NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Emiratima

Piše: Dejan Ignjić

Idealan spoj tradicionalnih vrednosti i fascinantnih modernih zdanja, Neverovatna raskoš ove zemlje koja je prebogata naftom, vidljiva je na svakom koraku, a smeštena je na obali Persijskog i Omanskog zaliva. Veći deo zemlje zauzima peščana pustinja, a duž obale se nalaze slane ravnice zvane sabkah. Glavni grad Abu Dabi još nazivaju “Menhetn Bliskog Istoka”. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima živi više od 6,5 miliona stanovnika, a svega oko 25 su domicilni državljani, dok ostatak čine strani radnici. Bizarnost je da usred pustinje imate zatvoreno skijalište s veštačkim snegom. Puteve u Dubaiju pokriva 370.000 kamera za kontrolu brzine, a Abu Dabi je pokriven s 500.000 kamera. Tokom ramazanskog posta, stranci ne bi trebalo da piju ili puše na javnim mestima. Zabranjeni su glasna i muzika uživo, preljuba je nezakonita. U Emirate idete da radite i zaradite ili da trošite. Probali smo da saznamo od Novosađana koji u ovoj magičnoj zemlji žive, kako su se snašli u tom čudnom spoju ekstrema.

Voja Karban (42 godine), nastavnik fizičkog vaspitanja i plivanja, već je 12 godina u Dubaiju. Kad je shvatio društvenu situaciju u kumovsko-burazersko-rođačkom Novom Sadu, otišao je na intervju u Beograd i prihvatio posao spasioca u vodenom parku Wild Wady, iako je ugovor jedva bio veći od njegovih mesečnih primanja u Novom Sadu. Kako kaže, važno je bilo otići, a Dubai je bio prva i jedina stvarna šansa za odlazak, pritom i potpuno legalna.

- Kad sam stigao, današnji simboli Dubaija su bili u fazi razvoja, ali je vladala ogromna potražnja za svakom vrstom radne snage i ponuda poslova je bila nepresušna kao i novac koji je bio u opticaju. Ubrzo sam karijeru profesionalnog spasioca zamenio, poslom PADI Dive Mastera, a potom i trenerskom pozicijom u hotelskom sportskom centru. Nažalost, ovde se državljanstvo ne dobija. Radiš koliko hoćeš i možeš, a onda pali. Možda će moji klinci koji su rođeni ovde, jednog dana uživati u privilegijama ovog bogatog društva. Multikulturizam i multinacionalnost su izraženi na svakom koraku, a to se najlakše vidi po mnoštvu restorana skoro svih svetskih kuhinja. Kad je reč o zemljama u okruženju, dovoljno je samo reći da je Dubai svetla tačka bliskoistočnog neba. Razlike s Evropom su dosta velike. Nema one lakoće postojanja, vožnje bicikla, šetnje centrom grada, koji inače i ne postoji. Sve je po principu, sedi u velika kola i vozi se do tržnog centra, plaže, restorana… što mi generalno, najviše i smeta – rekao je na početku razgovora Voja.

Milica (34) je u UAE od kraja 2016. godine i bavi se hotelijerskim poslom koji je u Srbiji po njoj razočaravajući, pa je potražila nešto profesionalnije. Odluka je pala na UAE jer je lakša procedura dolaska, dovoljan je engleski jezik i hotelijerstvo je na zavidnom nivou. UAE opisuje kao liberalniju zemlju u odnosu na okolne države, ali i dodaje da je Evropa daleko razvijenija u smislu kulture i ljudskih prava, a i istorijski i kulturološki zanimljivija.

- Sve je zabranjeno i svi sve rade (smeh). Ukoliko poštujete neka osnovna ograničenja, kulturu lokalnog naroda i njihovu religiju, možete uživati u svim blagodetima savremenog načina života. Dubai i Abu Dabi su najrazvijeni gradovi, i to je slika koja se vidi u svetu. Rade i na razvoju unutrašnjosti, a putevi su odlični, iako povezanost ostatka zemlje nije sjajna kad je reč o javnom prevozu. Plate i kirije variraju u odnosu na lokaciju i poziciju. Gorivo je sigurno bar duplo jeftinije nego u Srbiji, a sve ostalo znatno skuplje. Plate za najobičnije poslove nisu baš tako velike kao što ljudi veruju ali ugovori uglavnom uključuju smeštaj i hranu, pa je ipak lakše. Više sam imala problema da se naviknem na "air condition", nego na klimu (smeh). Sve je klimatizovano i ljudi se leti ne kreću peške jer je prevruće i prevlažno. Tako da mi nedostaje kontakt s prirodom, šetnje, mali kafići i spontana druženja – čuli smo od Milice.

