NOVOSAĐANI: Janis priprema pravi grčki giros u srcu Novog Sada

Živimo u vremenu u kom je uspeh ultimatum, i to na svim životnim poljima i prava je retkost sresti osobu koja zrači pozitivno i koja je uvek i iskreno nasmejana. Jedan od naših sugrađana koji je baš takav je "novosadski Grk" Janis Galipidis, majstor za giros i vlasnik lokala Gyromania.

Njegov životni put je vrlo interesantan – rođen je u Solunu, a od 1984. godine, kada je došao na studije, živi u Srbiji. Prvo se obreo u Beogradu, a kasnije se preselio u Novi Sad. Kaže da je lako savladao srpski jezik koji, po njegovom mišljenju, uopšte nije težak, a napominje da on zna kako Srbi razmišljaju te mu je bilo mnogo lakše da prebrodi naizgled nepobedivu jezičku barijeru.  

– U Solunu sam završio gimnaziju, matematički smer i nakon toga krećem put Srbije, tačnije – u Beograd gde sam sa mnoštvom Grka učio srpski jezik. Moja želja je bila da se upišen na DIF jer su naši političari u to vreme obećavali brzo zaposlenje u osnovnim školama kada se vratimo. Tako sam stigao u Novi Sad. Sećam se, odseo sam u jednom novosadskom hotelu u kom sam čekao prijemni na faks u junu. U avgustu su mi javili da sam primljen. Kasnije, nakon dobijene diplome i odbranjenog magistarskog ispita, ženim se Novosađankom, a nešto kasnije stiže i naša ćerka Evdokia koja sada ima 24 godine i trenutno živi u Grčkoj gde radi na jednom projektu. Vrlo je moguće da će tamo završiti i doktorske studije – priča Janis koji se u međuvremenu razveo, ali je ipak rešio da ostane u Novom Sadu kog se posle samo nekoliko dana boravka u Solunu jako zaželi.   

A da ostane i postane Novosađanin, ističe, privukle su ga lepe žene, kao i mentalitet ljudi koji je vrlo sličan grčkom. Međutim, smatra da su Grci za nijansu veseliji, a da su osobe rođene u južnijim krajevima po prirodi optimističnije. Kada je reč o ženama, smatra da se Grkinje pomalo razlikuju od Novosađanki jer su, po njegovom mišljenju, patrijarhalnije, ali i bucmastije, mada se to u poslednje vreme menja, a posebno u većim gradovima. Ipak, ono što ga trenutno vezuje za naš grad su, svakako, neraskidiva prijateljstva koja je ovde stekao. Naš sagovornik navodi da Novi Sad zapravo doživljava kao svoj rodni grad, jer u njemu živi duže nego u rodnom Solunu.

– Kada sam završio fakultet, otvorio sam butik koji se nalazio u Dunavskoj ulici, a kasnije – 1999. godine, otvaram Gyromaniu koja se prvo nalazila u Železničkoj ulici. Ipak, nisam prvi koji je to uradio u Novom Sadu, jer je pre mene  giros prodavao moj drugar Grk kojem su razbili lokal i koji sada živi u Grčkoj. No, po otvaranju lokala radio sam mesec dana, a onda je počelo bombardovanje i nas su pozvali iz grčke ambasade da se vratimo kući. Otišao sam sa porodicom, a čim se sve to završilo vratio sam se u Novi Sad i otvorio lokal u Maksima Gorkog 1 gde se i danas nalazim – predočava Janis.

Ono po čemu se njegov lokal razlikuje od drugih nije toliko hrana, koliko njegov odnos prema poslu. Janisov moto glasi: "Pozitivna sam osoba, ponašam se kao domaćin i onda sve ide kako treba", a upravo ta rečenica i potvrđuje njegov stav prema lokalu koji drži. On, za razliku od mnogih ovdašnjih gazda, svaki dan radi od 8 do 16 sati i nikad mu nije teško da sa osmehom pravi giros i suvlaki, ali i da znatiželjnicima objašnjava po čemu se to ova dva specijaliteta razlikuju.   

– Srbi na letovanju u Grčkoj najviše vole da jedu suvlaki i giros tako da im ova hrana nije bila strana ni kada sam otvorio lokal. Iako sam profesor fizičke kulture, obožavam da kuvam. Suvlaki je deo grčke tradicije i ovaj specijalitet je u stvari ražnjić koji se pravi od pilećeg, odnosno, svinjskog mesa. Od srpskih ražnjića se razlikuje po tome što se na kraju dodaju razni začini poput origana i limuna. S druge strane, giros u prevodu znači krug na kojem se okreće svinjsko ili pileće meso, a razlikuje se po tome što Grci stavljaju obavezno i pančetu. Poslednjih godina, među Novosađanima je posebno popularan miks ove dve vrste mesa. Ponekad dolaze mušterije i pitaju me da li imam teleći ili možda jagnjeći giros, možda ga neko i ima, ali ne i ja. Naime, u Solunu ga nema jer se tamo pravi isti kao i u Novom Sadu – objašnjava Janis.

Ono po čemu je Janis svakako prepoznatljiv jeste brzina kojom pravi ova dva specijaliteta, a posebno giros koji napravi i upakuje za svega desetak sekundi. Navodi da to i nije ništa neobično, jer posao kojim se bavi zapravo odgovara njegovom temperamentu.   

 Upitan šta voli da radi u slobodno vreme i kad nije na poslu, Janis odgovara:

– Obožavam da se družim i da putujem, kao i da slušam, ali i da igram uz dobru muziku, posebno kada malo popijem. Ovde retko kada bacam gipsane tanjire koji se razbijaju kako bi se igračima podigao ponos. Inače, poslednjih godina se u Grčkoj, umesto tanjira, u igri bacaju latice cveća jer na taj način niko ne može da se povredi. Kako bivam stariji u planu mi je da živim i ovde i tamo, mada mi srce naginje više ka Novom Sadu – zaključio je ovaj nasmejani Grk.