Almaško groblje: Mesto počinka novosadskih velikana nezaustavljivo propada (FOTO)

Almaško groblje: Mesto počinka novosadskih velikana nezaustavljivo propada (FOTO)

Večna kuća brojnih znamenitih Novosađana, iako nosi titulu spomenika kulture, stoji zapuštena u industrijskom delu grada, daleko od pogleda prolaznika.

 

Groblje jednog mesta je njegov dnevnik. U njemu su upisana sva poglavlja iz istorije jednog grada. Ono svedoči o našoj prošlosti, društvu, arhitekturi, o našoj kulturi, ali i nekulturi – i kao takvo bi zauvek moralo da se čuva.

Almaško groblje, jedno od najlepših i najstarijih u gradu, trebalo bi da bude mesto spokoja, ali u realnosti i nije baš uvek tako. Fotografije koje prate ovaj tekst možda će vam zagolicati maštu i navesti vas da ga posetite - što definitivno i treba da uradite – ali moramo vas upozoriti da ćete tamo pre naići na pustoš nego na kakvo nadahnuće. Na njemu nikad nema gužve jer je tamo vreme stalo još tokom sedamdesetih, kada je Grad prvi put zapretio da će ga srušiti zarad nove saobraćajnice. Mnogi su Novosađani pod takvim pritiskom brže-bolje preneli sanduke svojih bližnjih na novo Gradsko groblje ili mesta iz kojih su rodom. Međutim, najveća tragedija ovog groblja nije to što su mnogi grobovi ostali prazni, nego to što se ti napušteni izgledom ne razlikuju mnogo od onih u kojima još uvek neko počiva.

No, vratimo se par koraka unatrag.

 

 

Almaško groblje jedno je od nekoliko u gradu od velikog istorijskog značaja, a uz Uspensko predstavlja jedino pravoslavno istorijsko groblje Novog Sada. Nalazi se na Rotkvariji, na uglu Kisačke i ulice Vojislava Ilića. Prikladno, njegova zvanična adresa glasi Trg mira 1. U njemu je na preko 53.000 kvadrata sahranjeno najmanje 18.000 pokojnika, ali se zbog gorepomenutih okolnosti ove brojke u budućnosti neće znatno povećavati. Osnovano je 1860. godine i bilo je u funkciji više od jednog veka. Godine 1974. zvanično izlazi iz upotrebe, da bi gradske vlasti 1992. godine ipak odobrile sahranjivanje “pod posebnim okolnostima”. To znači da se danas na Almaškom groblju sahranjuju samo bliski srodnici umrlih lica koja ovde već počivaju. Odnosno, oni koji ovde već imaju porodičnu grobnicu ili oni koji su davno unapred kupili svoje grobno mesto.

 

GLUMCI, POLITIČARI, DOBROTVORI, TRGOVCI...: Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada na Almaškom groblju prepoznaje 30 nadgrobnih spomenika istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika. Među njima su akademski slikar Pavle Simić, kompozitor Isidor Bajić, političar Miša Dimitrijević, nekadašnji gradonačelnik Vladimir Demetrović, glumac i reditelj Laza Telečki, kao i njegove brojne kolege iz Srpskog narodnog pozorišta. Pored njih, na Almaškom groblju počivaju nekadašnji predstavnici Matice srpske i Radio-Televizije Vojvodine, veliki kulturni dobrotvori, trgovci, zanatlije, novinari, i mnogi za koje možda ni ne znamo koliko su veliki uticaj ostavili na kasnije generacije naših sugrađana. 


O istoriji Almaškog groblja lepo piše antropolog i arheolog
Kristijan Obšust u svom radu “Istorijska groblja Novog Sada i Petrovaradina kao prostori sećanja” gde kaže “...može se konstatovati da je Almaško groblje izuzetno značajna prostorna celina u okviru kulture sećanja i kolektivne memorije Novog Sada, odnosno da zauzima poseban položaj u okviru nekadašnjeg i današnjeg identiteta grada”. Obšust u svom tekstu ističe nekoliko istorijski interesantnih događaja vezanih za Almaško groblje po kojima tačno vidimo da ono što znamo o istoriji jednog mesta najviše zavisi od toga ko je u određenom momentu piše. 

