AKTUELAN PROBLEM:  Bacanje hrane

AKTUELAN PROBLEM: Bacanje hrane

Polovina proizvedene hrane u svetu završi u kontejneru. Tako i u Srbiji, prema nekim istraživanjima, svaki građanin godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara. Novogodišnji i božićni praznici su upravo period kada namirnice najviše bacamo, a iskustva pokazuju da je to najčešće pečenje, hleb, mlečni i suhomesnati proizvodi.

Trend bacanja hrane, na koji nisu imune mnogo imućnije zemlje, dolazi do izražaja naročito u vreme praznika. Trpeze širom planete su u tom periodu bogate, domaćice nastoje da svojim ukućanima pripreme sve ona jela koje vole i koje su na neki način specijalitet njihove kuhinje. Novac se tada najčešće, ne štedi, jer praznični meni treba da bude bogat i slasan.

Još kada se tome pridida da prodavnice za praznike obično ne rade, većina građana je sklona stvaranju zaliha. Brdo hrane, kratki rokovi čuvanja, idealna su kombinacija da sve to na kraju završi u kontenjeru.

Za praznike spremamo mnogo hrane iz straha "da ne zafali"

Goran Papović iz Udruženja potrošača Vojvodine objašnjava da ne bi trebalo da budemo toliko gordi, da tokom praznovanja i slavlja pokazujemo ono što nemamo.

- Pred Novu godinu i Božić kao i pred ostale praznike i za slave, sprema se mnogo hrane jer se svaki domaćin plaši da će nešto da zafali. Prvih dana se jede normalno, a onda svima, naravno sve to dosadi i više niko ne može ni da proba tu hranu. Po mom mišljenju i iskustvu posle praznika se najviše baca pečenje. Hleb se takođe mnogo baca i to tokom cele godine. Od njega se uvek može nešto napraviti. previše hrane bacamo, a mnogo je gladnih usta - kaže Papović.

Svaki građanin Srbije baci 35 kg hrane

On kaže da je Institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada radio pilot - istraživanje koje je pokazalo da svaki građanin Srbije godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara.

Tada je utvrđeno kako jedan čovek dnevno baci jednu četvrtinu hleba, dok se godišnje baci oko litar jogurta, kilogram voća, u proseku dva ručka i oko 150 grama suhomesnatih proizvoda. Kad se sve to sabere na godišnjem nivou, dođe se do toga da svaki pojedinac u Srbiji, bez obzira na uzrast, baci hranu u vrednosti od oko 20.000 dinara.

- Za praznike sam spremila sedam vrsta jela i tri torte. Bila sam ubeđena da će se sve to pojesti, međutim nije bilo tako. Posle dva dana od ukućana niko nije hteo više ni da proba pečenje, sarmu, salate. Nisam znala šta ću da radim da toliko hranom , pa sam jedan deo dala komšijama koji nisu bili kod kuće za vreme praznika, ali drugi deo sam morala da stavim pored kotenjera, nadajući se da će ga neko uzeti. Dovoljno je samo da pomislim koliko ljudi nema šta da jede - kaže Jelena C. iz Beograda i dodaje kako će sledeće godine sigurno pametnije i racionalnije da postupi.

Ostatak vesti možete pročitati OVDE.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan