NOVOSAĐANI: Njegove akrobacije mame uzdahe i obaraju s nogu (FOTO I VIDEO)

NOVOSAĐANI: Njegove akrobacije mame uzdahe i obaraju s nogu (FOTO I VIDEO)

On ima posao koji živi. On živi da bi radio ono što voli. I to se vidi, čim stane na scenu. U svakom pokretu i svakoj ekspresiji.

Nemanja Jovanović rođen je 1989. godine u Kruševcu, a detinjstvo je proveo u Nišu. Kako sam priznaje, prvi put se osećao kao kod kuće tek kada se doselio u Novi Sad, sa svojih trinaest godina. Žeđ za slobodom i kreacijom, ispitivanjem granica tela i mogućnosti pokreta njegov život odvele su u nesvakidašnjem smeru. Sticajem srećnih okolnosti, naš mladi sugrađanin učio je u cirkuskoj školi u Parizu, a zatim nastupao na mnogobrojnim scenama Srbije, Francuske, Belgije, Holandije, Švajcarske i Austrije.

– Sa svojih osamnaest godina sam krenuo da se bavim parkurom, kada sam ga otkrio na internetu i pronašao forum Parkour Srbija. Tu sam se dopisivao sa ljudima koji su bili skroz otvoreni i voljni da mi na početku pomognu sa treninzima. Baš sam zagrizao jer mi se dopalo to što je individualan sport, ne zavisiš ni od koga i ni od čega. Možeš sam da odeš da treniraš kad hoćeš, gde hoćeš, ne treba ti trener niti neka posebna oprema. Možeš ako želiš i bos da odeš, izađeš samo u šorcu i skačeš po zidovima (smeh).


Godine upornosti i vežbanja dovele su do prvih rezultata i konstantnog napretka u parkuru, što je dalje rezultiralo prvim kontaktima sa cirkusom. Tada upoznaje Miru Bebu Dobrković, koja se u Novom Sadu već dugi niz godina bavi razvojem savremenog cirkusa.

– Ona me je uvela u svet žonliranja, pa sam ja pokušavao da povežem parkur i žongliranje i u tome sam bio dobar. Vrteo sam štap sa vatrom, što mi je bilo zabavno a i uživao sam da nastupam na sceni, ispred publike. Do tada nisam imao sličnih iskustava. Tako sam i otišao na žonglersku konvenciju u Beč, gde sam prvi put video predstavu savremenog cirkusa, koja je bila završna predstava jedne cirkuske škole iz Tuluza. Tada sam prvi put video akrobate na sceni i odmah sam pomislio "Ja želim to da radim. Želim da budem deo takve grupe i radim sa takvim ljudima". Jako mi se svidela fluidnost, kontrola pokreta, ekspresija. Bilo mi je prelepo.


Bio je to trenutak u kojem je Nemanja odlučio da će se baviti akrobatikom, pa je ubrzo počeo da se priprema za upis u cirkuske škole.

– Otišao sam baš u školu čiju sam predstavu gledao ali tamo, nažalost, nisam bio primljen. Međutim, jedna drugarica iz Austrije mi je rekla da postoji druga škola koja bi mi više odgovarala, jer tamo dok učiš istovremeno si zaposlen i radiš na predstavama. Tako dobijaš platu. U pitanju je "Academie Fratellini" i tamo su me primili. Bio sam presrećan. A i to se ispostavilo kao mnogo bolja opcija, jer da sam upisao onu prethodnu školu ne bih znao kako da se finansiram.


U Parizu je živeo i studirao od 2014. do 2017. godine, kada je diplomirao. Od tada radi na polju cirkusa, u raznim predstavama i putuje sa trupama širom Evrope.

– Moj život se totalno preokrenuo jer sam počeo da se bavim onim što zapravo želim. Nema ništa lepše nego kada se spremaš za nešto godinama i na kraju završiš tamo gde si hteo. Pošto sam završio školu u Francuskoj, tamo imam dosta kontakata pa me oni najčešće i zovu da budem deo raznih projekata, idem na audicije i tamo najčešće radim. Do ove godine sam putovao jednom u mesec dana ili jednom u dva meseca i radio na tim projektima, koji okvirno traju nedelju do dve. Sada, zbog korone, od februara meseca ne uspevam da odem za inostranstvo. Imam ugovore koji su isplanirani unapred i ovih dana je trebalo da odem u Francusku, imam i avionsku kartu, ali neću moći jer ne puštaju građane Srbije.


Igrao je i u Novom Sadu. Na sceni ste mogli da ga vidite sa cirkuskom organizacijom "Ludifiko" u predstavama "Kabere Bre", učestvovao je i u jednoj plesnoj predstavi, nastupao je više puta na Exitu, kao i na drugim domaćim festivalima.

– Jedan od projekata koji najviše volim je jedna predstava koja traje 20 minuta, namenjena deci predškolskog uzrasta. Igram je sa dvoje jako dragih ljudi iz škole. Mi smo nastavili da radimo zajedno nakon škole i napravili tu predstavu sa rediteljkom koja se zove Jeanne Mordoj. Nju smo, do sada, izvodili u Francuskoj i Švajcarskoj. A što se Srbije tiče ovde postoje dve ekipe koje se bave time i pokušavamo savremeni cirkus kod nas da dovedemo na neki nivo makar približan evropskom. No, još uvek ipak nije dovoljno razvijen.


Baš kao što možete da pretpostavite, za akrobatske elemente koje izvodi naš sagovornik, potrebno je puno truda i rada, odlična fizička spremnost i utreniranost.

– Treniram sigurno jednom dnevno, pet do šest puta nedeljno. Nekada to bude i dva puta dnevno, ali taj drugi trening uvek bude neko suplementiranje u smislu da idem u teretanu ili se istežem sat , sat i po, a nekada odem i na ples. Konstanto se trudim da napredujem i rekao bih da je sve što radim nekako vezano za cirkus. To vam je u suštini posao 24/7.

Povrede su česte jer smo stalno aktivni – telo se umori, a mi ga nekada ne slušamo


Kada pomislimo na akrobatiku, jedna od prvih pratećih misli su i povrede. Naš sagovornik naglašava da su one neminovne, kao i u svakom sportu kojim se profesionalno bavite.

– Povrede su česte jer smo stalno aktivni. Telo se umori, a mi ga nekada ne slušamo. Stalno guramo dalje i pokušavamo da napredujemo sve više. Nekada nam telo kaže "Ajde sad odmori, napravi pauzu", a mi nastavimo dalje. Tako dođe do povrede od preteranog korišćenja tela. Od umora samo krene da boli neki deo tela. Tada treba mirovati, paziti da se ne oslanjaš na povređeni deo i onda to vremenom prođe. Nekada se desi i uganuće zgloba, kolena, pa kada ne mogu ništa da radim nogama, vežbam elemente na rukama.


Ali ni povrede ga ne obeshrabruju. Zašto?

– Volim tu slobodu u komunikaciji. Ovaj posao se više svodi na druženje sa ljudima nego što zapravo imaš neki poslovni odnos, a i dalje stvaraš, kreiraš neverovatne predstave, uživaš i imaš slobodu izražavanja. To meni jako prija i to retko postoji u nekom drugom poslu.


Razgovarala: Sonja Slijepčević
Foto: Privatna arhiva Nemanje Jovanovića, mojnovisad.com (Sonja Slijepčević)

Oceni vest:
7
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan