NOVOSAĐANI: Mirjana privlači pažnju sugrađana šeširima koje pravi za svoju dušu od recikliranih materijala

Naša ovonedeljna sagovornica, 40-godišnja Novosađanka Mirjana Drinić, gde god da se pojavi privlači veliku pažnju, a sve zbog svojih kreacija na glavi, odnosno – šešira, rajfova, turbana i kačketa. Po zanimanju je frizerka, ali u slobodno vreme pravi i ukrašava šešire "za svoj groš".

Ljubav prema ovom neobičnom hobiju gaji od malena, kada joj je i razredni starešina u osnovnoj školi zbog u to vreme neobičnog stila oblačenja, ali i šeširića nadenuo nadimak "Gospođa ministarka". 

– Odrasla sam u Veterniku gde sam završila i osnovnu školu "Mihajlo Pupin", a nakon osnovne upisujem Poljoprivrednu školu u Futogu, gde završavam smer veterinarski tehničar. Nakon završene srednje, odmah mi se ukazala prilika da se zaposlim na farmi svinja u Magliću, međutim tada sam shvatila da to nije posao za mene i da bih se tamo dobrano namučila.  S obzirom na to da sam ceo svoj život pomagala mami u frizerskom salonu i da sam kod nje ispekla zanat, pre 22 godine otvarila sam svoj salon. Zapravo, posao kojim se bavim obožavam, a isto tako volim i uživam u ukrašavanju šešira koji uvek završe na mojoj glavi. Ljubav prema šeširima imam od malih nogu, a sve je počelo u osnovnoj školi koja je bila dosta udaljena od moje kuće pa su me roditelji uglavnom odvozili. Upravo zbog toga sam uvek iz automobila izlazila sa šeširićem na glavi, te mi je i razredni dao nadimak "Gospođa ministarka" mada u tom periodu ne mogu baš da se pohvalim da sam u dnevniku imala sve petice – priča Mirjana. 

Kasnije, kada je krenula u Poljoprivrednu školu, njene kreacije nisu dolazile do izražaja jer, kako kaže, ta škola apsolutno nije bilo pogodna za ovakav stil oblačenja. Međutim, po završetku srednje, Mirjana počela je da se bavi kreativnim poslom, odnosno da ulepšava žene, a pošto je svakako i njeno oblačenje privlačilo pažnju, svakodnevno je menjala i ukrase na glavi.

Jednom prilikom je iz garderobera uzela vuneni šeširić, a onda je shvatila da je probušen jer joj ga moljci upropastili.    

– Bila sam i tužna i ljuta, ali nisam želela da ga se odreknem, razmišljala sam desetak minuta kako da popravim situaciju sa mojim omiljenim šeširom i onda sam ugledala jedan cvet koji sam ručno zašila i, praktično, tu je sve počelo. Moj vuneni šeširić je dobio novu dimenziju i od tada do danas imam preko 20 kreacija koje isključivo pravim za svoju dušu i isključivo od recikliranih materijala. Kada nabavim stari šešir ili kada pravim potpuno novi, koristim sve i svašta, od perija, preko čipke, tila, s tim da na nekima kao podlošku imam i stare iskorišćene grudnjake, a za ukrašavanje i mrežice od limuna i pomorandže, kao i podmetače za čaše. Inače, sam "glavata" pa i tu moram da se dovijam, jer su mi šeširi od Kineza mali, njihov najveći broj u obimu je 58 cm, a moj obim glave je 60 cm, kao da sam muško. Šeširi se dele na letnje, zimske i fascinatore, e ovi treći su mi omiljeni i tu mogu da radim bukvalno šta želim – kaže naša sagovornica. 

Upravo fascinatori su joj dali vetar u leđa da počne da ulepšava i duge stvari, te je za vreme korone, odnosno vanredne situacije, a u nedostatku šešira, Mirjana počela da ukrašava rajfove, kačkete, ali i da pravi turbane za koje uglavnom koristi materijal iz prodavnice "Bašta" i to iz onog dela gde se prodaju cveće i oprema za groblje. Za jedan kačket otišla je čak u gvožđaru kako bi nabavila specijalne nitne. 

– Oni koji me poznaju sada već znaju za ovaj hobi, pa se često dešava da mi komšiluk donosi neke materijale koje bih eventualno mogla da iskoristim. Baš nedavno mi je jedna komšinica koja ima krojačku radnju poklonila reslove, odnosno krpice. Mnogo sam se obradovala jer već imam ideju kako ću najbolje da ih iskoristim. Inače, prilikom ukrašavanja, sve šijem ručno ili lepim pištoljem za lepak – objašnjava Mirjana i kaže da inspiraciju dobija bukvalno svuda oko sebe. 

Međutim, prema njenim rečima, pošto je Novi Sad ove godine Evropska prestonica kulture, ona sa svojim suprugom i osmogodišnjim sinom rado odlazi na sve pozorišne predstave, izložbe i druge manifestacije gde dobija dodatno nadahnuće. Obožava i kada se održavaju izložbe drugih kultura, pa i tamo može da "ukrade" po koju ideju. 

Upitana kakve su reakcije sugrađana kada je vide sa šeširićima na glavi ova Novosađanka objašnjava:

– Kako kada, uglavnom su pozitivne. Ljudi na ulici me prvo gledaju u čudu, neko prokomentariše vidi kako je interesantno, neko ćuti i samo gleda, dok je na izložbama sasvim druga priča. Tamo mi ljudi uglavnom prilaze i sa poštovanjem me pitaju za rad. Inače, svaki put se i obučem u skladu sa onim što imam na glavi, a i mislim da sam u maloj prednosti pošto sam frizerka i znam da se očešljam za svaku priliku i za svaki model šešira. Zapravo, za šešir moraš biti samouveren i moraš znati da ga izneseš, a ja to definitivno i umem i znam jer moj fokus je u licu i glavi, a ne u zadnjici i nogama – zaključila je Mirjana Drinić.