NOVOSAĐANI: Maja se bori za prava životinja, a ljudima pomaže kroz časove joge

Po struci je profesorka filozofije i sertifikovana nastavnica zaštite životinja, kao i instruktorka joge. Dugogodišnja je aktivistkinja sa iskustvom u različitim oblastima borbe za prava životinja, od teorijske i obrazovne pa do spisateljske.

Sarađivala je s vodećim nevladinim organizacijama sa kojima je učestvovala u realizaciji projekata koji promovišu veganstvo i jednak tretman prema svim osećajnim bićima, a neke od njih su Prijatelji životinja Hrvatska, Grupa za monitoring, zaštitu životinja i očuvanje prirode Novosadskog humanitarnog centra, Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo, Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS, Sloboda za životinje, Feniks – Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti, PETA. Bila je osnivač i lider organizacije Prijatelji životinja u Srbiji.

Naša ovonedeljna sagovornica Novosađanka Maja Vučković rođena je u Bileći, 1975. godine gde je živela nekoliko godina. Potom se preselila u Šabac gde je  pohađala osnovnu školu, a krajem sedmog razreda se doselila u Novi Sad gde je  završila osnovno obrazovanje. Pošto je bila zaljubljenik u crtanje i arhitekturu, što je mislila da će joj biti i životni poziv, upisuje Srednju građevinsku školu, a kako je tokom srednjoškolskih dana dosta čitala filozofiju, odlučila je da upiše taj smer. Diplomirala je i masterirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
 

– Radila sam jedno vreme kao novinarka i bila nastavnica filozofije, a nakon usavršavanja na Akademiji za odnos čovek-životinja koja deluje pri Filozofskom fakultetu u Gracu, poslednju deceniju sam provela u novosadskim osnovnim školama, u kojima sam držala nastavu zaštite životinja i životne sredine u okviru predmerta Čuvari prirode. U pitanju je inovativan program edukacije pisan kao projekat Društva za zaštitu životinja i prirode Đurđevo i akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, koji je implementiran u mnogobrojnim školama. S obzirom da sam se uporedo usavršavala u drugim oblastima, ponajviše jogi, ova disciplina mi je postepeno postala preokupacija. Stekla sam zvanje sportski instruktor specijalista joge, a takođe profesionalnu licencu i dozvolu za rad Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. "Ahimsa Yoga & Art" naziv je moje škole joge i radionice predmeta primenjene umetnosti koje izrađujem, a kojima promovišem filozofiju nenasilja. Uz to, držim edukacije iz oblasti prava i zaštite životinje u vidu predavanja i seminara, a takođe pišem o tome i objavljujem radove, dok u okviru nekoliko nevladinih organizacija učestvujem u akcijama koje promovišu veganstvo i jednak tretman prema osećajnim bićima – priča Maja čija se ishrana bazira na namirnicama biljnog porekla jer je još  kao dete izbegavala da jede meso.

Kako kaže, meso nikada nije preterano volela, ali tada nije imala puno izbora ili, možda, hrabrosti da ga eliminiše iz ishrane. Tada su obroci za nju bili stvar ukusa, a ne etičkog promišljanja. Prelomni trenutak se desio u srednjoj školi, kada je gledajući svoje kućne ljubimce počela da razmišljam o tome zbog čega neke životinje tretiramo kao članove svojih porodica, a druge iskorišćavamo i jedemo. Tome je doprinela i indijska filozofija koju je sve više počela da izučava. Međutim, i pored nedoumica koje je imala, nije postala vegetarijanka ni veganka, što zbog svoje nedoslednosti, što zbog ušuškanosti u navike, razloga zbog kojeg većina ne pravi takve iskorake. Kako su se njena znanja produbljivala i kako je emotivno i mentalno doživljavala rascep između svojih tadašnjih razmišljanja i  prakse, tako je sve više osećala potrebu da živi ono što teorijski brani i za šta se zalaže, a to je zaštita životinja. Zato je u svojim ranim dvadesetim godinama rešila da pređe na vegetarijanstvo te je iz ishrane eliminisala najpre meso, a zatim jaja, a uz to je prestala da nosi kožu i krzno.

