NOVOSAĐANI: Slaviša je bio poznat kafanski pevač, a danas vodi podkast posvećen toj tematici

Nekada je važio za jedan od omiljenih glasova iz novosadskih kafana, a posebno ga se sećaju posetioci "Belih dvora", gde je pevao svake večeri. Privatno je ljubitelj sevdalinki i tamburaša, a danas ugošćava nekadašnja i sadašnja imena gradske kafanske scene u okviru svog podkasta.

Slaviša Tešić rođen je u Bosni, ali se kao dete doselio u Novi Sad. Talenat za pevanje iskazao je još dok je služio vojsku u Zagrebu, gde su ga odabrali kao pevača u vojnom orkestru, u kojem su svirali ozbiljni muzičari. Kad se vratio iz vojske, nastavio je da se bavi muzikom, pevajući u tada popularnim novosadskim kafanama. Kada je krenula kriza devedesetih, rešio je da napustio taj svet i posvetio se privatnom poslu. Danas se bavi prevozom po evropskim zemljama, ali svoju ljubav prema muzici neguje kroz podkast "Za kariranim stolom", u kojem ugošćava eminentna imena domaće scene. Uz to, rado zapeva i kada ga na gostovanje pozove neko od kolega.

– Normalan je ljudski ventil da se ode u kafanski provod, na muziku, i toga će biti dok je sveta i veka. Danas su se modernizovale tehničke mogućnosti, oprema je mnogo kvalitetnija i sve je dovedeno na jedan viši nivo, ali i dalje se traže pesme iz osamdesetih, koje nose određenu emociju i izvode se na prirodan način, poput pesama Tome Zdravkovića ili Tozovca – kaže Slaviša za portal Moj Novi Sad.

Danas mu, stoga, najviše prija da boravi na salašima, gde je neposredna atmosfera uz muziku "na uvce".

– Po rođenju sam Bosanac i prirodno je da preferiram dobru sevdalinku, ali obožavam i tamburašku muziku, pogotovo starogradsku – naglašava naš sugrađanin.

Krajem osamdesetih, u kafani "Beli dvori" pevao je svakog dana, što je umelo da bude vrlo naporno, a drugi lokali u kojima je kalio zanat bili su "Gard", "Tempo", "Sport"... U to vreme, kolege su mu bile Nedeljko Bajić Baja i Miloš Bojanić.

– Sećam se da je u "Bele dvore" tada voleo da dolazi i Rade Šerbedžija. Bio je jedan dan nedeljno, mislim ponedeljak, kada je dolazio na Fakultet dramskih umetnosti, posle čega bi svraćao. Umeo je i da zapeva, najčešće pesme Zvonka Bogdana – priseća se on.

Na kafanskoj sceni na mestima gde je pevao Slaviša gostovala su i vrlo poznata imena, kao što su Miroslav Ilić, Halid Muslimović, Šemsa i Južni vetar...

– Bilo je tu lepih stvari, ali i onih manje lepih. Nagledao sam se i lomova i tuča. Posebno kritičan period je naišao dolaskom devedesetih, kad je zavladalo bezakonje, pa se u kafani bukvalno mogla izgubiti glava, jer su pojedini likovi dolazili naoružani. Takođe, dolazili su i razni agenti i policajci u civilu, koji su nas muzičare smatrali idealnima za doušnike, pa je trebalo i njih izbeći. U to vreme se rodilo novosadsko podzemlje, na čelu sa Lainovićem i Opačićem i svima smo morali da pevamo – navodi Tešić.

Sva ta atmosfera, kao i dolazak turbo folka na scenu, kada je nastala hiperprodukcija nekvalitetnih pesama, našeg sagovornika je nagnala da napusti kafansku scenu. Radio je u nekoliko firmi, jedno vreme imao i svoj posao, da bi se konačno vratio svom primarnom pozovu – saobraćaju.

Pre godinu dana, došao je na ideju da zajedno sa svojim prijateljem, gitaristom Acom Ajvazovićem, napravi podkast, kojim bi se, na neki način, oživela kafanska estrada. U kafanici "Naša priča", napravili su svojevrsni muzički atelje, koji sadrži studio za snimanje muzike i kutak za snimanje podkasta.

– Do sad su nam u gostima bila mnoga imena iz ovog miljea, poput Ivane Olujić, Ljilje Petrov, benda Apsolutno romantično, Jovice Kozića, Vlade Kanića... Sa njima pričam o tome gde su sada, šta rade, prebiramo po sećanjima kako je nekada bilo... Otvaramo i mogućnost strimovanja uživo za one koji to žele – priča Tešić i kaže da je do sad emisija naišla na lep odziv kolega i gledalaca.

Slaviša bar jednom godišnje napravi po jednu novu pesmu, čiji je kompletan autor, a odazove se i na pozive svojih prijatelja i kolega da ponekad zapeva uživo.