Neoplanta

“Osamdeset odsto teksta u predstavi je tekst Lasla Vegela, Kata Đarmati i ja smo po svom osećaju izabrali najbitnije elemente ove priče, momente koji osvetljavaju i određuju taj novi prostor Neoplante. Zapravo, najbitnije je bilo osvetliti licemerne trenutke koji postoje u odnosu na Novi Sad i Vojvodinu uopšte, na život u višekulturalnoj zajednici, suočiti se sa raznim odnosima u okviru nacionalnih razlika, odnosom većine i manjine, ne samo nacionalne već i seksualne, intelektualne, umetničke... I ne radi se ovde samo o dekonstrukciji romana, već istovremeno i rekonstrukciji koja omogućava rađanje nove priče, novog prostora koji komunicira sa publikom. „Neoplanta“ će biti razgovor sa Novosađanima, na ljudskom nivou. Ja lično, imao sam razne faze doživljavanja Novog Sada. Nekad kroz samoću, devedesetih, kada sam bio student i kada je Novi Sad izgledao kao Sajgon, sa vojnicima i svim tim događajima. Posle toga, kada sam se ponovo sretao sa njim, molio sam se da me taj grad prihvati, da uspostavimo nekakav pozitivan odnos. Mi u sebi nosimo određene pojmove, neke pozitivne predrasude koje su nastale u nekim ranijim vremenima i jako teško se borimo sa tim da ta slika o nečemu nekadašnjem i taj nekadašnji koncept grada više ne postoje. Postoje samo u tragovima. Relevantno je novo vladajuće shvatanje, i ne mislim pri tome samo u političkom smislu. S druge strane opet, napredovati mogu samo ljudi koji se suočavaju sa onom pravom slikom stvarnosti, u ovom slučaju grada. Ali predstava nije samo o Novom Sadu ili po Vegelovom romanu koji priča neku istoriju. Tu leži priča koja je inspiracija za jedan novi prostor, prostor u kojem ljudi pokušavaju da žive. Mi imamo sliku ove sredine kao multikulturalne ali je vreme da se suočimo i sa onom slikom koja to ne sadrži. Hvalimo se pojmovima multikulturalnosti i interkulturalnosti ali samo kada su nam potrebni, u odnosu prema EU npr. Međutim, treba da progovorimo o pravom Novom Sadu i tu odmah postavljamo pitanje, a koji je pravi Novi Sad?I onda tu dolaze ti krugovi pakla... Oko nas, i u nama, u odnosu na osećaj istine. E, time se treba baviti, čak i kada nije ugodno. Jednostavno, ne možeš pozivati na odgovornost ljude koji imaju romansirani odnos prema Novom Sadu...”