– Aktivistkinja sam organizacije za prava životinja "Bezimeni za bezglasne" (Anonymous for the Voiceless), međunarodne grupe za prava životinja i očuvanje planete "Naša planeta. Njihova takođe." (Our Planet. Theirs Too.) i Globalnog pokreta za prava farmskih životinja (Animal Save Movement), u okviru kojih učestvujem u edukaciji javnosti o tretmanu životinja i širim veganske poruke. Dve glavne akcije koje održavamo u Novom Sadu na redovnoj osnovi su "Bdenje" i "Kocka istine". U prvima aktivisti ispred industrija mesa dočekuju kamione sa takozvanim farmskim životinjama i svedoče o njihovom tretmanu. Životinje koje tamo stižu su žedne i iscrpljene, a na sebi gotovo uvek imaju povrede od nasilnog tretmana tokom uzgoja i transporta, kao i ožiljke od prethodnog ophođenja ljudi, bivših vlasnika. Osim što svedočimo o tretmanu ovih namučenih bića, takođe ostvarujemo kontakt sa njima, upućujemo im poslednju lepu reč, dajemo im vodu ili ih pomazimo, što većina tih životinja nikada nije imala priliku da iskusi.

S druge strane, "Kocke istine" su akcije u kojima zagovornici prava životinja, odeveni u uniforme i sa maskama Anonimusa, simbolom otpora protiv nepravednih režima, formiraju kocku svojim telima i drže u rukama transparente s natpisom "Istina", kao i ekrane na kojima predstavljaju snimke iz industrija mesa, mleka, jaja, kože, krzna, zabave, zatim iz laboratorija, s farmi i drugih mesta na kojima se životinje eksploatišu – navodi sagovornica.

Pored svega ovog Maja se bavi i jogom, a njena ljubav prema ovoj discipini je počela tokom srednjoškolskih dana, u vreme kada je krneula da čita istočnjačku filozofiju, konkretno indijsku, budući da joga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema ili daršana. Dakle, kod nje je posvećenost jogi krenula s teorijske strane, a tek se kasnije posvetila praksi. Imala je tegobe sa kolenima, dugogodišnje bolove, zbog čega je bila oslobođena časova fizičkog vaspitanja u srednjoj školi, iako je pre toga trenirala gimnastiku, karate, folklor, išla na kroseve i na mnoge druge načine bila veoma fizički aktivna.

– Nisam želela da idem na operaciju, pa sam u toku studija pokušala da to saniram komplementarnim metodama. Već nakon prvog kursa joge, od svega nekoliko meseci, tegobe su nestale i nikad se nisu vratile. U to vreme nisam znala da je dovoljno jačanje mišića nogu kako bi se došlo do stabilizaciji čašica kolena, sprečila učestala iščašenja i zaustavili bolovi, a lekari me na to nisu upućivali. Na tim uvidima pre svega mogu da zahvalim svojoj tadašnjoj učiteljici joge, a to je Olga Krstić Šešelja, jedna od prvih instruktorki joge u Novom Sadu, koja me je motivisala da nastavim s vežbanjem, ali i na zanimljiv način približila jogu sistemski, nakon čega je ona postala deo moje redovne prakse. Stoga sam imala jaku motivaciju da se dodatno usavršavam, a nakon decenije i po prakse i kontunuiranih edukacija, poželela da svoja znanja i iskustva podelim s drugima pa sam završila potrebne kurseve za instruktore joge i počela s podučavanjim – otkriva Maja.

Zato je otvorila svoju Jogičku bazu – sportski centar "Fit Land" koji se nalazi u tržnom centru "Bistrica" na Novom naselju. Tamo je od osnivanja udruženja i otvaranja prostora u kojem vežbaju, ali ponekad drži časove i na drugim mestima, kao što su joga studio "Hipokrat", Livada centar, Baza centar... Tamo vežbaju  klasičnu Hatha jogu prilagođenu potrebama savremenog čoveka, a što se stilova tiče stilove ima raznovrsnih, od korektivno-terapeutske joge, preko restorativne, do takozvane moćne (Power) joge, varijacije aštanga joge.

I to nije sve, jer se pored svih ovih poslova Maja bavi kreiranjem i prodajom nakita, a ističe da bi to radije nazvala jogičkim pomagalima ili objektima primenjene umetnosti, jer iako imaju estetski momenat, daleko više se koriste u praktične svrhe. U pitanju su brojanice koje se koriste za jogičku praksu "ađapa đapa". Najpopularnije su one napravljene od semena rudrakše koje emituje elektromagnetno zračenje i time ima snažno pozitivno deluje na telo i um, kao i od različitih vrsta poludragog kamenja koje samo po sebi nije lek, ali može pozitivno uticati na izvesna stanja pa se kristaloterapija zbog toga smatra komplementarnom metodom u smislu da dopunjuje druge oblike lečenja. A sve ovo nije slučajno, jer je Maja svojevremeno putovala i u Indiju, koja joj je ostala u predivnom sećanju.

