Afrička kuga registrovana u 72 mesta i lovišta u Srbiji

Afrička kuga svinja (AKS) od početka godine registrovana je u ukupno 72 mesta i lovišta u Srbiji, navodi se u izveštaju Uprave za veterinu.

Prema podacima, za sada je utvrđena bolest kod većeg broja domaćih nego divljih životinja.

Na sajtu Uprave za veterinu navedeno je 16 mesta u kojima je potvrđena bolest ASK kod divljih životinja.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, najviše zaraženih svinja je u Braničevskom okrugu, zatim Pčinjskom, Pomoravskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Borskom, Podunavskom, Srednjobanatskom okrugu, a zaraza je u junu registrovana i na području Beograda.

Uprava za veterinu objavila je da preko veterinarskih organizacija na terenu prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu na celoj teritoriji Srbije, i preduzima sveobuhvatne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.

Iz Uprave su apelovali na sve uzgajivače svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstvu da hitno obaveste svog veterinara, a neophodno je i da lovci preduzimaju propisane mere.

– Podsećamo da je afrička kuga svinja virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji, a čija pojava je u Srbiji zabeležena 2019. godine – naveli su iz Uprave za veterinu.

On napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Prema navodima Uprave, ljudi ne mogu da obole od ove bolesti ali oni predstavljaju jedan od glavnih faktora za prenošenje AKS.

ASK i u Vojvodini

Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je rekao da se na teritoriji tog okruga afrička kuga svinja pojavila 23. juna u naseljenom mestu Čenta.

– Zaražene su dve životinje i inspekcija je odmah reagovala, izašla na teren i postupila onako kako je zakonom predviđeno da bi se predupredilo širenje bolesti i od tada nemamo podataka o tome da negde još imamo pojavu afričke kuge – rekao je on, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede

Simptomi i mere

Na sajtu Uprave za veterinu Srbije navodi se da svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru, a uzgajivači svinja treba da se pridržavaju jasnih uputstava koje je za njih pripremila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminiranom hranom, vodom, inficiranim krpeljima, odećom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima i insektima.

Naime, iznenadno uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42 stepena Celzijusa mogu biti znaci da je životinja zarađena.

Takođe, kao simptomi AKS se navode i krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanje i kašljanje, povraćanje.

Kako je navela Uprava, svinje ne treba hraniti pomijama, treba izbegavati pašno držanje svinja i sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama.

Takođe, osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću, a prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje je obavezna nadležnom veterinaru.

Jedna od preporuka koju je Uprava navela,u cilju sprečavanja bolesti životinja je i postavljanje dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.

Izvor: Nova ekonomija