AKTUELNO: Koliko (treba da) koštaju privatni časovi u Novom Sadu

Individualni časovi iz školskih predmeta oduvek su bili skuplji od bilo kojih grupnih podučavanja, jer se radi jedan na jedan. Međutim, u poslednje vreme po društvenim mrežama vode se polemike da li su privatni časovi skupi ili jeftini, tj. da li njihove cene idu u korak sa vremenom.

Kako smo se raspitali kod profesora, ali i roditelja, privatni časovi se naplaćuju u dijapazonu od 600 do 1.600 dinara. Najčešće se traže časovi iz matematike, srpskog, fizike, hemije i stranih jezika, dok su stručni predmeti skuplji.

Sem slobodne procene predavača, cena zavisi i od predmeta, ali i toga da li časove drži profesori ili studenti. Neke od časova daju i osobe koje nisu ni profesori ni studenti, ali smatraju da im određeni predmet dobro ide, a njihove cene su znatno niže od ostalih.

Cena nije jedino što roditelje opredeljuje kod koga će dete poslati na privatni čas, ali neretko utiče na izbor.

– Koliko po vama treba da koštaju privatni časovi? Predajem oko 15 godina, počela sam sa 500 dinara, još uvek tražim ispod 1000, svi znamo kako je sve poskupelo, ljudi se iščuđavaju kako su časovi skupi, da ne kažem preskupi. Ti isti časovi su bili po svakoj vrednosti skuplji kad sam ja bila đak. Gde je logika u celoj priči – pitala je, a ujedno se i požalila profesorica u jednoj novosadskoj Fejsbuk grupi.

Naravno, kao i kod većine tema, i ovde su mišljenja podeljena, pa variraju od toga da privatni profesori "deru" roditelje, do toga da oni samo cene svoj rad i znanje.

Javili su se i profesori kojima je ovo osnovni izvor prihoda i objasnili zašto se drže određene cene, koja u današnje vreme nije mala.

– U moje zanimanje su uložene najpre godine i godine rada. Đacima se posvetim 150% i to naplatim. Privatni časovi su luksuz, a ne osnovna potreba – rekla je jedna profesorica matematike i fizike, dodavši da se najveći uspeh postiže kod kontinuiranog rada.

Jedna od majki smatra da je 1.000 dinara po času minimum ispod kog ne treba ići, jer za tu sumu novca u prodavnici može sve manje toga da se kupi. Mnogi misle da su neki od profesora sami sebe degradirali spuštajući cenu ispod te svote, poredeći da su skuplje nadogradnje noktiju po salonima.

– Predajem matematiku, držim i privatne časove. Nije isto da detetu privatno objašnjava neko ko se time stručno bavi ili neko ko "zna matematiku". Cenu ne spuštam. Ko voli, nek izvoli, nije obavezno. Kad vidim da neki drže čas za 250-300 dinara, nije mi dobro. Naučila sam i nokte da radim, tako da mogu da poredim. Manje se bune kad za nokte povećam cenu, nego za čas. Evo pre neki dan kod frizera 8.500. Kome da kukam? Ne znam-platim. Niko me nije terao da idem. Cenite svoj rad – mišljenje je još jedne profesorke, a dosta njih se složilo sa tim da je teže naplatiti intelektualni rad nego, na primer, beauty usluge.

Jedan od učesnika polemike uveren je da opšte siromaštvo rezultira time da je onome ko naplaćuje – malo, a onome ko plaća – mnogo, te da su socijalne razlike sve veće u korist bogate manjine. Opšte stav je da shodno dizanju cena svakodnevnih potrepština treba da rastu i cene časova.

– Opšte mišljenje je da treba da naučite decu nešto u školi, a ne da se plaćaju privatni časovi – navodi jedna osoba.

Naravno, povelo se i pitanje zašto su deci danas potrebni privatni časovi, da li su za to krivi roditelji koji im time pokazuju da ne moraju da se trude na školskim časovima ili nastavnici koji po školama ulažu manji kvalitet.

– Kome je skupo neka uči svoju decu sam! Plate čas i očekuju da profesor ima čaroban štapić za tako malo vremena. Svako treba da naplati svoj trud, bilo da je to profesor, spremačica, frizer... – poručio je jedan roditelj.

Neki zaključak svih ovih polemika bio bi, kako kaže neko od komentatora, da ništa nije skupo, već mi nemamo para...