Aleksin zakon: Oštrije kazne protiv vršnjačkog nasilja

Predlog Aleksinog zakona, koji bi tebalo da doprinese suzbijanju vršnjačkog nasilja nedavno je predstavila dr Dragana Ćorić, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i predsednica novosadskog ogranka Udruženja Roditelj.

Njegova suština je da se pooštre kazne za đake, nastavnike, direktore škola i nesavesne roditelje kada je u pitanju izazivanje, tolerisanje i zanemarivanje nasilja među školskom decom.

- Pod objedinjenim terminom Aleksin zakon nalaze se predlozi za promenu opštih pravnih akata, koji uređuju različite oblasti, ali im zajednički imenitelj po našem mišljenju može biti borba protiv vršnjačkog nasilja – kaže Dragana Ćorić i objašnjava da se zakoni čije se promene predlažu ovim nacrtom nalaze u postupku promene (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja) ili u postupku prvog donošenja (Zakon o zaštitniku prava deteta), a negde je potrebno inicirati izmene već postojećeg propisa koji inače nije u postupku promene. Ppredlog je rezultat timskog rada i njenih studenata Dejane Mladenović, Mirjane Vidović, Mladena Čuturića i Petra Marinovića.

Profesorka Ćorić kaže da se u predlogu sugerišu novi mehanizmi kojima bi škola mogla da privoli nekooperativne roditelje, jer svi nastavnici ističu kao glavni problem nesaradnju roditelja problematične dece sa školom.

- Roditelji ne shvataju ozbiljno pozive ustanova, kada su u pitanju incidenti u kojima njihovo dete učestvuje. Škola, s druge strane nema mehanizam kojim bi mogla da izvrši pritisak na roditelja da u školu dođe i, uz saradnju s nastavnicima i za to određenim timom, rešava problem. Smatramo da u ovakvim situacijama jedino pretnja novčanom kaznom može uroditi plodom, s tim da je gradirana većom kaznom situacija da se roditelj ne odaziva pozivu ustanove u slučaju najtežeg prekršaja - vršnjačkog nasilja trećeg stepena - kaže Dragana Ćorić.

Kazna za takve nekooperativne i nesavesne roditelje iznosila bi od 5.000 do 50.000 dinara, ili čak od 30.000 do 100.000 dinara, ukoliko se roditelj, odnosno staratelj ne odazove pozivu ustanove u skladu sa Članom 114 Stav 8 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Skupom predloga izmena pomenuta dva zakona predviđa se i mogućnost suspenzije učenika i premeštaj učenika u drugu ustanovu, i to bez saglasnosti roditelja; obaveza direktora da obrazuje mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja (čini ga psiholog i/ili pedagog, dva predstavnika koje bira vaspitno-obrazovno veće, nastavničko veće ili pedagoško veće; dva predstavnika saveta roditelja, dva predstavnika učeničkog parlamenta).

Predloženo je i oduzimanje licence direktoru škole koji je propustio da reaguje, ili je neadekvatno ili neblagovremeno reagovao u slučajevima opisanim u Članu 44-46 ZOSOV, te je nastupila šteta, teška telesna povreda ili smrt učenika ili zaposlenog u ustanovi, kao i trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštovanja procedura i pravila reagovanja u slučajevima vršnjačkog nasilja, opisanih u Opštem i posebnom protokolu za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Ovi i još niz predloga za promenu pravnih akata kojima se stvorila zakonska osnova za sankcionisanje učesnika i svih koji čine propuste u sprečavanju i suzbijanju vrnjačkog nasilja, biće upućeni nadlležnima: Ministarstvu prosvete, nauke i tehnoločkog razovoja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Ukoliko ministarstva ne uvaže naše predloge izmena, moguć je put da pokušamo preko poslanika da ih uvrstimo u konačne zakonske tekstove. Ako to ne uspe, biće potrebno sakupiti 30.000 potpisa za ulazak Aleksinog zakona u skupštinsku proceduru – kaže Dragana Ćorić i napominje da bi važnu ulogu u svemu mogla da odigra i lokalna samouprava, navodeći primer dobre prakse u Novom Sadu, gde je osonovano, radi i ima efeketa Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada.

Tragičan ishod višemesečnog maltretiranja Više grupa građana pokrenulo je pre nekoliko meseci internet peticije za usvajanje Aleksinog zakona. Ove peticije pokrenute su u znak sećanja na dečaka Aleksu Jankovića iz Niša, koji je pre četiri godine izvršio samoubistvo pošto su ga više meseci maltretirali vršnjaci. Trojica maloletnika su zbog ovog nasilja osuđena na maksimalne kazne za svoj uzrast. Vođa grupe dobio je pojačan vaspitni nadzor šest meseci do dve godine, a druga dvojica po ukor suda. Školu je sud kaznio sa pola miliona dinara, a direktorku sa 50.000 dinara.