NOVOSAĐANI: Prijatelji postoje i van društvenih mreža

Malo je osoba koje danas nemaju profil na društvenim mrežama. Ali, naš sagovornik smatra da virtuelni prijatelji s pametnih telefona i laptopova ne mogu zameniti druženje uživo s drugarima i poznanicima.

Nemanja Kopanja rodio se u Novom Sadu 1978. godine. Diplomu pravnog fakulteta stekao je u rodnom gradu. Godinama trenira karate. Trenutno radi za jednu agenciju za zapošljavanje i migracije.

- Završio sam pravo i jedno vreme volontirao u sudu, gde sam položio  pravosudni ispit. U mom gradu je teško naći posao  u struci, pa sam uvek bio primoran da radim sve i svašta. Jedno vreme sam proveo u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao referent opštih poslova. Nažalost, nisu mi produžili ugovor. No, odlučio sam da iskoristim znanje i iskustvo koje sam tamo stekao. Trenutno sam povezan sa  Nacionalnom službom, ali se bavim zapošljavanjem u inostranstvu i migracijama – priča Nemanja.


Sagovornik portala mojnovisad.com u slobodno vreme volontira u Fondaciji “Marija Jovanović dete”. Član je karate kluba “OSS”, gde redovno trenira i podučava mlade karatiste. Ovim sportom se bavi od svoje desete godine i nosilac je crnog pojasa. Jedan je od retkih koji nema profil na društvenim mrežama i kaže da ih ne koristi.

- Virtuelna pijaca nikada ne može da zameni kvalitetnu priču i razgovor. Smatram da na Fejsbuku i Instagramu ljudi sebe predstavljaju lažno i mahom pričaju o onome što bi oni želeli da budu, a ne što zaista jesu. Drugačiji je odnos kad sedite preko puta nekoga i razgovarate, bilo da se radi o muškoj ili o ženskoj osobi – objašnjava Kopanja.


Nemanja je u Novom Sadu odrastao i kaže da ga doživljava kao Srpsku Atinu u pravom smislu te reči. Smatra da je njegov rodni grad napravljen po meri kulturnog čoveka, a da su vrata  otvorena svima, samo ponekad tu srdačnost i dobrodošlicu mnogi ne cene.

- Novi Sad još uvek ima mesta za sve. Pored raznih kulturnih i društvenih događaja, sviđa mi se i to što postoji bogat noćni život. Od prave dobre kafane do modernih koncerata sve volim da vidim i čujem. Jedino bi bilo lepo da  mi pripazimo na naš grad i da se trudimo da bude još lepši, bolji i kulturniji. To je neophodno kako bi mu zaista pristajao epitet evropske prestolnice kulture –zaključio je Kopanja.