Atila Šoti, Vojvođanski bluz bend: Bavimo se umetnošću, a ne tezgarenjem

Naš današnji sagovornik – roker u duši, a zapravo obožava džez – za sebe kaže da je entuzijasta, jer je nakon deset godina okupio sasvim novu ekipu muzičara kako bi legendarni novosadski sastav nastavio da živi kao u dobra stara vremena.

Sve ovo nije slučajno, jer je šezdesettrogodišnjem Novosađaninu Atili Šotiju Vojvođanski bluz bend (VBB) zapravo prva ljubav. On je zajedno sa legendarnim frontmenom grupe, pokojnim Draganom Jurišićem Gagom, osamdesetih godina prošlog veka krenuo u muzičku avanturu koja traje i danas.

Atila se, kako kaže, nije dugo zadržao u bendu, napustio ga je 1984. godine, da bi krajem 2017. grupa entuzijasta i poštovalaca rada VBB-a odlučila da ponovo oživi ovu zanimljivu priču.

Ideja za okupljanje bilo je obeležavanje pedesetogodišnjice od nastanka benda, a potom se rad nove postave ustalio ali sa starim kompozicijama "u novom ruhu", kako bi se muzika prikazala u savremenim bluz, džez i rok aranžmanima.

Atilin moto glasi:" VBB se oduvek menjao i uvek je bio dobar bend".

Za vas se slobodno može reći da ste zapravo oživeli priču u kojoj ste i sami nekada davno učestvovali. Kako je sve počelo?

– Pokojni novosadski umetnik Branko Andrić Andrla je 1968. godine osnovao grupu Novosadski bluz bend, a zbog njegovog temperamenta nije se dugo zadržao u njoj. Nakon Andrlinog odlaska grupu preuzima Dragan Jurišić i menja ime u Vojvođanski bluz bend. Dragan i ja smo bili komšije i drugari, klinci iz kvarta. Ja sam obožavo džez i rok i znao sam da sviram gitaru, a Jurišić je voleo bluz, znao je da peva i piše pesme, ali nije znao da svira. Sećam se kao juče, sedeli smo i pili kafu, Dragan mi je predložio da im se priključim, dogovor je pao i tako je sve počelo. Nakon toga smo kroz kućno druženje komponovali, a Dragan je pisao pesme. Ponekad je muzika nastajala i dok sam njegovog, tada malog sina Marka držao u krilu. Međutim, kratko sam se zadržao, jer za razliku od mog drugara nisam bio zainteresovan za muzičku karijeru.

Nakon Draganove smrti praktično je prestao da živi i VBB

Vojvođanski bluz bend je prvu ploču izdao 1986. godine i tada su bili veoma popularni. Da li vam je u to vreme bilo žao što ste napustili bend?

– Ne, nije. Naprotiv, radovao sam se njihovom uspehu, a privatno sam nastavio da se družim sa Draganom. Pesma "Šećeru moj" ih je zapravo i proslavila. Kao što rekoh, kroz bend je prošlo puno muzičara, pa je tako jedno vreme tu svirao i Aca Milićević, rođeni brat Branka Kockice. Branko je napisao tu dečju pesmicu koju je Dragan preradio. Onda su stigle one nesrećne devedesete, kada je VBB nastupao bukvalno na svim manjim svirkama kako bi sa dve-tri "crvene" preživeli. Nakon Draganove smrti, 2008. godine, praktično je prestao da živi i VBB.

Od tada je prošlo deset godina – zašto ranije niste pokrenuli bend?

– Čekao sam da u meni sazru neke stvari, priznajem da sam dugo razmišljao o tome, ali sam tek pre dve godine znao šta zaista želim. I tada moja muka zapravo počinje. Neki muzičari koje sam zvao nisu bili zainteresovani za saradnju, neki su opet bili ali, nažalost, nisu znali da pevaju i sviraju. Za ove dve godine bilo je raznih promena, a ovaj sastav koji sad svira je taman onakav kakvu sam viziju imao. Zvao sam i neke od preostalih živih muzičara iz starog benda, i tada neki su bili, a neki nisu bili zainteresovani.

I posle nas neki novi klinci treba da sviraju i drže u životu ovaj novosadski bend

Vaši aranžmani se prilično razlikuju od izvornih pesama Vojvođanskog bluz benda. Kako ljudi reaguju na to?

