NOVOSAĐANI: Sport je sastavni deo života, a ne obaveza

Tvrdi da sport treba da probudi najbolje u ljudima i da ih poveže na pozitivan način. Decu i njihove roditelje uči da na trening gledaju kao na sastavni deo života. Uporište nalazi u porodici za koju smatra da je osnova za sve uspehe, kako poslovne i sportske, tako i ljudske.

Tridesetsedmogodišnji Nenad Radonić rođen je u Novom Sadu. Nakon Srednje grafičke škole dipmomu je stekao na DIF-u. Danas vodi Sportsko društvo Sportisimo na Detelinari, koje je osnovano pre dvadeset i pet godina. Oženjen je Borjanom sa kojom ima dvoje dece, Lorenu i Aljošu.

- Moj otac je bio profesionalni fudbaler, ali je voleo odbojku i tako je 1993. sa čuvenim Predragom Maodušom pokrenuo školu odbojke. Tako je meni od malih nogu bilo predodređeno da se bavim time. Pre sedamnaest godina kao srednjoškolac preuzeo sam upravljanje školom. Od osnivanja do danas kroz našu sportsku porodicu prošlo je oko 2.500 dece – kaže Radonić.

U mladosti je sagovornik portala mojnovisad.com često sedeo sa statističarima na odbojkaškim utakmicama i učio, a mnogi od njih su kasnije postali poznata imena u svetu sporta. Jedno vreme je sarađivao u mlađim kategorijama u OK Vojvodina, a paralelno sa tim je vodio i svoj posao.

- Bilo je naporno, ali bio sam mlad i tome sam se posvetio. Nisam išao na žurke i zabavljao se, već sam radio. Čak sam pola sata zakasnio na odbranu svog diplomskog rada, jer sam imao odbojkašku utakmicu sa decom u Futogu – priseća se Nenad.

Tokom godina posao se razvijao i Sportisimo danas nudi više raznovrsnih sadržaja. Imaju programe za decu i odrasle. U okviru društva funkcionišu školice sporta, atletike, kapuere, odbojke, džudoa i samoodbrane. Takođe,  tu je veliki broj fitnes programa za žene i muškarce, džez balet, razvojna gimnastika, kardiolates, step fit, slim ball, energy, total body, ali i individualni treninzi.

- Rad sa decom predškolskog uzrasta je pre svega ono po čemu smo poznati. Roditeljima govorimo da dolaze redovno na utakmice i treninge, da gledaju svoje mališane, da uživaju u njima i da ih podržavaju. Ne treba da traže od njih da budu najbolji na terenu, jer time stvaraju nepotreban pritisak. Sport je sastavni deo života, a ne obaveza i želimo da to nauče. Hoćemo da se deca druže i kada jedno dete padne da drugo pritrči i da mu pomogne. To je bitno zbog socijalizacije – rekao je Radonić.

Nenad smatra da je društvena odgovornost takođe važna i zato redovno učestvuje u organizaciji raznih sportskih manifestacija kako bi se preko najmlađih uticalo na svest njihovih roditelja.

- Prošle godine smo priredili jednodnevno takmičenje između dve vatre ispred Spensa. Okupili smo oko hiljadu dece koja su se sjajno zabavljala. Sportsko jutro na Detelinari  u oktobru imalo je oko 600 posetilaca i u njemu su učestvovali mnogi sportski klubovi iz tog dela grada. Gradske uprave nam često izlaze u susret i zahvalni smo im na tome. Sa Goranom Bajšanskim organizovali smo manifestacije kao što su Srcem i muzikom za Detelinaru i Kićenje jelke. Odrastao sam i živim u ovom delu grada i priznajem da sam lokalpatriota. Betanija pripada Detelinari, tako da smatram da su svi Novosađani Detelinarci – objašnjava Nenad sa osmehom na licu.

Radonićeva supruga završila je kurs za trenere i danas zajedno rade u Sportisimu.

- Imamo dvadeset trenera, od njih je trinaest završilo novosadski DIF. Ono što nas ispunjava je rad sa ljudima, ali pre svega sa decom. Da naučimo druge sportskoj kulturi, da ih motorički opismenimo, da znaju kako da se ponašaju u sali.  U isto vreme mi treniramo za svoje zdravlje i dušu. Posle dvadeset i pet godina postojanja kluba svaki put se raznežim kada me neka mlada osoba zaustavi na ulici i kaže da je u detinjstvu trenirala kod nas. Mnogi od njih su sada već odrasli ljudi koji su završili fakultete, a neki već imaju i decu koja se bave sportom – završava svoju priču Nenad Radonić.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva