AKCIJA "RUKA ZA DRUGA": Topli ručak i lepa reč za beskućnike

AKCIJA "RUKA ZA DRUGA": Topli ručak i lepa reč za beskućnike

Već petu godinu jednom mesečno grupa entuzijasta u Novom Sadu okuplja beskućnike, obezbeđuje im tuširanje, šišanje, čistu odeću i obuću, nakon čega svi zajedno ručaju. Ljudima koji žive na ulici kroz ovu akciju pruža se ne samo hrana i higijenski minimum, već toplina i poštovanje.

Ekipa portala Moj Novi Sad prisustvovala je prošle subote ovom lepom i humanom druženju, gde se već po ulasku u dvorište osetio miris roštilja. U velikoj trpezariji, za stolom smo zatekli tridesetak muškaraca i žena, i mlađih i starijih, koji piju kafu i razgovaraju. To su ljudi bez doma, koji su došli da ručaju i provedu nekoliko sati u prijateljskoj, gotovo porodičnoj atmosferi.


Dok su se muški volonteri napolju bavili pečenjem mesa, u kuhinju su vredne volonterke pripremale priloge i salate, a potom servirale kompletan ručak na ovale. Nakon slanog, usledili su i kolači, a gozba je potrajala nekoliko sati.


Jedan od idejnih tvoraca akcije, Branko Vujasinović, kaže da je ideja krenula od nekolicine članova Protestantsko-hrišćanske zajednice, u momentu kada je jedan od njih zatvarao second hand  prodavnicu, te raspolagao većom količinom polovne garderobe. Vremenom su se priključili i ostali ljudi dobre volje.

Cilj nije da im ključno promenimo živote, već da se osećaju dobrodošlo, kao ljudska bića vredna pažnje i poštovanja, a ne kao marginalizovani likovi koje ljudi u autobusu neće ni da pogledaju. Kad svi zajedno sednemo da ručamo i sipamo iz zajedničke posude, oni osete da ih vidimo kao sebi jednake – kaže Branko.


On dodaje da su sa beskućnicima postali prijatelji, te im se oni javljaju i ostalih dana kad im nešto zatreba, poput lekova, odeće ili zaposlenja. Svi znaju jedne druge po imenima.

Sad već imamo i dosta ljudi sa strane koji žele da pomognu svojim donacijama, a javljaju nam se najčešće preko naše Fejsbuk grupe. Na primer, imamo jednog obućara koji svake zime napravi po 35 pari cipela. Svako ko želi da donira nešto može da se javi. Sad tokom zime je najpotrebnija zimska odeća i obuća, a namirnice su uvek dobrodošle – objašnjava Vujasinović.


Eriku Sabo
, koja je edukator i savetnik, a u organizaciji akcije od samog početka, zatekli smo u kuhinji, na pripremi hrane. Zadužena je za nabavkui i pripremu jela zajedno sa još nekoliko žena.

Oni najviše vole kada se kuva pasulj, a neretko to bude paprikaš, kobasice sa krompirom i slično. Uvek im serviramo i kolače, koje naprave naše žene. Danas je malo svečaniji ručak, u božićnom duhu – kaže Erika.


Životnih priča, kako nam kažu organizatori, ovde ima raznoraznih, a neke od njih zvuče neverovatno. Među ljudima koji su dolazili na ručkove bio je i Nebojša Petrović, glumac, pesnik i muzičar koji je nedavno preminuo na klupi.


Jedna od žena iz tima, Marija Maran, kaže da je na nju najveći utisak ostavio jedan od beskućnika.

On je bio izuzetno uspešan biznismen koji je preko noći ostao na ulici zbog loših porodičnih odnosa. Taj čovek je kulturan, ima radnu etiku, nama je pomagao da se preselimo. Ono što je srce cele akcije je da je ovde svako našao svoje mesto: imamo Stefana koji šiša, momke koji pomažu da se očisti kupatilo, one koji su tu da donesu, odnesu šta treba. Oni ne dođu tu samo da jedu, već vole aktivno da učestvuju. Time im dajemo mogućnost da vide priliku za sebe. Topla reč i zagrljaj znače im mnogo više od materijalnog – opisuje Marija, koja dodaje da svaka njihova priča može da bude i naša priča.


Ova naša sugrađanka već četiri godine svoj rođendan slavi zajedno sa beskućnicima koji ovde dolaze, a kaže da su joj pomagali i oko selidbe. Kada se ovi ljudi osete prihvaćenim i priznatim, onda dobijaju nadu, a to je, kako naši sagovornici kažu, cilj ove humane akcije.

Jedan od volontera koji učestvuju u svakoj akciji je nekadašnji beskućnik, Nenad Vlajankov.


Bio sam ovisnik od alkohola i deset godina sam živeo na ulici. Takav život nije nimalo lak, tu ne možeš da imaš miran san. Jednom prilikom, kada sam otišao u Dnevni boravak, upoznao sam Branka i on me je pozvao ovde na ručak. Tu sam osetio ljubav koju su mi pružili, što nikad nigde nisam osetio od meni nepoznatih ljudi, pa čak ni od svoje porodice. Nakon lečenja od alkoholizma na koje su me uputili, aktivno sam se priključio ovoj akciji, jer želim sada ja da pružim tu ljubav ljudima koji su u situaciji u kojoj sam ja bio, pošto jako dobro znam kakav je osećaj kad si bez krova nad glavom. Posle svake akcije, moje srce je puno – iskren je Nenad.


Plan organizatora akcije za sledeću godinu je da ovim ljudima obezbede uslove da dođu, istuširaju se i obuku svakodnevno, kako bi pomoć bila konstantna. Do tada, nastavljaju da im bar jednom mesečno pružaju ukusno jelo, toplu reč, prijateljstvo i ljubav, koja se ovde zaista oseti.

Oceni vest:
36
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • ivanka

    pre 196 dana i 20 sati

    Volonteri , šta reći osim SVAKA VAM ČAST , vi ste ljudi kakvi bi mnogi trebali biti , ali nažalost vi ste u manjini...i zato vam i od mene veliko HVALA

    Oceni komentar:
    0
    14
  • Djoka

    pre 196 dana i 5 sati

    Divni ste

    Oceni komentar:
    0
    4