 

 

Jedna od takvih priča vezana je za visoki monumentalni krst na postamentu od crvenog erdeljskog mermera koji je 1852. godine podigla Srpska pravoslavna crkva – ali na potpuno drugom mestu. Naime, krst je originalno postavljen na tadašnji Žitni trg (danas Trg Marije Trandafil) gde je opstao nekoliko dugih decenija u funkciji spomen-obeležija žrtvama bombardovanja Novog Sada 12. juna 1848. godine. Nakon Drugog svetskog rata, nova vlast je krst premestila na Almaško groblje gde se i danas nalazi, a svega osam godina kasnije, Srpska pravoslavna opština na postament krsta uklesala je pomen koji glasi: “Žrtvama fašizma sahranjenim na ovom groblju 1941-1944. Srpska pravoslavna opština u Novom Sadu 1956 g.” Obšust naglašava da je ovim postupkom promenjen simbolički značaj ovog monumenta, jer je na taj način postao spomenik stradalim žrtvama iz jednog drugog istorijskog perioda.   
 

PUT IZGRAĐEN UPRKOS PROTESTIMA I PETICIJI: Još jedan krst posvećen stradalima u Drugom svetskom ratu postavljen je na sam obod Almaškog groblja 2002. godine od strane odbora za njegovu zaštitu. Podizanje ovog krsta bilo je izraz protesta protiv izgradnje saobraćajnice preko rubnog dela ovog zaštićenog istorijskog kompleksa. Bio je to privremeni spomenik, visok pet metara i napravljen od drveta. Uprkos protestima i potpisivanim peticijama protiv izgradnje puta, on je na kraju izgrađen na predviđenoj trasi i danas spaja Partizansku sa ulicom Kornelija Stankovića. Iako shvatamo da je izgradnja ovog puta znatno olakšala tok saobraćaja u ovom delu grada, ipak ostaje pitanje zašto se njegova trasa nije barem malo pomerila kako bi se sačuvala teritorija od kulturnog značaja. Ovim postupkom, Grad se oglušio na evidentno nezadovoljstvo građana.

 


S obzirom na sve navedeno, potpuno je fascinantno – ali, nažalost, nimalo iznenađujuće – to što ovaj autentični, kulturno-istorijski vredan deo grada već godinama stoji skoro potpuno zapušten. Čini se da je čak i Pravoslavna crkva odustala od jedne od svojih najvrednijih riznica, i da nam ostaje samo da čekamo da na Almaško gorblje zaborave i oni malobrojni Novosađani koji ga još uvek redovno posećuju.

 


Ukoliko spadate u potonju grupu naših sugrađana, sigurno znate koliko i sam teren Almaškog groblja ume da bude neprijateljski nastrojen prema svakome ko se drzne da se odmakne od puta popločanog žutim ciglama. Trava na groblju dobar deo godine stoji nepokošena, a za mnogobrojna ulegnuća u zemlji mahom se krive krtice, kao da su one odgovorne za izgled i blagostanje našeg javnog prostora. Takođe, ni objekti u okviru groblja nisu u zavidnom stanju, što se posebno primećuje po izgledu javnog toaleta koji bi rebalo da bude dostupan svima onima koji ovo mesto posećuju u najtežim trenucima (a to su po svoj prilici sugrađani starije generacije). Međutim, ovaj, kao i mnogi drugi objekti u nadležnosti javnih komunalnih službi u gradu, praktično se raspada. Nezadovoljstvo ovim stanjem građani obično izražavaju na društvenim mrežama, a kada nazovete Lisje, shvatićete da osoblje iz centrale praktično nema nikakav uvid u to šta se na terenu dešava. Teško je oteti se utisku da bi makar malo bolji uslovi za rad i osoblje motivisano da se stara o spomeniku kulture na prikladan način barem malo poboljšalo trenutnu situaciju na Almaškom groblju.

 

 

Brojna su istraživanja koja govore da ćemo, usled nedostatka prostora, kad-tad morati da pronađemo nov način sahranjivanja naših voljenih i da će groblja kakva znamo postati ne samo čuvari istorije, već i njen deo. Ali, ona stara groblja poput Almaškog uvek će predstavljati neprocenjiva svedočanstva o istoriji jednog mesta. Upravo iz tog razloga ne bismo smeli da ih zaboravimo i daljim ćutanjem podržimo njihovu devastaciju.

 

Oceni vest:
13
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

opens 2019 betanija hrana elektrovojvodina opens distrikt OK Vojvodina isključenja struje Elektrodistribucija Novi Sad raspored sahrana novi sad sahrane JKP Vodovod i kanalizacija servisne informacije gradsko groblje servisne informacije novi sad raspored sahrana i ispraćaja jkp lisje novorođenčad štrand bez struje sahrane novi sad novosadsko porodilište havarija na vodovodu groblje lisje bez vode radosne vesti Spens bebe vremenska prognoza almaško groblje