Vladimir Lakobrija (38) živi u Abu Dabiju od polovine 2015. godine i radi kao kreativni producent i menadžer video produkcije. Želja mu je bila da se otisne u Ameriku ili Australiju, ali zbog papira i procedure, Emirati su postali sledeći korak u njegovom životu. Konkurencija u njegovom poslu je prevelika, a poslodavci u UAE prvo gledaju nacionalnost, pa tek onda obrazovanje i iskustvo. Tako za istu poziciju Britanac dobija platu od 6.000 evra dok će Srbin odnosno Istočnoevropljanin dobiti 2.500 evra. Međutim, Vladimir poručuje da to ne treba da vas sputa jer gde ima volje, ima i rešenja i uvek se nađe način kako da se izborite za svoju platu i radon vreme.

- Alkohol se kupuje samo u specijalizovanim prodavnicima i morate imati Alcohol ID, kako bi dokazali da niste musliman i da ste saglasni da konzumirate alkohol. Takođe, isti možete piti samo u kafićima i restoranima koji su u sklopu hotela ili odmarališta. U nekim Emiratima (ima ih sedam i zajedno čine UAE) nije moguće ni kupiti alkohol. Zbog velikih vrućina, ovde se život svodi na šoping molove i kućna druženja, ali ako ste dovoljno otvoreni i spremni na nova poznanstva, vrlo lako ćete sebi postaviti dosta zanimljiv život ovde. Dosta naših radi u Etihadu, pa postoji mogućnost odličnih popusta. Stoga neretko na nekoliko dana otputujemo do Vijetnama, Šri Lanke, Balija…t ako punimo baterije. Abu Dabi je drugačiji od Dubaija jer je dosta sporiji život i više je grad za porodične ljude. Za arapsku gostoljubivost imam samo lepe reči. Iako su malo usporeni, odlični su domaćini. Verovali ili ne, birokratija im je tri puta sporija od naše. Omiljena reč im je Inshallah, što znači “biće, biće, daće bog”. To ćete svaki put čuti kad pitate za posao, projekat… – objasnio je Vladimir.

Prema Vojinim rečima, s nedavnim uvođenjem PDV-a sve je skočilo za oko pet odsto na i onako već visoke cene. Prosečna plata u Dubaiju je oko 2.500 evra dok je u Abu Dabiju nešto viša. Kako je objasnio Voja, hrana nije toliko skupa, ali kirija i školarina jesu, pa na godišnjem nivou treba izdvojiti i do 10.000 evra za garsonjeru. Dosta slobodnog vremena, Voja provodi na moru, u ronjenju i pecanju, a posebno je oduševljen delom Emirata na granici s Omanom koji izlazi na Indijski okean. Kako kaže, ispod vode je prava koralna bašta i sve vrvi od života. Najviše je imao problema da se navikne na klimu jer su Sunce i vlaga nemilosrdni, a leto traje od maja do oktobra. Takođe, po njemu je najveća mana, preskupo pivo u pabovima, gde se u proseku veliko toči za 12 evra.

- Naši ljudi se bave svim profesijama, a jedino još nisam sreo našeg taksistu i čistača. Snalažljivi smo i spremni na rizike, a to se ceni. Moja iskustva s lokalcima su pozitivna, mislim da su veoma tolerantni, uglavnom pristojni i smireni prema belcima. Probajte da zamislite da ste u rođenoj zemlji manjina i kako bi se naši ljudi ponašali u toj situaciji. Ovo je trenutno najbolja opcija za moju porodicu, mada mi nedostaje Evropa, ta iskuliranost i spor život. Ipak sam ja Lala (smeh). Veoma mi je teško da shvatim ljude kojima religija, bilo koja, diktira i kontroliše život. Ovde me ništa ne podseća na Novi Sad. Možda jer je Dubai toliko nov i fensi, a naš rodni grad je to što jeste. Mislim da svi znaju prednosti života u Dubaiju, iako ga je teško uporediti s Novim Sadom, pošto je potpuno drugačija koncepcija grada. Istakao bih bezbednost i posvećenost porodičnom životu. Na svakom koraku su dečija igrališta, a prema deci se odnose s pažnjom i brigom – istakao je Voja.

Milica je potvrdila da dosta naših ljudi ima u dva najveća grada i smatra da u dolasku prednjače fakultetski obrazovanih ljudi. Zbog velikog broja stranaca, bar 90 odsto lokalaca govori engleski jezik. Ona dodaje da Arapi vole kad im se obratite na njihovom jeziku i traže poštovanje i pažnju, pogotovo u ugostiteljstvu.

