NOVOSAĐANI: Svake nedelje se bori za pravdu tišinom, a u slobodno vreme pravi kreativne sitnice koje raduju mališane

NOVOSAĐANI: Svake nedelje se bori za pravdu tišinom, a u slobodno vreme pravi kreativne sitnice koje raduju mališane

Našu ovonedeljnu sagovornicu Aleksandru Gerlu mnogi Novosađani znaju po nadimku Keva koji su joj dali njeni saborci Vladimir Jovanović Vava i Đani, što nije ništa čudno jer je ona u grupi "2 minuta tišine" najstarija članica a, samim tim, je prema mlađim članovima brižna i pažljiva kao i svaka majka.

Iako najstarija u grupi, Aleksandra je uporna i neumorno, iz nedelje u nedelju, stoji na Trgu slobode gde na miran način  i to – tišinom, iskazuje svoje nezadovoljstvo. Rođena je u Novom Sadu pre blizu 65 godina, odrasla je na Telepu koji i danas obožava, a pohađala je Osnovnu školu "Boris Kidrič" (danas "Miloš Crnjanski") koja se nalazi na Satelitu. Nakon osnovne škole upisuje Srednju elektrotehničku, a zatim i odsek elektrotehnike na Fakultetu tehničkih nauka.


Međutim, kako to često u životu biva, zaljubljuje se u sada već bivšeg muža, napušta faks, iako joj je do kraja ostalo malo ispita, udaje se i rađa decu. Ubrzo otvara svoj servis za audio-opremu koji je držala blizu 35 godina i to kao jedina žena u gradu. Priseća se kako su to bila lepa vremena jer su njene stalne mušterije bile, za to vreme, svi bitni muzičari sa novosadske scene, Lepa Brena i Slatki greh, Griva i Dara Bubamara bend... Spletom životnih okolnosti, zatvorila je servis i sada punih pet godina radi u štampariji "NS plakat".

– Nije baš sve kako sam planirala, ali volim svoj posao jer je kreativan. Pored ovog posla, uspevam da se posvetim i hobiju koji mi donekle popunjava budžet. Naime, majka sam sina i ćerke koji su mi pored unučića, najveće blago. Imam  četvoro unučadi, dva dečaka i dve devojčice. Svi oni su mi bili motiv da počnem da pravim razne interesantne unikatne stvari. Naime, ručne radove koje sada i prodajem, prvenstveno sam počela da pravim za moju decu i njihove drugare, a onda za moje unuke – priča Aleksandra.

Kako kaže, u tome je našla mir i spokoj, a nema stvari koju ona ne zna da napravi. Voli da štrika kape i šalove, pravi tutu baletske suknjice, vična je i u dekupažu. Trenutno najviše pravi poklon kutije iznenađenja i pinjate. Naša sagovornica kaže da ne bi bila toliko inspirisana da nema svoje unuke koji su po njenim rečima nepresušan izvor nadahnuća.

Inspiraciju mi uglavnom daju moji unuci, jer oni uvek imaju neke "lude" ideje. Onda se od bake očekuje da to ispuni. Svi moji ručni radovi namenjeni su prvenstveno deci, ali rado napravim i za odrasle. Vrlo sam kreativna i nije mi problem da u momentu smislim šta ću da pravim. Nije mi teško baš ništa i to je razlog što radove brzo završim. Doduše, ne mogu baš tačno da kažem koliko mi je vremena potrebno, na primer, da napravim novogodišnju čizmu, ali koliko se sećam, trebalo mi je otprilike dva dana i to isključivo zbog sušenja. Kutije iznenađenja iziskuju daleko više vremena jer imaju puno detalja. Anđela za jelku sam napravila za jedno posle podne jer je bilo iznenađenje za moju ćerku pa sam morala da dam svoj maksimum da uveče stigne na jelku – priseća se Aleksandra.


Keva, kako je zovu prijatelji, uglavnom sve radi po porudžbini i želji naručioca, a svi njeni radovi su unikatni i to iz dva razloga. Prvi je što ne želi da pravi dva ista komada, a drugi razlog je, po njenom mišljenju, to što zapravo ta autentičnost i jeste lepota ručnog rada – da dobiješ nešto što niko nema. Ipak, da je sve glatko i nije, jer Aleksandra otkriva da je danas poprilično teško dopreti do sugrađana.

– Na moju žalost, Novosađani baš ne cene ručne radove, tako je barem moje iskustvo, dozvoljavam i da grešim. Uglavnom to malo što je bilo narudžbina su kutije iznenađenja. Ostalo baš i ne ide. Kada su dečji rođendani lepo idu i pinjate, ali i one traže dosta vremena. Obično pravim razne crtane junake, a u zavisnosti koji je lik u pitanju, toliko mi i vremena treba. Uglavnom mi je potrebno dva do tri dana da napravim, zbog procesa sušenja. Jedino mi je za klovna trebalo pet dana, jer je bio izuzetno zahtevan. Klovnu sam morala da šijem odelo, cipele, ruke. Volim izazove, tako da sam ga sa uživanjem uradila – priča naša sagovornica.


Ipak, od svega što pravi, kutije iznenađenja su joj najomiljenije za izradu. Uglavnom radi "3 u 1". U  najveću kutiju stavlja mahom slatkiše ili poklon koji izabere naručilac. U drugoj su poruke sa značenjem imena onog kome je kutija namenjena, a u trećoj bude najčešće kinder jaje, kolačić sreće ili mala torta od kartona, ali samo ako je povod rođendan. Aleksandra uvek ispoštuje želje kupaca, ali po pravilu dodaje i nešto svoje i tada najčešće svi konstatuju da je lepše nego što su očekivali. Najvažija u celoj priči su joj deca, jer samo kada su oni zadovoljni poklonom koji je napravila, zna da čini pravu stvar.   

– Do sada sam dobijala odgovore u video porukama gde roditelji obično snime svoju decu koja su oduševljena. Naravno, lagala bih kada bih rekla da mi nije drago i kada se odrasli obraduju jer ne očekuju da dobiju takav poklon. Njihova sreća je za mene najveća nagrada, jer sve ovo radim prvenstveno iz ljubavi – kaže sagovornica.

 


Poklončiće uglavnom radi "iz glave", ali ponekad nešto interesantno vidi i na netu. To bude samo polazna tačka, a krajnji rezultat je nešto sasvim drugo. Ona naglašava kako zapravo u glavi ima "cirkus" od raznih ideja i najviše voli kad joj neko kaže: "Treba mi kutija za rođendan, a ti smisli sve“. Onda Aleksandra pusti mašti na volju i takav poklon uvek bude pun pogodak.

- Sve što pravim, pravim iz hobija i zato što mi to dođe kao neki vid terapije. Opušta me i uživam u tome. Za sada uspevam da uklopim posao i hobi. Mislim da se neću ozbiljnije baviti time jer, iskrena da budem, baš i nemam puno kupaca, ali su zato moje kutije otputovale u Nemačku, Italiju, Švedsku – zaključila je naša sagovornica.

Kod ove vredne sugrađanke pinjate uglavnom staju 1.000 dinara, klovn je 3.000, dok kutije "3 u 1" koštaju 1.200 dinara. Aleksandru možete kontaktirati putem njene Fejsbuk stranice OVDE.

Oceni vest:
15
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan