NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Kanadi

Ime ove zemlje na jeziku Irokeza znači selo. To je zemlja javorovog lista, hokeja i jezera, divljih i nepreglednih prostranstava, sa izlaskom na tri okeana. Ona je druga najveća država na svetu po površini, odmah iza Rusije. Postojbina komandanta Marka, Leonarda Koena, Džima Kerija.

Pogađate da je reč o Kanadi, sedištu polarnog medveda, kolevki Nijagarinih vodopada. Osim toga, Kanada ima najdužu obalu na svetu (202.080 km), više od pola stanovništva poseduje fakultetsko obrazovanje, a u njoj se nalazi i najduža ulica na svetu – Yonge street je dugačka 1.896 kilometara. Međutim, kod nas je unazad dve decenije prva asocijacija na Kanadu iseljavanje. Dosta naših ljudi je tamo otišlo u potrazi za boljim životom. Navodno, trenutno je više od 200.000 građana Srbije u Kanadi. Iz prve ruke smo saznali od Novosađana kakav je život tamo daleko.

Aleksandar Vlahović (44 godine) je profesionalni moler i 2010. godine se sa porodicom preselio u Vankuver. Za njega je izbor Kanade za život bio prilično jednostavan.

- Kanada je jedna od retkih zemalja koja ima imigracioni program, uz to, njeno uređenje i razvijenost su ono što me je opredelilo da se ovde doselim. Odlukom da se iselim iz zemlje gde sam rođen, presekao sam veliki broj emotivnih veza pre polaska, pa mi se nostalgija nije pojačala većom razdaljinom od Novog Sada. Naprotiv, kao večitom avanturisti prija mi 13 sati leta jer se samo povećao nivo izazova. Kanada je ekonomski stabilna zemlja sa velikim potencijalima. Prilično je bezbedna, stopa kriminala je relativno niska, socijalna politika je solidna i kvalitet života je na visokom nivou. To su jaki razlozi za odabir Kanade za život – rekao je Aleksandar.

Marijana Milenković (48) je nastavnik muzike, a u Kanadi radi kao IT konsultant. Sa suprugom je pre 10 godina došla u Brampton (deo GTA - Greater Toronto Area) kao Skilled Immigrants. Prvo su planirali da se isele na Kipar, ali dok su se spremali, Srbija više nije bila na spisku podržanih zemalja.

- Onda smo se odlučili za Kanadu, jer je primala sve imigrante sa dovoljno bodova. Meni se trenutno nije dopadalo da živim ovde zbog zime, ali nije bilo puno mogućnosti u opticaju. O udaljenosti nismo ni razmišljali. Značajno je opao dolazak naših ljudi u odnosu na pre 10 godina. Verovatno zbog standarda jer su karte skupe, a i potrebno je određenu sumu novca prikazati pri dolasku. Koliko vidim dolaze uglavnom ljudi koji imaju rodbinu, koja im pomaže da naprave taj prvi korak. U Americi je standard veći, cene i porez su za trećinu manji nego u Kanadi. Klima je takođe bolja i čujem da su ljudi druželjubiviji, pa je samim tim život ležerniji. Međutim, u USA zdravstveno nije regulisano kao u Kanadi i kriminal je izražen u velikim gradovima – čuli smo od Marijane.

Dragan Radović (50) je sa suprugom došao u Kanadu pre 17 godina. Trenutno radi za Enviroment Canada kao Technical Service Officer na održavanju automatskih metereoloških stanica sa specijalizacijom za stanice na moru. Pre toga je radio za Kodak i kako kaže oba posla zahtevaju puno putovanja, pa je obišao Britansku Kolumbiju i Jukon svim mogućim prevoznim sredstvima.

- Prvih godina smo živeli u Montrealu jer je žena dobila magistarske studije na Univerzitetu McGill. Potom smo se preselili u Vankuver jer smo tu imali gomilu poznanika, klima je manje surova, a još je tu okean i planine. Tri godine smo živeli kod poznanika iz Novog Sada. S obzirom da se do Grčke i Crne Gore lomataš 15 sati autobusom, razdaljina do Kanade nam nije nikakav napor. Volimo da letimo, malo je komplikovanije od kada imamo decu, ali je i dalje zanimljivo. Teško je reći da li je Kanada bolja od USA ili drugih zapadnih zemalja, jer svako može naći razloge za život u nekoj državi, ali relativna lakoća dobijanja imigracionih papira i generalna imigraciona politika daje prednost Kanadi. Zdravstveni sistem funkcioniše i poprilično je sličan onom što beše u Jugoslaviji. Ameri zbog socijalnog i zdravstvenog programa Kanadu u šali zovu Socijalistička Država Kanada – objasnio je Dragan.

Kad je reč o istočnoj i zapadnoj obali Kanade, naši sagovornici su složni da su na Atlantiku, ljudi više poslovno orijentisani s brzim životnim stilom dok su na Pacifiku mnogo topliji i opušteniji, vole da uživaju. Zapadna obala ima više imigranata iz Azije, prepuna je netaknute prirode, pa ne čudi što je tu duži životni vek nego na istoku, a Vankuver je kako kažu jedini grad bez “kanadske zime”.

- Vankuver je jedan od najskupljih gradova na svetu. Živim u centru, u zgradi, vlasništvu države koja je namenjena porodicima sa nižim primanjima, pa zakup za 80 kvadratnih metara, s parking mestom u garaži i daljinskim grejanjem, plaćam oko 1.500 kanadskih dolara, iako je tržišna cena duplo veća. Internet i struja me izađe 100, a na kvalitetnu hranu za tročlanu porodicu ode oko hiljadu dolara mesečno. Za pristojan život nam mesečno treba 5.000 dolara, što uključuje i godišnje odmore. S dve plate, što je godišnje oko 100.000 dolara, zadovoljni smo kvalitetom i sadržajem života. Sebe smatram socijalnom životinjom, pa mi je najteži period bio dok nisam nikog znao ovde, a iznenadilo me je da narkomani primaju socijalnu pomoć – izneo je detalje Aleksandar.

PRE PODNE NA PLAŽI, UVEČE SE SKIJAŠ: Starosedeoci Vankuvera Aleksandra podsećaju na Novosađane i to po naglašenim lepim manirima, kako ljubomorno vole svoj grad i što jasno stavljaju do znanja da ne žele da prihvate bahatost. Kako kaže, kao i sa Novosađanima, trebaće vremena da te u Vankuveru, u potpunosti prihvate, čak i kad deliš iste manire. Za Marijanu su Kanađani daleko zatvoreniji od Novosađana. Eventualno je priroda podseća na Frušku goru. Prednosti u odnosu na Novi Sad su čistoća, organizovanost, parkovi i dečija igrališta dok su mane nedostatak slobodnog vremena i ulica za šetnju jer ništa nije prilagođeno pešacima. Za Dragana je jedina sličnost taj spoj različitih kultura, nacija i religija po čemu je Novi Sad karakterističan kao i kulturna situacija i atmosfera, s obzirom da je odrastao uz novosadsku pank scenu. Iako će Novi Sad uvek biti deo njega, u Vankuveru vredi živeti, a i jedno je od retkih mesta u svetu, gde pre podne sediš na plaži, a uveče se skijaš.

I Marijanin muž radi u IT industriji, pa oni spadaju u porodice s visokim primanjima. Prema njenim rečima, bez problema plaćaju račune, kredit za kuću, svake godine letuju na Kubi i imaju dva automobila.

- Planiramo da upišemo ćerku u privatnu školicu, a izdržavamo i moju mamu koja živi s nama. Nije nam problem ako se pokvari auto ili treba platiti popravku zuba (1.000 dolara). Znam iz ličnog iskustva da je to prava katastrofa za ljude koji zarađuju manje. Najteže mi pada nostalgija koja nikad ne prestaje, ali se vremenom navikneš. Ljudi puno vremena provedu na putu za posao (90 minuta u jednom pravcu), a mi, srećom, možemo da priuštimo autoput koji se plaća, pa nam vožnja traje 35 minuta i više vremena smo zajedno. Ovo je druga planeta i dosta stvari nisam znala. Državni TV program je preopterećen reklamama, pa za osam dolara mesečno imamo pristup Netflix TV-u koji ima sve moguće serije i filmove. Ima i piratska varijanta sa 250 kanala iz celog sveta, uključujući i naše. Takođe, ovde ne postoje državne muzičke škole i 80 odsto diploma iz sveta ne priznaju – zadovoljna je Marijana.

Dragan ističe da su u Kanadi finansije privatna stvar i nikog ne treba da interesuje koliko ko zarađuje i na šta troši pare. Dodaje, da on i žena zarađuju dve prosečne kanadske plate po porodici. Tako je cena kuće s malim dvorištem oko 1.5 milion, a dvosoban stan oko 900.000 dok je rentiranje dvosobnog stana približno 2.500 $CAD, zavisno od lokacije i pogleda.

