NOVOSAĐANI: Vesna, majka četvoro dece, za volanom kombija i kamiona zarađuje za život

Iako je mlada ostala udovica, bez ikakve pomoći države, smogla je snage da se upusti u zanimanje koje nije tako tipično za ženu. Kako bi uskladila posao sa brigom o mališanima, polagala je za C kategoriju i sada radi kao – vozač.

Vesna Stoičkov rođena je 1983. godine u Novom Sadu, gde je završila i srednju Elektrotehničku školu. Već dugo godina živi u Rumenci, gde je sa suprugom dobila ćerku i tri sina. Njenom Miroslavu je 2018. godine dijagnostikovan karcinom. Posle duge i teške zajedničke borbe, pre četiri godine, mlada žena je postala udovica i samohrana majka četvoro dece, koja su u tom momentu bila maloletna i u sistemu školovanja.

Sticajem okolnosti (ili "rupa" u zakonu), njena porodica ostaje bez ikakve pomoći države, koja bi u takvom slučaju bila podrazumevajuća.

– Nakon suprugove smrti, ostali smo bez dečijeg dodatka (jer smo nasledili njegov automobil) i bez prava na socijalnu pomoć, a deca nisu ostvarila pravo na očevu penziju, jer je preminuo mlad i nije imao dovoljno godina radnog staža, a radio je neprijavljen. Taj automobil nisam mogla da registrujem, pa su deca morala da idu u Centar za socijalni rad, kako bi se odrekla svog dela automobila u moju korist, da bih mogla da ga registrujem. Tada sam decu prehranjivala tako što sam spremala stanove po gradu. Kada su u Centru saznali da sam zvanično nezaposlena, predložili su mi da daju decu u hraniteljske porodice – priča Vesna za portal Moj Novi Sad.

Kako se to ne bi dogodilo, naša sagovornica je pripretila štrajkom glađu, ali je počela da razmišlja o novom zaposlenju.

– Razmišljala sam šta da radim, jer su blizanci tada bili u preškolskom i morala sam da ih vodim i dovodim iz vrtića, pa posao od osam sati odjednom ne bi došao u obzir. Bilo mi je potrebno nešto što se obavlja u etapama. Kad su krenuli u prvi razred, postalo je otežavajuće da spremam stanove u Novom Sadu i stignem po njih, pa smo se nekako snalazili uz pomoć školskog boravka. Od drugog razreda boravak se naplaćivao, pa sam pisala sve moguće žalbe državi i Gradu da me oslobode tih troškova za njih dvojicu, kako bih mogla da nastavim da radim. Međutim, ništa od toga nije bilo, tako da sam plaćala punu cenu za dvoje dece – priseća se Stoičkov.

Uvidevši da tako više neće moći da funkcioniše, došla je na ideju da polaže za kamion, pošto je oduvek volela da vozi. Prošle godine položila je sve testove i vožnju za C kategoriju, a odmah posle toga honorarno se zaposlila kao vozač kombija za jednu agenciju. U vožnji kombija već je imala puno iskustva, s obzirom na to da ga je, zbog brojnosti članova, porodica Stoičkov oduvek koristilakao prevozno sredstvo.

– Moj posao podrazumeva da vozim radnike iz Novog Sada u Maglić, tamo preuzimam zaposlene iz prethodne smene i vraćam ih za grad. Odgovara mi što radim u tri navrata tokom dana: ujutru prvu smenu kupim u 5, pa vraćam treću smenu u 6, potom u 13 sati kupim drugu smenu i vraćam prvu, a uveče odrađujem turu od 21 do 23 časa. U svim pauzama između, radim sve što i svaka majka: spremam kuću, perem veš, kuvam, provodim vreme sa decom, pratim pubertetske probleme... Nekada "uskačem" i kada imamo transfere do aerodroma, ne odbijam nijednu vožnju – opisuje vredna Rumenčanka.

Priča da je nailazila na različite reakcije kada bi ljudi videli ženu vozača. Mnogi su u njen kombi prvi put ušli s nepoverenjem, ali sada je Vesna omiljen lik kojeg viđaju za volanom.

– I prilikom zaposlenja su bili skeptični, čak su me odbili čim su čuli ženski glas. Tek pošto sam bila uporna u pozivima, a nakon što im je, ispostavilo se, nekolicina muških vozača otkazala, jer nisu mogli da izdrže taj tempo, pozvali su me na razgovor. Tada su se uverili da sam zaista spremna da radim taj posao, da vozim odgovorno, pazim i na vozilo i na ljude. Evo, tu sam više od godinu dana – objašnjava ona.

Pokazala se kao tačna, odgovorna, pažljiva, a ljudi koje svakodnevno vozi vole i njenu srdačnost, duhovitost i dobro raspoloženje.

– U ovom poslu mi se sve dopada, a najviše komunuikacija sa različitim profilima ljudi. Najteže mi pada umor, jer rano ustajem, radni dan završavam kasno uveče, a između brinem o deci i kućnim obavezama – ističe ova energična žena.

Volela bi da bude angažovana i u vožnji kamiona, ali u kraćim turama, kako bi mogla da ostane posvećena deci. Takođe, prihvatila bi i nove ture kombijem, jer svaki dodatni dinar u njenoj situaciji znači.

Kada deca još samo malo porastu, sebe vidi i u dužim turama, jer se odlično oseća za volanom.