NOVOSAĐANI: Jedini delfinoterapeut na Balkanu u humanoj misiji

Leti pomaže bolesnoj deci da ostvare boljitak kroz kontakt sa delfinima. U ostalim godišnjim dobima pomaže ljudima da se osećaju bolje, kroz fizikalnu terapiju. Snima podkaste, voli životinje, putuje svetom i uvek se vraća u Novi Sad.

Nikola Radin je odrastao u Novom Sadu. Studirao je DIF, pa se prebacio na fizikalnu terapiju, i kaže da je na prvom mestu fizioterapeut. Dok je živeo na Floridi, radio je na institutu za delfinsku terapiju i, a kada se vratio u Evropu, počeo je i sam da radi kao delfinoterapeut. Trenutno živi na potesu Beč – Novi Sad, a leta provodi u Turskoj i Grčkoj, gde se bavi svojom jedinstvenom profesijom. Iz hobija i piše, do sad je izdao tri knjige, a jedan od romana nosi ime "Dah delfina".

Njegova specijalnost kao fizioterapeuta je manuelna terapija. U Beču ima sopstvenu ordinaciju, a u Novom Sadu uglavnom radi sa sportistima. Dosta vremena provodi na Spensu, najviše u teretani svog prijatelja Miše Bačulova, gde pomaže vežbačima.

Ipak, najzanimljiviji deo njegovog delovanja odvija se tokom letnjih meseci, u Atini i Antaliji, gde se nalaze se dva instituta sa kojima Nikola sarađuje.

– Radim sa decom ometenom u razvoju, zatim sa decom koja boluju od autizma, cerebralne paralize, Daunovog sindroma i sličnih bolesti. Dolaze nam porodice iz cele Evrope, a naši građani često stižu preko organizacije Budi human, koja im plaća boravak i terapiju. Terapija ne čini čuda, ne može da poništi njihovu dijagnozu, ali postižemo vrhunske rezultate i izuzetan boljitak u odnosu na konvencionalne terapije – kaže Nikola za portal Moj Novi Sad.

Zadatak delfinoterapeuta je da brine o tome šta rade deca, dok se ponašanjem delfina bavi trener, a obojica su prisutni tokom terapije.

Terapija se delfinima pokazala se efikasna i kod odraslih osoba, koje su doživele neka traumatska iskustva, poput saobraćajnih nesreća, a naš sagovornik je radio i sa američkim vojnicima koji se vraćaju iz ratova.

Ovaj vid lečenja traje dve nedelje, a pokazatelj uspešnosti je i činjenica da se veliki broj porodica iznova vraća.

– Baza svega je dovesti te osobe u potpuno novo okruženje i pružiti im novo iskustvo, za koje ni mi sami ne znamo na kojim se sve nivoima odvija, niti zašto su delfini baš ti koji najviše utiču na tu decu, mnogo više nego konji i psi, koji se takođe koriste u toj vrsti terapije. Još uvek nije naučno dokazano zašto je to tako, ali ono što znamo je da se, dok su sa delfinom u vodi, tim osobama menja moždana frekvencija – objašnjava Radin.

Kako kaže naš sagovornik, ti mali koraci u napretku bolesne osobe koji se pri ovoj vrsti terapije naprave, za njega lično su najveći koraci.

– Svako dete je priča za sebe, svaka ta priča me dirne. Napredak se vidi na više nivoa, tokom terapije neko dete počne samo da se hrani, neko da samo ide u toalet, a to su za njih i njihove porodice velike promene. Najčešće se vežu za jednog delfina, kojem zapamte ime, koji je njihov – opisuje delfinoterapeut.

Nakon takvog jednog radnog dana, Nikola i dalje ostaje pod utiskom svega, a kasnije ostaje u kontaktu sa svim tim porodicama.

Za ove plemenite i, može se reći, čudotvorne životinje, Nikola tvrdi da, pored neosporne inteligencije, i te kako imaju i svoju ličnost.

– Mi radimo sa devet delfina i svaki od njih je specifičan po nečemu. U stanju su da tokom jedne noći (a poznato je da ne spavaju) naprave jednu potpuno novu konstelaciju međusobnih odnosa u delfinarijumu. Recimo, dvojica koji su bili najbolji prijatelji su posvađani i svaki je našao novog drugara. Specifični su po tome da stalno menjaju odnose – tvrdi Nikola.

Smatra da je kontakt sa životinjama inače blagotvoran i lekovit i veruje da svaka porodica treba da ima kućnog ljubimca.

Naš sugrađanin iz relaksacije radi i zanimljive podkaste koji su dosta gledani, a uskoro planira da ih radi zajedno sa Mišom, uz dva gosta. Teme će se, kako najavljuje, ticati duše i tela, bez politike i religije i predstavljaće određenu vrstu razbibrige.

S obzirom na to da je živeo u Americi, Brazilu, Londonu i Beču, uočio je da nigde ne postoji nešto nalin našem Spensu.

– Odrastao sam na Spensu i on mi je i sada centar univerzuma. Tu je moj otac proveo poslednjih 10 godina svog rada kao lekar košarkaškog kluba. Nadam se da će mu vratiti stari sjaj, jer je fenomenalno mesto. Ta energija je divna, na stotine dece, u svakoj sali nešto treniraju... To nema nigde na svetu – uveren je naš sugrađanin.