NOVOSAĐANI: Nema boljeg osećaja od onog kada znate da ste pomogli drugom ljudskom biću

U društvu sa poljuljanim vrednostima, u kojem su mladi svakodnevno izloženi šundu, nije se libila da se bori za bolje sutra. Zajedno sa vršnjacima učestvovala je u edukaciji srednjoškolaca, promovisanju kvalitetnih kulturnih sadržaja i prikupljanju pomoći za najugroženije.

Sofija Kulić je rođena u Novom Sadu 1999. godine. Učenica je četvrtog razreda Gimnazije „Isidora Sekulić“. Skoro dve godine redovno je bila posvećena volontiranju preko JAZAS-a. Takođe, u školi je učestvovala u organizovanju i promovisanju humanitarnih i kulturnih dešavanja.

- Od drugarice sam saznala za nevladinu organizaciju JAZAS (Asocijacija za borbu protiv side). Prijavila sam se da volontiram kod njih 2015. godine i prošla njihovu obuku, da bih ubrzo postala vršnjački edukator. Uskoro sam i sama počela da držim radionice u srednjim školama koje su bile zainteresovane za saradnju – počinje svoju priču Sofija i nastavlja: - U početku je bili malo nervoze, ali brzo sam se uhodala. Nisam ni pretpostavljala koliko mladi malo znaju o polnim bolestima i kako se one prenose i to me je jako iznenadilo. Ako na svakoj toj edukaciji bar jedna osoba nešto zapamti i nauči mislim da je to već uspeh. Shvatiće da to nije šala i da se radi o ozbiljnoj temi o kojoj se mora razgovarati pre nego što bude prekasno – objašnjava Kulić.

Nisam ni pretpostavljala koliko mladi malo znaju o polnim bolestima i kako se one prenose i to me je jako iznenadilo.

Sagovornica portala mojnovisad.com bila je aktivna u JAZAS-u skoro dve godine. Trenutno nije aktivan član, ali nakon što upiše studije namerava ponovo da se angažuje. Smatra da je draž volontiranja u tome da oseti satisfakciju kada nekome pomogne.

Sofija je trenutno predsednica đačkog parlamenta i zajedno sa ostalim učenicima i predstavnicima škole redovno učestvuje u organizovanju humanitarnih i kulturnih dešavanja.

- Imali smo filmske večeri u gimnaziji otprilike svaka tri meseca. Škola nam je obezbedila projektor, platno i ozvučenje u svečanoj sali. Želja nam je bila da mladi vide neke lepe i kvalitetne filmove koje inače ne bi pogledali. Tako su se na repertoaru našli klasici kao Društvo mrtvih pesnika, Život je lep i Milioner iz blata. Ovakva ostvarenja doprinose razvoju opšte kulture i pružaju omladini nešto lepo u današnjoj navali nekulturnih sadržaja sa malih ekrana – kaže Sofija.

Humanost takođe nije strana za učenike Gimnazije „Isidora Sekulić“. Pare se uvek skupljaju za bolesnu decu.

- Kada su bile filmske večeri pripremali smo kokice i prodavali smo ih na ulazu u salu. Organizovali smo humanitarne prodajne izložbe na kojima su se mogle kupiti naše rukotvorine. Imali smo i humanitarne čajanke na hodniku gde je čaša tog toplog napitka koštala pedeset dinara. Na ovaj način kod đaka se razvija humanost i saosećanje prema drugim ljudima. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez direktorice, profesora i pedagoga gimnazije – rekla je Sofija.

Za angažovanje u radu đačkog parlamenta i afirmacije škole, mlada Novosađanka je ove godine dobila Svetosavsku nagradu. Ipak, tvrdi da sve ovo ne bi postigla da nije porodice, oca, majke, mlađe sestre i brata.

- Roditelji su ponosni i njima ništa nije teško kada meni nešto treba. Shvatili su da mene humanitarni rad ispunjava i da želim time i dalje da se bavim. Nema boljeg osećaja kada znate da ste pomogli drugom ljudskom biću – završava svoju priču Sofija Kulić.