NOVOSAĐANI: "Foxtrot" i Tajči, bezgranična ljubav duga skoro 30 godina

NOVOSAĐANI: "Foxtrot" i Tajči, bezgranična ljubav duga skoro 30 godina

Postoji jedno kultno mesto u Novom Sadu koje traje skoro tri decenije i stoji na braniku gitarske kulture.

Ovaj koncertni lokal nesebično širi magiju rokenrola, džeza i bluza. U njemu vreme stoji, pa vas i zvonjava starinskog modela fiksnog telefona sa šanka vraća u bolja vremena. Hram živih svirki definisao je identitet vojvođanske prestonice, a Tajči je simbol ovog kafea skrivenog pod starim platanima. Šankerska hemija Tatjane Pavić i "Foxtrota" je neraskidiva već 26 godina.



Završila sam srednju školu i počela da radim u "Rupi". Tu sam bila nekoliko godina, a Toza je bio redovni gost (Miodrag DropoToza, legendarni vlasnik koji je pokrenuo "Foxtrot" priču - prim.aut), pa smo se tako i upoznali. "Rupa" je počela polako da se gasi, a Toza je jednog po jednog šankera dovlačio u "Foxtrot", pa sam tako i ja stigla. Za mene je to bio san snova, da na vrhuncu slave "Foxa", kad je ceo grad bio ovde, počinjem da radim. Došla sam 1997. godine i evo ostala do danas (smeh). Samo sam ja ostala od prvobitne ekipe, a ta prva postava trajala je jedno sedam godina. I ko god je ovde radio, zadržao se dugo. Tako je i sad sa ovim mladim devojkama, mojim koleginicama – rekla je na početku razgovora poznata novosadska šankerka.



Tatjana ističe da je za šank "Foxtrota" stala sa 26 godina i da nikad nije poželela da ode jer se ovde pronašla. Možda su se i pojavljivali drugi poslovi, ali ih tad nije bila svesna.

Ovde mi je baš lepo (smeh). Jednostavno, nisam tražila drugi posao, niti mi je zanimao. Mislila sam da mi je 2002. godine kad sam se udala i rodila dete, gotova karijera. Imala sam pauzu od dve godine, tumarala, pokušala u nekom kafiću na Detelinari, ali se nisam pronašla. Toza me je ubedio da se vratim i oberučke sam prihvatila. Od tad se nisam pomerila odavde (smeh). Vezana sam za ovu kafanu, uticala je na mene, tu nema pogovora. Svako ko zna za "Foxtrot", zna i za mene. Ja sam konstanta (smeh), ali bi bilo previše da sam i supruga ovde upoznala (smeh). Nikad neću otići iz ovog šanka, osim u penziju (smeh). Nervira me kad nekog savetuju s pričom da neće valjda ceo život raditi u kafani. Evo ja sam ta i šta mi fali (smeh). Ne manjka mi energije. Jednostavno mi je lepo i srećna sam što sam tu. Ovde nije teško raditi. Ne možeš da ne voliš "Foxtrot". Kad dođem s odmora, poljubim šank (smeh) – u dahu je ispričala Tajči.



Tanja se sa ponosom priseća da je Toza od "Foxtrota" napravio to što je sad i da se priča održala svi ovih decenija. Nakon njegove smrti, Cica je preuzela lokal i održala Tozin duh, pa "Fox" nije podlegalo uticaju modernih trendova i nove muzike.   

Mene je to i zadržalo ovde jer sam od 15. godine u tom svetu muzike. Mi smo zaglavljeni u prošlom veku sa muzikom. Najmlađe pesme koje se mogu čuti su sa početka devedesetih godina (smeh). Cica je lepo nastavila priču i sve nas prigrlila. Ona je odlična, tolerantna i ne daje nam smernice već sami odrađujemo svoje poslove i sve funkcioniše. Mi smo ovde kao porodica. Bolje njih poznajem nego svoju familiju (smeh). Kad uplivaš u sve to, ne možeš da odeš. U zlatno doba "Foxa", cela muzička scena Novog Sada je bila tu, ali i advokati, lekari, pisci… Može se reći da su gosti bili poznavaoci muzike, ali i dosta njih muzički obrazovanih. Sredom je bilo džez veče, pa su se mladi okupljali da džemuju jer je Toza pružao šansu klincima. Tako bi uveče svirali Slobodan Trkulja, Aleksandar Banjac, Deže Molnar, Gabor Bunford, Branko Koprivica… svi su oni tad bili omladinci, da bi vremenom svi čuli za njih. Dear Sheldon su napravili bum ovde. Oni su nekako u vrhu kad se setim tog perioda, a da ne pričam o Last Station Band. Zanimljivo, da za toliko godina nikad nije bilo neprijatnosti. Možda dva incidenta za tri decenije. Mislim da ovaj prostor dobro deluje na ljude, da su neke pozitivne vode ispod (smeh). Za vreme bombardovanja je bilo top. Kad ima struje dešavale su se svirke, a kad nema, žurka uz petrolejke i sveće – čuli smo od Tace.

Masimo Savić zauvek

Radeći toliki godina na kultnom mestu, Tanja je upoznala gotovo sve novosadske muzičare, ali i izvođači sa drugih meridijana koji su svirali u "Foxtrotu". Za Masima Savića je posebna priča.



Zaista sam fan Masima i nijedan njegov koncert u Novom Sadu nisam propustila. Jednom odemo Cica i ja na njegovu svirku i ona predloži da ga dovučemo u našu kafanu. Nekako smo se probili do Masima i čovek obeća da će ujutru doći na doručak kod nas. Stigla sam u sedam ujutru, sva uzbuđena. Pojavljuje se Masimo sa celim bendom. Cica je spremila gala doručak, a ja sam ih služila i nacedila tonu narandži (smeh). I kao za inat, baš je tad bilo gužve. Letela sam po kafani (smeh). Ima još mnogo raznoraznih anegdota, ali nisi za javnost (smeh) – prisetila je Tajči.

