NOVOSAĐANI: Olivera je maestralna violinistkinja, a bavi se i modelingom, plesom i slikarstvom

Jedna je od najtalentovanijih mladih violinistkinja, ne samo u našem gradu, već i u zemlji. U timu je Srpske gudačke reprezentacije i svira rame uz rame sa virtuozom Stefanom Milenkovićem. Svojim gudalom stvara čaroliju, njeni nastupi su strasni, a atraktivna je i modnim i Stok fotografima.

Olivera Mitrović je rođena 2001. godine u Novom Sadu, gde je završila Muzičku školu, diplomirala na Akademiji umetnosti u klasi profesora Roberta Lakatoša i odmah potom upisala master akademske studije. Kao izuzetna violinistkinja, odabrana je da sa još nekoliko mladih umetnika predstavlja našu zemlju i to pod rukovodstvom našeg najpoznatijeg violiniste. Da je nadarena i za druge umetnosti, pokazuju njeni hobiji, a to su ples i slikarstvo.

Radno mesto njene majke bilo je i ostalo pozorište, a malu Oliveru je često vodila sa sobom na posao, jer nije imao ko da je čuva. Tu se, očito, i rodila njena ljubav prema muzici i sceni.

– Kažu mi da sam ćutke umela da odgledam i odlsušam celu opersku predstavu, koja je u proseku umela da traje oko tri sata, uzdignuta na stolici. Kada sam sedela na probama, rukama sam imitirala pokrete dirigenta, violinista i violončelista... Imala sam samo četiri godine kada sam počela da sviram, i od tada, moj put je tekao tako sto sam puno maštala, jos više radila, i doživela da mi se neki snovi već ostvare – kaže mlada violinistkinja za portal Moj Novi Sad.

I zaista, Olivera je do sad ostvarila ogromne uspehe: svirala je britanskom kraljevskom paru u poseti Novom Sadu, ostvarila je neverovatnu i za nju jako bitnu saradnju sa maestrom Stefanom Milenkovićem, ušla je u tim Srpske gudačke reprezentacije, svirala je pred 10.000 ljudi, počela je da putuje i svira u inostranstvu...

– Kada me neko pita zašto je baš violina moj odabir, uvek kažem da je to, negde tamo gore, zapisano. Jer, kada kao četvorogodišnja devojčica izrazila želju i počela da sviram, nisam mogla da obrazložim i razumem taj izbor. A želja za tim instrumentom bila je ogromna i izričita. Danas ne bih mogla da se zamislim bez violine ili sa nekim drugim instrumentom. Vremenom, violina je postala odraz moje duše, što smatram dragocenim za jednog izvođača. Kroz nju govorim, tugujem, smejem se i radujem se. Preko nje najbolje iskazujem i emocije i moj lični doživljaj samog dela – opisuje Mitrovićeva.

Kada je prošle godine nacionalna platforma "Srbija stvara" zajedno sa Stefanom Milenkovićem objavila konkurs za formiranje Srpske gudačke reprezentacije, koja je trebalo da predstavi Srbiju na najvećoj svetskoj izložbi, Dubai Expo 2020, svi mladi gudači od 18 do 26 godina imali su mogućnost da se prijave. Tada je i Olivera poslala svoju prijavu, verujući da bi mogla postati deo reprezentacije.

– Jedno jutro stigao je mejl kojim mi je javljeno da sam primljena u tim "Gudačke reprezentacije mladih izvođača", koju skraćeno nazivamo "GRMI". Tu je započela nasa saradnja koja na moje veliko zadovoljstvo, i danas traje. Do sada, "Grmi" je pod rukovodstvom profesora Stefana, posle predstavljana Srbije u Dubaiju, nastavio sa koncertima u Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu, Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, pa i muzeju u Kikindi, na muzičkom festivalu ARLEMM, u Arilju – nabraja talentovana umetnica.

