NOVOSAĐANI: Jedina žena kovač u Srbiji nastavila porodičnu tradiciju

Ona se bavi zanatom koji je nekada bio među najcenjenijima. Zahvaljujući ocu majstoru, savladala je tajne esnafa i nastavila porodičnu tradiciju.

Koristeći maštu i kreativnost ne proizvodi, već stvara i doprinosi očuvanju mnogih kulturno-istorijskih dobara. Usavršavajući svoje znanje i veštine, ujedno ruši predrasude o ženama majstorima. A koliko je uspešna u svom poslu najbolje govore zadovoljne mušterije. 

Andrea Lukači Pap rođena je 1984. godine u Novom Sadu. Po obrazovanju je saobraćajni tehničar. Nakon školovanja radila je u butiku, ali posle gubitka posla pridružila se ocu u njegovoj kovačkoj radionici koja se nalazi u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Petnaest godina kasnije, zvanično je jedina registrovana žena kovač u Srbiji. Udata je za Stevana i imaju dvoje dece, Leonu (7) i Daniela (3).

– Tata Lajoš je u ovom zanatu već pola veka, a sestra i ja smo, odrastajući uz njega, dosta naučili. Ovo su teški poslovi i slabo je interesovanje za njih, pa je samim tim teško i naći pomoćne radnike, a neke narudžbine se rade i godinama. Zato se i mnogi iznenade i budu skeptični kada uđu i zateknu ženu u radničkom kombinezonu sa frizurom i sređenim noktima. Međutim, kada vide finalni proizvod odmah se predomisle – počinje svoju priču Andrea sa osmehom na licu.

Sam prostor odiše duhom starih vremena. Nakovanj, čekić, strug, klešta, razni drugi alati i gvozdene komponente ispunjavaju radionicu.

– Od kovanog gvožđa izrađujemo ograde, kapije i ukrase. Neki žele kovanu i terasnu ogradu, pa dođu kod nas. Sve se radi ručno, tradicionalnim kovačkim metodama i garantujemo da će opstati najmanje sto godina ako se redovno prefarbava – objašnjava Andrea.

Pored izrade nestandardnih formata, radionica porodice Lukači poznata je i po restauratorskim poslovima.

– Često smo angažovani na uređenju starih zdanja koja spadaju pod kulturna dobra. Izrađujemo specifične delove za stare satove koji su na tornjevima, pa ograde za crkve i dvorce, ali i ukrasne detalje kao što su okovi na vratima Kapele mira. Kada je rekonstruisana ograda Almaške crkve izradili smo novi nadvratnik i lepo izgleda – kaže jedina žena kovač u Srbiji.

Posao koji je lep i kreativan zahteva od zanatlija da znaju što više veština zato, kao i u svim drugim oblastima, i ovde je neophodno stalno usavršavanje. 

 – Nameravam da upišem kurs za varenje kako bih i to usavršila. Želim da se unapređujem i da budem među najboljima. Pošla sam tatinim stopama i nije mi žao. Da li će i moja deca nastaviti porodičnu tradiciju, ostaje da se vidi. Ako se odluče za ovaj zanat radiće težak, ali kreativan posao koji zahteva puno ljubavi i posvećenosti – završava svoju priču Andrea Lukači Pap.

Majstor Lajoš i sat na Tvrđavi

Andrein otac Lajoš Lukači poznat je javnosti kao majstor koji je preko trideset godina navijao i održavao sat na Petrovaradinskoj tvrđavi. Zbog toga je pre nekoliko godina dobio Novembarsku povelju Grada Novog Sada.