Prva škola plivanja na Dunavu: Skuplje za ženske, nego za muške

Prva škola plivanja na Dunavu: Skuplje za ženske, nego za muške

Novosađani su oduvek voleli da se kupaju i da odlaze na Dunav, jer ta reka je za stanovnike novosadske varoši značila mnogo više od uživanja. Iz njega su vukli vodu za piće, napajali stoku, lovili ribu i prehranjivali se. Dunavom im je stizala roba iz svih krajeva Evrope, šetali su pored prekrasne reke... i na kraju tu su se rashlađivali i kupali. Danas pričamo jednu zanimljivu priču, da vidimo kada su nastala prva kupališta na petrovaradinskoj i novosadskoj obali i kako je sve to izgledalo u XIX veku.

 

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

 

Kupalište na Dunavu prvi put se spominje 1828. godine, kao vlasništvo jednog akcionarskog društva. Nalazilo se na pristupačnom mestu u Petrovaradinu, a radilo je samo leti, uz određenu taksu za kupanje. Kada je 1832. godine bilo potopljeno, poslastičar Gabrijel Rajnhard predložio je Magistratu da se kupalište obnovi. To je učinjeno i 1838. godine njime je upravljala General-komanda, a iste godine ovde je otvorena i civilna škola za plivanje, uz naplatu školarine, koja je bila veća za žene nego za muškarce.

Kao vlasnik kupališta 1845. godine pominje se trgovac Nikola Patrać, koji je tražio od Magistrata da se ono prenese na drugu stranu Dunava, navodeći kao razlog žalbu publike, da je po letnjoj vrućini teško prelaziti preko u Petrovaradin. Radi toga je zatražio dozvolu da u blizini pristaništa podigne kupalište, smatrajući da ono neće smetati plovidbi, jer je žitarska trgovina od jula do avgusta ionako u zastoju. Međutim, stručnjaci su mesto za novo kupalište odredili na Nasipu, na šta se Patrać ponovo žalio Magistratu, navodeći da je to mesto nezgodno zbog brzine vode. On je insistirao na svom ranijem zahtevu.

Koliko je kupanje na Dunavu bilo cenjeno i popularno vidi se i po tome, što je direktor Srpske gimnazije dr Đorđe Natošević još 1836. godine u nastavni program pored gimnastike uveo i plivanje u slobodnom Dunavu, koje je đacima ranije bilo zabranjeno. Iako je postojalo kupalište, đaci su obično išli na Dunavac, u blizini današnjeg Žeželjevog mosta, jer se tamo nije plaćalo, isto kao i na „Bećar-štrandu“, punom sprudova, gde su se odrasli kupali. Ovde je češće dolazilo do krađa, jer se odeća i obuća ostavljala na nasipu, a sem toga kupanje je bilo prilično opasno, pošto je obala bila strma.

„Otmeniji svet“ kupao se u takozvanim „švimšulu“ (škola za plivanje) na današnjem keju, kojim je rukovodilo jedno akcionarsko društvo koje je držalo i bioskop „Odeon“, kamenolom Paragovo i hotel „Sloboda“. Ovo kupalište bilo je postavljeno na buradima, a imalo je muški i ženski bazen sa dečijim odeljenjem čije su „korpe“ bile pliće. Na ulazu je bila blagajna sa kabinama, a ispred bazena prostrana terasa za sunčanje.

„Švimšul“ je imao stručnjaka koji je pomoću tikava, motke i užeta decu učio plivanju, a najveća zabava za sve kupače, bilo je plivanje za bečkom lađom, kada je ova nailazila.

Ako bi neko ogladneo mogao je kod pekara na ulazu da kupi kifle i perece, a jedno kupanje stajalo je 5 krajcara po osobi. Iako je kupatilo bilo dobro pričvršćeno uz obalu bilo je slučajeva da se, obično za vreme oluje otisne i da ga voda odnese. Kad je proradio „Veliki štrand“ zbog slabe posete „švimšul“ je prebačen najpre na Dunavac, a kasnije prodat Slankamencima.

Oceni vest:
4
108

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

psihologija korupcije Dom zdravlja Novi Sad novorođenčad antikoruptivne pilule kandidatura IZBORI 2017 prognoza vremena znanje je moć novosađani predsednički izbori vojvodina ns seme stop korupciji ozelenjavanje elektrovojvodina JKP Gradsko zelenilo tomislav nikolić betanija Dragana Mitrić - Aćimović OK Vojvodina Isključenje struje isključenja struje Spens RHMZ jkp novosadska toplana Vreme u Novom Sadu bebe vremenska prognoza korupcija Vreme u Srbiji Aleksandar Vučić