sa troje i više dece – Super 3 plus. Kad smo je pitali koji su to najčešći tabui, kaže da vlada mišljenje da su to porodice sa socijalnih margina, da je broj dece posledica nepoznavanja kontracepcije, da su roditelji nižeg obrazovanja, da su deca zanemarena itd.

No, jedna od najzanimljivijih činjenica je da ovakve porodice plene pažnju gde god da se pojave i često su meta raznih reakcija i pitanja nepoznatih ljudi.

– Petoro dece svakako jeste atrakcija. Jedno vreme sam se šalila, ali na kraju i kreirala svoju majicu sa adekvatnim natpisom koji je odgovor na ono prvo pitanje koje nam postave: "Jesu li svi vaši?". Ne mogu da kažem da me nervira kad naletim na iščuđavanje, ali, priznajem, kad negde drugde čujem komentare na konto većeg broja dece, iznova se iznerviram zbog predrasuda koje su sastavni deo istog. Ljudi vole da zabadaju nos u tuđ novčanik, pa su najčešća pitanja u vezi sa našim finansijama. Jer, valjda je čudno da je neko želeo i planirao toliko dece. Ako nije to, onda su konstatacije da su nam se "zadesilo" ili izražavanje neverice zašto smo se opredelili za to, kad su već dvoje najstarijih devojčica i dečak – objašnjava Milena.

Mnogočlane porodice prate i brojne anegdote. Prva koju nam je gospođa Kostić navela je usko povezana baš sa pomenutim predrasudama.

– Pre nekoliko godina, kad smo još imali četvoro dece, sedimo na jednoj plaži na moru, a pored nas neki naši zemljaci (ne shvatajući da ih razumemo) zdali su se u nagađanje da li smo Nazareni ili ne, s obzirom na to da ih imamo toliko. A dve godine kasnije, sa još jednim detetom više, na jednoj drugoj plaži dobili smo etiketu romske porodice, jer nam je stariji sin baš dobro pocrneo, a ima nas sedmoro – kroz smeh priča vredna mama.

Takođe je doživela situaciju da je, pri poslednjem porođaju, doktorka na prijemu, a tokom uzimanja anamneze, pitala da li su sve to deca sa istim mužem, dok je carinik na jednom prelazu pokušao da bude duhovit na konto broja dece, pa je zapitkivao čime se to muž bavi kad ima toliko dece.

Najveće divljenje okoline dobija u vezi sa organizacijom vremena, s obzirom na to da ova porodica vodi prilično dinamičan život, često putuju, a deca pohađaju razne aktivnosti.

– Najčešće me doživljavaju kao nekog ekstremno organizovanog, i, ukoliko se sad setim svim kalendara sa obavezama, podsetnika i spiskova, možda se uklapam u to. Ipak, ne bih rekla da je to nešto veliko. Jednostavno, to je nama svakodnevnica, nema tu nekog posebnog razmišljanja. Sve obaveze muž i ja koordinišemo zajedno, naizmenično ili uporedo i mislim da je to osnova. Jer, realno, morate oboje da budete uključeni da bi se taj tempo ispoštovao – objašnjava sposobna Novosađanka.

Verujemo da je dnevna dinamika porodice Kostić ipak turbulentna, pogotovo što najstarija ćerka ide na odbojku četiri puta i u muzičku školu tri puta sedmično, druga ćerka u muzičku na horić dva puta sedmično, a stariji sin na fudbal triput nedeljno i u školu mentalne aritmetike jednom sedmično, no, očigledno je da se oni odlično snalaze.

Naša sagovornica veli da, s aspekta majke, nema posebnih razlika u odnosu na to da li ste mama manjeg ili većeg broja dece, jer prolazite iste nedoumice, imate iste strahove i "drmaju" vas iste nesigurnosti

– Najteži momenat je ta tranzicija, za nekog uopšte, u ulogu mame, a za mene lično u ulogu mame dva deteta, jer zahteva određenu samoanalizu i ređanje prioriteta po drugim kriterijumima. Kao prednost života mame sa više dece navela bih to da si svesnija važnosti trenutka, značaja dešavanja ili obaveza i drugačije se prilagođavaš. Mnogo toga je isključivo uslovljeno nama samima, našom ličnošću, temperamentom, samopouzdanjem itd. Verovatno biste mi se nasmejali kad bih rekla da mi je buka jedna od težih stvari za podneti, jer sam se planski opredelila na to, ali, kao što rekoh, ni to nema veze da l' ih je jedno ili petoro, već do mene kao mene – opisuje Milena.

Na pitanje koje su prednosti i "mane" deteta koje odrasta u višečlanoj zajednici navodi da se deca u ovim porodicama deca brže uče empatiji, strpljenju i saradnji, pogotovo ako izgrade takve međusobne odnose da jedno u drugom uvek imaju podršku.

– Mana može biti zamka da svu decu gledate isto i pokušavate da ih odgajate na isti način, što je nemoguće, jer se svi oni razlikuju. Takođe, uspeti da sa svakim imate svoje "jedan na jedan" vreme nekad zna da bude izazovno. Ne mislim time na opštu posvećenost svakom detetu i ispunjavanje njihovih potreba, već na posebno građenje pojedinačnih odnosa svakog deteta sa oba roditelja – smatra Kostić.

Svoje poslovne obaveze ova ambiciozna žena obavlja radnim danima, kada je (ukoliko su svi zdravi) četvoro od petoro dece u kolektivu, stoga najčešće u tom periodu drži konsultacije i posete. Ali nakon toga sledi prava trka, te, ukoliko nekada pomislite da vas čeka previše dinamičan dan za vaš nivo energije, setite se sa čim sve jedna petostruka mama ume da izađe na kraj.

– Istovremeno brinem oko priprema ručka, domaćeg zadatka deteta koje je kod kuće (školarci idu u različite smene) i svega drugog što može da iskrsne. Zatim, ide smena – jedno se vrati, drugo dođe iz škole, odem po decu u vrtiće i popodne je posvećeno njima i njihovim obavezama. Uveče, kad svi konačno budu zbrinuti u krevete, nastavljam sa obavezama u vidu pisanja tekstova, uređivanja sadržaja za društvene mreže za klijente, onlajn savetovanje. Dok glava sama ne padne – završava Milena svoju zanimljivu priču, koja svakako uliva nadu da se – sve može.