-Za sada mislim da su mi Emirati dobar izbor zbog sjajnog iskustva. Ali naglašavam, samo za sada. Smeta mi veliki uticaj religije koji na kraju uvek dovodi do licemerija. Tako na primer ovde je zvanično zabranjeno imati seks pre braka, pa se i zbog vanbračne trudnoće ide u zatvor, a opet prostitucije ima svuda. Na Novi Sad me eventualno podseća multikulturalnost. Po meni su mane života u Emiratima, lokacija, klima, sloboda… a prednosti svakako mogućnosti, u smislu karijere, iskustva, pa i zarade. Mada je uvek pitanje kako se ko snađe – iznela je svoj stav Milica.

BALKANCE VIDE KAO "BELE INDIJCE": Vladimir ponavlja da je prilikom zapošljavanja najbitnije koji pasoš imate. Naši ljudi su cenjeniji od Rusa, a iza nas su po platama i uslovima rada i azijske zemlje, pa su na dnu lestvice Filipini, Indija, Pakistan. Međutim, zbog sve većeg priliva Balkanaca i prihvatanja bilo kakvih uslova rada zarad dolaska ovde, naš radni sat se sve manje ceni i plaća. Tako smo, po Vladimirovim rečima, došli do momenta da nas Arapi gledaju kao “bele Indijce” – jeftinu radnu snagu, obrazovane ljude s manirima, ali koji su spremni da rade za bilo koju platu. Stoga Vladimir misli da je vreme Emirata prošlo, da će biti sve teže dobiti pristojnu poslovnu ponudu, a i primećuje da sve više stranaca odlazi u druge zemlje ili se vraća kući.

Koliko god da su UAE bolji za život od Srbije iz finansijskog ugla, Vladimir napominje da svi pre ili kasnije shvate da im nedostaju neke osnovne stvari koje se ne mogu kupiti. Tako njemu fali priroda, zelenilo, šume, kiša, sneg… pa upravo zbog ovih okolnosti, bez žurbe, planira da se u nekom narednom period preseli za Kanadu, Australiju ili neku skandinavsku zemlju, u zavisnosti kako se “karte otvore”.

- Abu Dabi je dosta sigurniji grad za život od Novog Sada jer mladi ne vitlaju mačetama, niti se deca leče SMS-om. Međutim, to što ima Novi Sad, tu spontanost i opuštenost, nema nijedan drugi grad u kom sam bio. Posle tri godine boravka na pesku i vrelom asfaltu, moj utisak je ipak pozitivan. Emirati nude mogućnost da čovek ostvari svoje snove, da upozna različite kulture na jednom mestu i da bude u trendu sa svetskim standardima. Život sa Arapima je vrlo šarolik i ako ste avanturista, upoznaćete vrlo zanimljivu kulturu i istoriju Bliskog Istoka, osetićete čari kampovanja u pustinji, vožnje po dinama i puštanja sokolova, ali i poslovati sa svetskim “ajkulama”, stvarajući kontakte koji vam otvaraju vrata širom sveta. Takođe, posle određenog vremena počnete da uviđate kakvo bogatstvo Srbija ima. Planine, reke, gostoprimsto, odličnu kuhinju, mogućnost za poljoprivredu, turizam, idealna konekcija sa Evropom ali i istokom, i onda shvatite da je jedini problem naše zemlje politika – zaključio je Vladimir.

"DOĐITE, VREDI POKUŠATI!"

Kao i svaki put kad razgovaramo s Novosađanima u dalekom svetu, pitali smo naše ovonedelje sagovornike za savet ljudima koji odluče da krenu u UAE, “trbuhom za kruhom”.

VOJA: Budite pozitivni, dođite sa jasnim ciljevima i bez predrasuda. Mislim da je najveći problem naših ljudi što misle da su superiorni u odnosu na druge i da teško podnose male nepravde. Kada shvatite da ste ovde isti kao i svi drugi i da je jedini način da uspete u svojim namerama da se dokažete kroz rad i stručnost, stvari ce postati lakše. Dođite, vredi pokušati!




MILICA: Ukoliko ste odlučni i vredni, i imate cilj, ova zemlja je dobra prilika. Ukoliko mislite da samo vas čekaju da vam plate duplo više za isti posao, niste na pravom putu. A i ako dolazite da se udate za šeika, biće to borba s prvih pet žena (smeh).




VLADIMIR: Za sve koji planiraju da dolaze, žive i rade u UAE, savetovao bih da se dobro informišu o uslovima koje im poslodavac nudi, da znaju da 1.000 evra u Srbiji i Emiratima nije ni približno isto. Ukoliko želite da vas neko poštuje morate i vi sebe poštovati. Nemojte pristati da radite za bilo koje pare jer se ovde teško menjaju već potpisani ugovori. Spremite dobar CV, učlanite se u razne grupe za naše ljude u Emiratima na Fejsbuku, pričajte s prijateljima koji su ovde, saznajte što više detalja pre nego što odlučite da prihvatite neku ponudu i ne odustajte. Inshallah!