- U principu, oko 30 odsto prihoda ide na stan, a nekom i više. Komunalije su relativno niske, rekao bih jeftinije nego u Srbiji, ali su zato internet, kablovska i mobilni, možda najskuplji od zapadnih zemalja. Veće su cene po restoranima i kafićima, pa je kafa od 3 do 4 dolara, a pivo od 6 do 8. Van velikih gradova nekretnine su znatno jeftinije, pa je kuća sa par jutara zemlje ispod 50.000 dolara, ali je mnogo teže naći posao i pola godine provedeš pod snegom, a medvedi i irvasi su ti najbliže komšije. Teško je bilo prihvatiti da ovde sistem funkcioniše, da nema redova,  da su ljudi ljubazni, sve se odradi preko interneta, tip ti se izvini kad ga očepiš na pank svirci… Interesantno je da su cene u prodavnicama izražene bez poreza, pa ga plaćaš na kasi (5-15% zavisno od proizvoda i provincije). Takođe, iako je Kanada uvela metrički sistem, koristi se Imperijalni sistem mera. Težinu mere u librama (1lb = 453,6 grama), površina stana je izražena u kvadratnim stopama, a iako se za razdaljinu koriste kilometri, svoju visinu govore u stopama i inčima – pojasnio je Dragan.

Iako je Vankuver jedan od najmlađih gradova sveta, u kome se priča više od 100 jezika i značajno veći od Novog Sada, Aleksandru nije bilo teško da ga odmah počne zvati kućom. Nikad nije osetio neku netrpeljivost.

- Kanada je zemlja mogućnosti, bez predrasuda i diskriminacije, pa ni nebo nije granica. Međutim, mora se priznati da postoji prećutna netrpeljivost prema Kinezima i Indijcima, kojih, inače i ima najviše. Raznih životnih priča ima kad je reč o našim ljudima. Od onih koji se nikad nisu asimirali, preko onih koji su se vratili u Srbiju, do nekih koji su se izuzetno snašli i rade na visokim položajima. Kanadu, trenutno ne bih menjao, ali nikad se ne zna (smeh). Mogao bih da vidim sebe na Kubi ili u Nju Orleansu u penziji – završio je Aleksandar.

Ni Marijana nije osetila bilo kakvu neprijatnost kao imigrant. Ona tvrdi da toga nema jer su u Kanadi svi imigranti, osim Indijanaca.

- Razlika je samo kad su ti se preci doselili. Devedesetih godina prošlog veka iz naših krajeva je došlo puno IT stručnjaka i dobro su prošli. Tad je došlo i puno izbeglica iz BiH i Hrvatske, ali se većina nije dobro snašla i uglavnom rade na građevini ili kao prodavci. Međutim, oni koji su se doškolovali, dobili su bolje poslove, u kompanijama, sa benifitima kao što je plaćen godišnji odmor i zubar. Odselila bih se odmah iz Kanade i to u Ameriku, čim bih našla dobar posao – odlučna je Marijana.

Dragan najviše naših ljudi poznaje koji rade u IT industriji i dodaje da ljudi rade svakakve poslove. On je sa elektrotehničkim fakultetom uvek radio u struci.

- Sve zavisi kako se ko snađe, koliko zna, koliko je spreman da uči i kako zna da se proda. Kanađani su veoma tolerantni prema imigrantima. Manje ili više, svi su imigranti i u suštini nikog nije briga odakle si, u šta veruješ i koje si boje. Nijedan poslodavac ne sme da te pita odakle si i koliko godina imaš, a najviše se ceni šta znaš i koliko iskustva imaš. Državne firme prednost daju ženama i Indijancima. Što sam duže u Kanadi, uviđam da su Indijanci (First Nations ili Natives) kroz istoriju bili najviše diskriminisani i imali problema i još uvek ih imaju, više nego bilo koji imigrant. Možda bi otišli za Australiju ili Novi Zeland, ali one su još dalje od Srbije, pa za sada smo u Kanadi bez plana da menjamo – zaključio je Dragan.

"VERUJTE U SEBE I BOLJU BUDUĆNOST"

Naši sagovornici su dali i par saveta za buduće iseljenike.

Aleksandar: Moj moto je sam protiv svih, što ne znači da nekome drugom ne bi značila nečija pomoć pri dolasku u Kanadu. Ovde nećete naći ništa slično srpskom mentalitetu.

Marijana: Naravno, da je pomoć veoma bitna u početku. Kanada je zemlja gde je sve moguće. Puno se može postići trudom i radom. Savetovala bih ljudima da se što više informišu o životu u Kanadi, da usavrše engleski i veruju u bolju budućnost.

Dragan: Verujte u sebe i u ono što znate da radite. Ovde skromnost nije vrlina. Jedini način da se uspe je da se izreklamirate najbolje što možete. I nikad ne prestajte da učite. Uvek pitajte ako nešto ne znate, uvek će se neko naći da pomogne. Ne treba se stideti svog neznanja. Ljudi te ovde poštuju zbog onog šta si, šta znaš i kako se ponašaš, a ne zbog onoga koga znaš i na kom si položaju. Naravno, da je lakše ako imaš nekog da pomogne, najviše sa savetom i pravom informacijom, ali nemanje istog ne sme da vas obeshrabri.

Tekst: Dejan Ignjić