– Kada god uhvatim sebe da se žalim na ovdašnji brz tempo života, buku i gužvu u saobraćaju, setim se Indije i toga kako sam tamo drugačije to doživljavala, iaklo je bilo intenzivnije. Indijci imaju možda još brži tempo života, ali tome pristupaju drugačije. Sa osmehom i mirno. Prihvataju situacije i ljude, kakvi god bili, poštuju različitosti i razumeju izazove. Uvek su ljubazni i otvoreni, a to se pozitivno odražava i na nezavidne situacije. Zanimljivo je da je u Indiji saobraćaj izuzetno haotičan i veoma spor zbog loših puteva i velikog broja vozila. Čak i u najprometnijim ulicama s mnoštvom kolovoznih traka, svi učesnici u saobraćaju neprestano prelaze iz jedne trake u drugu i trube, a među njima se nalaze ne samo automobili i kamioni, već i bicikli, tricikli, rikše, krave, majmuni... Uprkos tome, nema nervoze niti svađa među vozačima. Kako bi se izbegle saobraćajne gužve, u različitim delovima Delhija radni dan počinje i završava se u različito vreme. Moji saradnici i prijatelji Indijci, i pored mnoštva obaveza i maltene celodnevnog rada, uvek nalaze vremena za jogu i meditaciju, jutarnje rituale, posete hramovima i porodična okupljanja – navodi Vučković i otkriva da joj je prvo putovanje u Indiju bilo svojevrsni kulturološki šok.  

I bez obzira na to, već naredne godine je dobila stipendiju Ambasade Indije za usavršavanje joga instruktora i otišla na prestižni S-VYASA joga univerzitet, prvi univerzitet u Indiji na kojem je počela da se izučava joga, i to na osnovu učenja Svamija Vivekanande, indijskog filozofa, jogija i društvenog aktiviste koji je zaslužan za popularisanje ove discipline na Zapadu. Za nju je to iskustvo zaista jedinstveno i neuporedivo s bilo kojim drugim jer univerzitetski kampus funkcioniše po principu ašrama. Bili su mesec dana izolovani, sa zabranom izlaska van granica "Prašanti Kutiram" kampusa, uz striktni režim ishrane, način odevanja i dnevni ritam koji se sastojao od ustajanja oko četiri ujutro, nakon čega su naizmenično sledila predavanja i vežbanja, učenja novih praksi, čitanja i istraživanja u univerzitetskoj biblioteci za potrebe polaganja ispita, sve do kasnih večernjih sati. U okviru kampusa tog univerziteta nalazi se čuveni holistički zdravstveni i istraživački centar za samoizlečenje putem joge, ajurvede i naturopatije, u koji neprestano dolaze lokalni stanovnici i stranci, kako radi izlečenja, tako i zbog poboljšanja zdravlja.Tada je Maja prvi put videla na primeru drugih da joga zaista može da čini čuda. Svo ovo iskustvo koje je stekla rezultiralo je izdavanjem knjige "Eseji o pravima životinja" koju je naša sagovornica napisala.

– Pun naziv knjige je "Dar ethosa: Eseji o pravima životinja". Knjiga se sastoji od eseja koji su pisani kao predlošci za predavanja koja sam držala u zemlji i inostranstvu, u okviru kongresa i festivala za zaštitu životinja, ciklusa predavanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pri pomenutom univerzitetu u Nju Delhiju itd. Razmatra tretman životinja u različitim industrijama (mesa, mleka, jaja itd.) kroz filozofsku prizmu, tačnije bioetičku, ali i ekološku, zdravstvenu, ekonomsku. Kada kažemo prava životinja obično pomislimo na pozitivna prava, ona koja su životinjama data izvesnim pravnim aktima. Za razliku od takvih prava, ova knjiga razmatra prirodna prava, ona koja su svima urođena, kao što su pravo na život, slobodu i reprodukciju, a koja većina današnjih ne-ljudskih životinja nema jer se one koriste za ishranu, eksperimentisanje, odevanje, zabavu. Složićemo se da moralni status životinja nije na zavidnom nivou jer se one zakonski smatraju objektima, dakle nemaju čak ni pomenuta osnovna prava. U radovima sam pokušala da preispitam taj status kroz teorije onih koji su se bavili tom problematikom i napravim kritički osvrt na odnos čovek-životinja, iz ugla tradicije, ali i kod samog pojedinca, odnosno da sagledam načine na koje on može da izađe iz navike i napravi zaokret u delanju i samim tim napredak u svesti, vlastitoj moralnosti i duhovnosti. Na taj način, knjiga poziva na saosećajan život i davanje osnovnih (prirodnih) prava svim osećajnim životinjama, kako ljudskim tako i ne-ljudskim – zaključila je naša ovonedeljna sagovornica.