Nakon toga započeo je jedan veliki i malo drugačiji projekat, "Rock el Clasico", sa Stefanom i Neletom Karajlićem i njegovim bendom, a predstavlja spoj najpoznatijih dela klasične muzike i najvećih hitova Zabranjenog pušenja. Svoju premijeru imao je na stadionu Tašmajdan, u junu ove godine, a nakoj toga izveden je u Kragujevcu, na Jahorini i u Sremskoj Mitrovici.

– Za mene je bitan projekat bio i festival kamerne muzike "BLISKO!", čiji je osnivač profesor Stefan, koji mi je svojim pozivom da učestvujem na njegovom festivalu i, između ostalog, delim scenu sa njim i još šest fanstastičnih umetnika, učinio veliku čast i zadovoljstvo. Festival je održan krajem novembra u Gradskoj koncertnoj dvorani – sa ponosom, ali i dozom skromnosti, kaže Olivera.

Pre dve godine, naša sugrađanka počela je, sasvim spontano, da se bavi i modelingom.

– Uradila sam slikanje sa jednom mladom fotografkinjom koja je završila istu akademiju koju i ja. Sledeća saradnja bila je sa talentovanim fotografom iz Egipta, koji je nakon objave moje fotografije dobio upit od drugog fotografa može li me kontaktirati za saradnju. Tako su se nizala poznanstva i saradnje, a domen u modelingu su mi bili portreti, umetnička, tematska, bajkovita fotografisanja, kao i nekoliko modnih fotografisanja za dva dizajnera – priseća se Olja, kako je od milja zovu.

Uz svog sada već dobrog prijatelja i fotografa ušla je i u svet "Stok" fotografije, što joj je veoma zanimljivo, jer podrazumeva dobijanje uloge na različite teme i dobru zabavu. Nakon što je počela da radi i za jednu modnu agenciju, trenutno pravi pauzu sa modelingom, jer ima dosta koncerata, putovanja i planova u svojoj struci.

– Jedna od mojih ljubavi je i ples. Pocela sam da ga učim ples kao tinejdžerka, a kasnije sam se, odlascima na plesne večeri, upoznala sa novosadskim plesnim svetom i dešavanjima. To je bio moj omiljeni vid izlaska petkom ili subotom uveče, da odem na plesnu žurku. Ples je definitivno bio bitan deo mog odrastanja. Divno je što umetnosti dopunjuju i utiču jedna na drugu, pa je tako muzika kao moj životni poziv uticala na način na koji doživljavam ples, a ples je uticao na moje izvođenje i doživljaj muzike – primećuje ova Novosađanka.

Da je sudbina prema njoj bila blagonaklona kada su u pitanju različiti talenti, dokazuje i činjenica da se, iz hobija, bavi i slikarstvom.

– Kao mala, jedno vreme sam išla na časove crtanja i slikanja, ali sam većinom samouka. Slikam za svoju dušu, kada sam inspirisana, i kada je moje vreme za odmor i uživanje. Napravim svoj kutak, pustim neku lepu muziku, sednem na pod, poređam oko sebe boje, četkice, platno ili papir i stvaram. Volim da slikam akvarele, ali i akril na platnu. Mahom radim pejzaže i volim puno boja na slici. Većina tih slika, uramljene, ukrašavaju moju sobu – konstatuje multitalentovana devojka.

Što se muzičke karijere tiče, želja joj je da se sve nastavi ovako kako je počelo, da svira puno koncerata, da niže projekte i iskustva, da putuje što više.

– U planu su mi dva velika takmičenja, jedno u Beogradu, a drugo u Italiji. Predstoji mi koncert sa Cameratom, kao i novogodišnji koncerti u Novom Sadu i Subotici. Skoro svakog meseca čekaju me turneje po Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji sa Zrenjaninskom filharmonijom. Želja mi je da pratim ovaj put i radujem se svakom uspehu – zaključuje Olivera Mitrović.