– Ostavio sam sve tekstove i melodije ali u potpuno novom aranžmanu, koji je prilagođen za 21. vek. Ima raznih elemenata, od bluza, preko džeza do rok muzike. Pogledajte, recimo, Erika Kleptona ili nekog drugog svetski poznatog muzičara poput Džej Džej Kejla, njihove stvari se danas prave u potpuno novim aranžmanima, jer klince ne zanima muzika koja se svirala sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. A mi upravo pokušavamo da, pored starije, zadobijemo i što mlađu populaciju  jer i posle nas neki novi klinci treba da sviraju i drže u životu ovaj novosadski bend.

Kako vas je prihvatila publika?

– Znate kako se kaže, najviše hejtera imamo upravo u mom rodnom gradu Novom Sadu i najteže je svirati kod kuće, ali, sa druge strane, publika nas je lepo prihvatila, posebno u drugim gradovima Vojvodine. Ne kažem da nas nisu prihvatili i u Novom Sadu, ali uvek ima onih sa negativnim komentarima. Za ove dve godine primetio sam da na našim koncertima ima sve više i više publike, s tim da ja ne želim da sviramo u malim lokalima. Želja mi je da to budu mesta gde može da stane bar 300 ljudi, jer mi se bavimo umetnošću, a ne tezgarenjem.

Najviše hejtera imamo upravo u Novom Sadu 

Gde ste do sada nastupali i da li ste zadovoljni kako sve to funkcioniše?

– Prvi nastup smo imali u "Radio Cafeu", u decembru prošle godine, zahvaljujući mom prijatelju Duci Aradskom. A onda su svirke počele da se nižu, nastupali smo u klubu "Domu B-612", te u Muzeju Vojvodine, pa na "Brod teatru", gde je zaista bilo puno ljudi, a nedavno smo imali svirku na Telepu u Domu "Petefi Šandor". Inače, u "Petefiju" je nastupala i grupa Atomsko Sklonište, a kako sam saznao, prodali su samo 50 karata više od nas, što znači da smo sve popularniji među sugrađanima. Osim u Novom Sadu, imali smo svirke u gradovima širom Vojvodine. Zadovoljan sam kako sve ovo teče i zato ću se truditi da budemo sve bolji i bolji.

Hoćete li uskoro izdati album i imate li u planu još neki koncert u ovoj godini?

– Nastupaćemo u Staroj Pazovi i Rumi, kao i u Novom Sadu u pabu "Dom kulture". Za sada smo snimili četiri pesme i to upravo na koncertu koji je održan u "Petefiju", a radi se i na novim albumu koji bi trebalo da ugledaju svetlost dana naredne godine. Inače, kontaktirao sam i suprugu pokojnog Dragana Jurišića koja ima njegove neobjavljene pesme. Želeo bih da se one nađu na albumu, a za muziku ćemo lako. Imamo i pevača Radeta koji se lepo uklopio i publika ga voli. Istini za volju, to i jeste važno, jer publici nikad i nije bilo bitno ko u VBB svira, njima je bio bitan Dragan, jer on je imao harizmu.

Publici nikad i nije bilo bitno ko svira u VBB, njima je bio bitan Dragan jer on je imao harizmu

Koji su se muzičari našli u novom sastavu grupe?          

 – Posle dve godine traganja, smatram da se sastavila odlična ekipa, osim mene, u bendu su i pevač Rade Gutalj, bubnjar Tomo Šimunović, bas gitara Davor Jojić, za klavijaturama je Dejan Starčević. Tu je i saksofonista Vojislav Savkov, pa Slobodan Papić pedal-stil gitara, usnu harmoniku svira mladi Stefan Stefanović Gile, dok su nam prateći vokali Magdalena Bešenji, njena ćerka Karolina Bešenji i Biljana Aradski. A kao i svaki pravi i veliki bend i mi imamo logistiku, a to su Vladimir Kranjčević Vlada, Ivan Fece Firči, Dušan Živkić Dule, Aleksandar Belobrk Bekus, Branislav Aksin Džaks, Zoran Janjetov Janja i Dušan Aradski Duca.

Razgovarala: Ljiljana Natošević Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, privatna arhiva Atile Šotija