NOVOSAĐANI: Marina oslikava odevne i umetničke predmete vojvođanskim motivima

NOVOSAĐANI: Marina oslikava odevne i umetničke predmete vojvođanskim motivima

Koristeći četkice i boje, naša sugrađanka stvara predmete-umetnička dela, s jedne strane sa novosadskim i vojvođanskim motivima, a s druge strane personalizovanim, po zahtevu. Godinama drži obuke pri Udruženju samostalnih zanatlija Novog Sada, gde pomaže nezaposlenima da se prekvalifikuju za stare i umetničke zanate.

Marina Trifunov rođena je u Novom Sadu, a od malih nogu je, dok su se druga deca igrala, sedela na zemlji i štapom ili prstićima – crtala. Završila je Karlovačku gimnaziju, u kojoj se uvek isticala po svojim umetničkim radovima i seća se da je na likovnom uvek crtala za pola razreda. Pohađala je časove crtanja i slikanja. S obzirom na to da je puno putovala i volela da kupuje suvenire, u jednom momentu je došla na ideju da pokrene proizvodnju suvenira u našem gradu, budući da ih u to doba nije bilo. Tako je 1998. godine prva u gradu počela da pravi suvenirski program.

Na Spensu je nekoliko nas držalo "Kibicfenster", gde su mogli da se kupe prvi suveniri, u vidu štampanih majica i keramike. U to vreme sam počela da slikam na tekstilu. Oslikavala sam majice, kecelje, rukavice, jastučnice, nadstolnjake, abažure za lustere – kaže Marina za portal Moj Novi Sad.

Takođe, oslikavanjem je ukrašavala predmete od drveta, isečene u obliku vojvođanskih kućica ili sata sa tvrđave, a upotrebnu vrednost dobijali su kao okačaljke za ključeve, kutije za nakit, poslužavnici, hoklice i sl. Otišla je i korak dalje, pa je svojim četkicama dušu udahnjivala čak i bundevama i crepovima, a svojim umećem zaradila je i sertifikat starih umetničkih zanata koji izdaje Ministarstvo privrede.

Posle sam otvorila svoju prodavnicu suvenira i ručnih radova u Dunavskoj ulici, koja se zvala "NS škrinja", ali sam je nakon sedam godina zatvorila. Tada nije bilo toliko turista u Novom Sadu kao danas. Jedno vreme sam sa radovima izlazila na Kej, u vreme kada su pristizali turistički brodovi, a posle smo mi, pri Udruženju zanatlija, napravili montažnu etno kućicu koja je bila locirana u centru grada i tu je više nas prodavalo svoja umetnička dela. Međutim, nikada nismo dobili dozvolu da ta kućica stoji tokom cele godine – objašnjava Trifunov.

Ona ističe da je veliki problem što ona i ostali naši sugrađani koji se bave starim i umetničkim zanatima nemaju stalno mesto za plasman i prodaju, a da bi im najviše odgovarala ideja o kojoj se nekada pričalo, da bi ceo jedan pasaž u Dunavskoj ulici mogao biti pretvoren u tzv. Zanatsku ulicu. Do sada nisu naišli na podršku institucija koje bi mogle da im omoguće adekvatan i stalan prostor, pa se snalazi kako ko ume.


U međuvremenu sam počela da radim obuke za slikanje na tekstilu, staklu i keramici, pri Udruženju zanatlija. Te obuke držim nezaposlenima koji žele da se prekfalifikuju za stare umetničke zanate, a organizuju se jednom ili dva puta godišnje. Za to se opredeljuju uglavnom žene, a mogućnosti su velike. Jedna od polaznica napravila je posao oslikavanjem odeće za decu, druga se uspešno bavi oslikavanjem zidova. Mnoge od njih izlažu na gradskim manifestacijama – naglašava novosadska umetnica.


Danas se njen rad bazira najviše na slikanju na tekstilu, a najviše joj poručuju majice sa motivima Novog Sada. Svojim talentom i kreativnošću, u stanju je da nekom običnom odevnom predmetu, kao što su haljina ili pantalone, da dašak originalnosti i personalizuje ih na način na koji to kupac želi. Svakom oslikavanju daje i svoj lični pečat, sa dopadljivim bojama, koje prilagođava polu i uzrastu.

Mogu da mi kažu koji motiv žele ili da mi pošalju fotografiju, a ja dalje oslikavam. Ubedljivo je najpopularnija majica sa petrovaradinskim satom, ali bilo je i baš zanimljivih zahteva. Za jednu svadbu oslikavala sam 300 fraklića za goste, rakijske flaše takođe su tražene, a motivi na odeći vrlo zanimljivi. Izdvaja se i jedna kecelja, za koju je devojka tražila da naslikam nagog muškarca. Gospodin koji ju je dobio bio je zadovoljan poklonom – kroz smeh priča Marina.

Košulje koje je Marina oslikala ponosno nose i članovi benda Apsolutno romantično, Pera i Kina, naše Gradske face, koji su joj naručili novosadske i vojvođanske motive, u kombinaciji sa svojim logoom.


Naša sagovornica redovno učestvuje na Sajmovima turizma u Novom Sadu, zajedno sa ostalim članovima Udruženja, a priželjkuje da zajedno sa svojim kolegama umetnicima-zanatlijama dođe do adekvatnog stalnog prodajnog prostora u centru grada, gde bi njihovi proizvodi bili lako dostupni turistima, kao i našim sugrađanima.

Oceni vest:
29
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Zapažam

    pre 133 dana i 2 sata

    Jadni Lala!
    Tuče ga Sosa oklagijom.
    Razvija svoja ženska prava, jerbo je ugrožena.

    Oceni komentar:
    1
    11