Naša sagovornica je saglasna da su se vremena promenila, da starija ekipa ređe dolazi, a današnji mladi su malo drugačiji gosti od onih onomad. Prema njenim rečima, više od pola mladih ne dolazi zbog muzike, oni ni ne registruju šta se pušta, nego im je samo prijatno u ovom ambijentu.

Jadna ova deca šta se njima sve servira. Niko više ne pravi muziku. Zato sam i zaglavila ovde, u tom vremenu. Nije mi dosadila ta muzika i nikad neće. Već mi se svi smeju i govore izađi iz tog vremena (smeh). Mi smo ovde svi širokog srca, ne osećamo se kao konobari već kao domaćini i sa svima ćaskamo. Sve su to naši ljudi. Nekad je šank bio krcat jer ako sediš za njim u centru si dešavanja i stvar je prestiža. Danas omladina neće da sedi za šankom, to im je bljak. Takođe, svako plaća svoju cugu, ne vrte se ture, nema slanja pića devojci, nema upoznavanja i generalno se manje pije. Nekad se cepalo sve redom. Jako su čudni klinci, valjda su tako naučeni. Rekla bih da su mobilni telefoni dosta uticali na sve to. Kod njih nema podela prema muzici na pankere, rokere, metalce jer slušaju sve što im se servira. Nema više ni bifea sa kariranim stolnjacima, a bili su deo našeg odrastanja. Trudim se nekako da ih pokrenem jer sam jako nostalgična za prošlim vremenima. Nekad su "Foxtrot" zvali second hand, a sad bi nadimak mogao biti "prva šansa" (smeh). Stara garda je tu kad su svirke – objasnila je Tanja.



Tajči smatra da je posao šankera odnosno konobara težak, i psihički i fizički. Ujedno napominje, da je šanker i psiholog s obzirom šta sve čuje, pa je tu i da teši, savetuje…

Kad izađem iz šanka po turu, nema me dva dana dok sa svima ne popričam (smeh). Jeste najteže raditi s ljudima i tek pre nekoliko godina počela sam da se umaram. Godinice su malo stigle, ali ne priznajem, ni u pismu (smeh). Stojiš celu smenu i tacna je teška kao tuč, ali nikad nisam o tome razmišljala. Ne osećam se ovde kao na poslu. Dođem, radim, lepo mi je i prođoše godine (smeh). U principu mi je svejedno koju smenu radim, ali mi sad više prija druga jer imam više vremena za kuću i da se odmorim. Nijednu svirku ne propuštam da radim jer mi to dođe kao izlazak (smeh). Bilo je kod nas svadbi, rođendana i raznih povoda za slavlje. Na početku se "Foxtrot" nije ni zatvarao. Celo jedno leto smo tako izgurali. Padali smo u nesvest od umora, nismo znali kako se zovemo. Pre jutra nisi mogao da odeš kući i sve da hoćeš jer je stalno bilo gostiju. Tad smo bili mladi, pa nam je i to bilo normalno, da nema radnog vremena (smeh). Sad mi se ipak sviđa da se zna dokle se radi, zdravija je varijanta – rekla je ova Novosađanka.

Tatjani je jako tužno što se Novi Sad ovako promenio, niti može da podnese što ne prepoznaje novosadske ulice.



Ljudi su totalno postali bezveze, nevaspitani su, otuđeni, ne ponašaju se normalno. Verovatno svaka generacija misli da je njihovo vreme najbolje, ali mi smo stvarno živeli u doba dobre muzike. Nekako, nema više šmeka. Nikad mi nije padalo napamet da napustim Novi Sad. Do te mere sam vezana za kraj, da smo čak i stan kupili u istoj ulici gde sam odrasla. "Foxtrot" će opstati, nikad se ova priča neće završiti, samo će se smenjivati generacije. Ja dokle izdržim, tu sam. Nadam se još dugo godina. Da budem, baš ono najstarija konobarica na svetu koja je radila na jednom mestu i uđem u Ginisovu knjigu rekorda (smeh). Ništa mi teško ne pada u ovom poslu, rutinski se odrađuje, a i zajedno sve izguramo. Uigrana smo ekipa, družimo se, slavimo rođendane, stvarno nam je super. We're a happy family  − zaključila je Tajči.

Oceni vest:
88
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Neb

    pre 241 dan i 2 sata

    20 godina nisam bio u foxtrotu, od faksa….. izuzetno mi je drago sto opstaje sve ove godine

    Svaka čast

    Oceni komentar:
    1
    89
  • Maja

    pre 241 dan i 1 sat

    Lepa priča, ali bez onog smeh u zagradi. Stiče se utisak da se žena smeje "ko lud na brašno", a sigurno nije tako.

    Oceni komentar:
    2
    38
  • Boban

    pre 240 dana i 17 sati

    Tu sam za tim šankom upoznao jednu Zoricu krajem 2013te ali smo bili kratko...

    Oceni komentar:
    0
    15
  • Zz

    pre 240 dana i 5 sati

    Najbolje mesto u gradu, bez konkurencije.
    Bio i Rupi nekada :)

    Oceni komentar:
    0
    19
  • Зоки

    pre 238 dana i 14 sati

    Еј, одлична си ко и увек. Као и место где радиш. Гурај само, то те подмлађује ????

    Oceni komentar:
    0
    9