Gordan Kičić, glumac: Sebe doživljavam kao kreativnog producenta

Povodom sinoćne premijere filma "Realna priča", razgovarali smo sa rediteljem i glavnim glumcem nakon projekcije u bioskopu Arena Cineplex. 

Gordan Kičić koji iza sebe ima višedecenijsku glumačku karijeru i vrlo upečatljive uloge, oprobao se i u ulozi reditelja i uspeo po ko zna koji put da pridoda svojoj vokaciji još jedan "orden" u nizu. Iako pripada "srednjoj" generaciji glumaca, ipak predstavlja deo trenutno najpopularnije umetničke postave koja je dokazala kvalitet u mnogim popularnim serijama kao što su "Senke nad Balkanom", "Ubice mog oca"... Za naš portal otkriva svoja razmišljanja o aktuelnim produktima kinematografije, inicijalne kapisle koje su mu tokom vremena otvarala vrata u svetu glume i zahvalnost koju oseća zbog faktora sreće za koju tvrdi da ga je uvek pratila...
 

Da li ste dobar stražar svojoj karijeri?

– Čini mi se da jesam. Bio sam i pažljiv i oprezan, ali je u nekim trenucima svakako uticao i faktor streće koji me je pratio, naročito na početku kada polako pokušavate da neko primeti da postojite. Imao sam sreće da igram uloge različitih žanrova, sa raznim rediteljima, sa različitim komadima i filmovima i u serijama, tako da ne mogu da kažem da sam neostvaren u tom smislu.

Da li je i u kojoj meri produkcija stepenik više u karijeri svakog glumca?

– Mislim da nije. Smatram to svojom potrebom od samog starta da nekako stvaram i budem uključen. Sebe doživljavam kao kreativnog producenta, pre nego što sam i počeo da režiram jer sam imao potrebu da učestvujem u stvaranju samih stvari, to me je najviše uzbuđivalo. Vremenom sam došao u kontakt sa piscima i to je nešto što me je uvek pokretalo i tako se ovo i desilo. Ne mogu da kažem da je to stepenik više, jednostavno me je nagonilo da se bavim ovim.

Film je publiku ostavio u suzama i bezrečju. Da li vas život često ostavlja bez reči?

– Stalno mi se to dešava i to je produkt ove "Realne priče" jer film je priča o ljudima koji su puno okrenuti sebi i mnogo su sebični, niko ne vodi računa ni o kome. Društvo je takvo... Naprave koje držimo u ruci nas gone da se bavimo sobom, a ne da razgovaramo, pa nas na neki način to i vodi u brze odluke da sa nekim stupimo u brak, dobijemo dete, ali ovo je takođe priča o tome da to nije kraj. Da ako si napravio pogrešan izbor i pogrešne odluke da ništa nije konačno i da sve može da se promeni, samo da si ti u redu sam sa sobom, da znaš ko si i šta želiš.

Kako održavate svoju unutrašnju vitalnost?

– Možda je to i prirodno, ali se sa druge strane i bavim poslom koji stvarno volim i u kojem pronalazim inspiraciju. Takođe, imam porodicu koju volim i radujem se tome kao i prijateljima i gledam da tu radost pronađem u bližnjima i u sebi.

Nedostaje li vam pozorište?

– Zbog posla u vezi sa ovim filmom, uzeo sam neplaćeno u pozorištu u kojem ne igram nešto više od godinu dana, ali ne mogu da kažem da mi pozorište nedostaje zato što sam radio permanentno i nisam imao vremena da pomišljam na posao pored ovog, jer sam paralelno snimao drugu sezonu serije "Senke nad Balkanom", sada sam završio film Duška Kovačevića, tako da se puno radi i ne mogu da se žalim.

Koliko vam je značilo da učite od najboljih?

– Promenilo se vreme i meni kao glumcu je oduvek bilo jako važno da igram u pozorištu, a to sam opisao i u filmu (smeh). Ne mogu da znam da li mlade kolege toliko polažu na pozorište, ali s druge strane, meni je privatno to bilo važno i imao sam priliku da igram sa najvećim tada živim glumcima sa kojima sam se i družio i putovao i šalio i sve to mi je jako značilo da budem danas gde jesam.

Serije su postale aktuelne u svetu, ali i u Srbiji...

– Jako je zanimljiv trenutak u kome se sada nalazimo i voleo bih da potraje, jer pored svih proizvoda koji će se tek dogoditi, iznedriće se mladi ljudi koji će stasati u ozbiljnim produkcijama, od direktora scenografije do fotografa, pisaca koji će morati da proizvedu neverovatne količine dobrih tekstova da bi te serije išle dalje i to je jako dobro za sve nas.