Bibliotekarka koja je malim Romima iz Šangaja prirasla srcu

Bibliotekarka koja je malim Romima iz Šangaja prirasla srcu

Ona je pronašla način da romsku decu motiviše da dolaze u biblioteku, čitaju, uče, rade domaće zadatke, čak i onda kada su najmanje zainteresovana. Uz njen zadivljujući entuzijazam, inovativne ideje, trud i posvećenost, ovaj kutak u novosadskom naselju Šangaj kada nije epidemija vrvi od mališana, što dokazuje da su i te kako zainteresovani za rad kada im se posveti vreme i pažnja.

Dragana Dimitrov je profesorka srpskog jezika i književnosti, koja je celog života znala da je rođena da podučava decu. Zaposlena je kao bibliotekarka u ogranku Gradske biblioteke "Trifun Dimić" u novosadskom naselju Šangaj, prvoj romskoj biblioteci na Balkanu. Od osnivanja ovog ogranka prošla je čitava decenija, a zahvaljujući našoj sugrađanki to je postalo mesto omiljeno mališanima iz ovog dela grada, u kojem su najbrojniji pripadnici romske zajednice. Ne samo što im pomaže u uspostavljanju čitalačkih navika, već i oko domaćih zadataka, učenja i pruža im veliku podršku u  obrazovanju.


Čim sam prvi put došla, ja sam ovde videla učionicu i počela sam intenzivno da radim na tome da deca u njoj provode vreme. Išla sam po šangajskim ulicama, upoznavala se sa decom i pozivala ih da dođu u novu biblioteku, da im čitam i da se družimo. Nije bilo teško, jer deca su radoznala i vole nove stvari – kaže Dragana za portal Moj Novi Sad.


Kada je uvidela koliko je najmlađim stanovnicima Šangaja biblioteka postala značajno mesto, njen entuzijazam je bio toliki da je
sama sebi uvela radnu subotu. Prema njenim rečima, deca su ovaj prostor počela da doživljavaju kao drugu školu, pa su dobili čak i strunjaču iz škole "Veljko Vlahović" da mogu da rade i vežbice.

Biblioteka je, sve do pojave korone, bila uvek puna dece. Kada sam radila drugu smenu, redovno su me čekali ispred kapije. Najčešće se dešavalo da odmah posle škole dođu u biblioteku. Jedno vreme smo imali saradnju i sa kuhinjom Radosnog detinjstva, pa sam im delila i obroke, da ne bi gladni radili domaće, a planiram da im u narednom periodu nabavim keksiće i grickalice preko Crvenog krsta – opisuje Dimitrov.


Dragana veruje da im najviše prija njena
toplina i pažnja, jer su neretko pristajali da ostanu i po tri sata ako treba, kako bi uz njenu pomoć završili zadatke. Ipak, uspostavljanje čitalačkih navika nije lak put.

To je veoma težak i zahtevan zadatak. Potrebna je konstantna motivacija i konstantan rad. Ja uspem da im razvijem čitalače navike za, recimo, godinu dana, a onda naiđe raspust ili neka druga pauza, poput ove pandemije sad, i sve to padne u vodu. Te navike je jako lako izgubiti i zato ne mogu da dočekam da se vrata biblioteke ponovo otvore za decu, jer kontakt preko šaltera nije dovoljan za ovo što mi zajedno radimo – objašnjava vredna bibliotekarka.


Prema njenim rečima, više od 90 posto stanovništva nedovoljno je osvešteno po pitanju potrebe da se radi na obrazovanju i kulturnom razvoju dece. Ta deca idu u školu, ali
mnogi od njih često izostaju sa nastave i nedostaje im rad sa njima kod kuće. Zbog toga našu sagovornicu najviše raduje kada joj se pojavi neko od roditelja koji je zamoli za pomoć detetu, iako se to retko dešavalo.

Neki od razloga što deca često izostaju sa nastave su to što nema ko da čuva mlađu braću i sestre, dete je kasno leglo a nije probuđeno ujutru za školu i razni drugi izgovori. Naravno, ima i vredne dece, ali je neophodno pružiti im podršku u radnim navikama – ističe ova profesorka.

Naša sagovornica smatra da sve počinje od predškolskog uzrasta i da se tada formiraju navike koje će uticati na buduće obrazovanje mladih Roma.

Kada dete ne ide u predškolsku ustanovu i roditelji već tada ne rade sa detetom na nekim osnovnim stvarima, šanse su manje. Svetli primer je jedna majka, po struci frizerka, koja je svoju ćerku redovno dovodila kod mene neposredno pre polaska u školu, da bih je adekvatno pripremila. Ta devojčica je sada jedan od najboljih đaka u razredu jer je od početka osetila kako se ceni znanje i šta njoj znanje donosi – kaže Dragana.


Takođe, upečatljivu sliku ostavila joj je i majka iz komšiluka koja svoje
četvoro dece svakog jutra vodi u školu i vraća kući, a kada ih dovodi u biblioteku, Draganu svaki put zamoli da je nazove kad završe, da dođe po njih. Iako ta deca nisu naročito dobri đaci, oni su u školi redovni i osete majčinu brigu, što ova Novosađanka smatra izuzetno značajnim.

Sa druge strane, puno je primera nedovoljne roditeljske brige.

Neću zaboraviti kada sam srela jedno sedmogodišnje dete koje u kolicima gura bebu po kojoj su bukvalno šetale vaške. Njihovi roditelji su nepismeni, imaju šestoro dece, svi žive u jednoj sobi od 10 kvadrata. Takođe, dolazila mi je jedna devojčica gde ih je jedanaestoro u porodici, koja je bila potpuno higijenski zanemarena. Ipak, ne bih higijenske navike povezala isključivo sa siromaštvom, jer sam viđala neurednu decu i iz dobrostojećih porodica, ali i obrnuto - mališane čiji roditelji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali su deca blistavo čista – navodi ona.

U ovaj bibliotečki ogranak ne dolaze samo romska, već i neromska deca iz Šangaja i tu se svi zajednu druže, igraju i komuniciraju.


Kroz praksu rada sa decom, Dragana je razvila i posebnu
tehniku učenja čitanja kojom ostvaruje izuzetne rezultate.

Čula sam nešto što drugi ne čuju kada su u pitanju greške u čitanju, a tu grešku pravi 90 posto dece. Kada to uklonimo, dete nauči da čita. Ovu metodu razvijam dve i po godine i sada se dogodi da predškolca naučim da čita za samo dva časa i to sa lakoćom – sa ponosom kaže naša sagovornica.

Na njene privatne časove učenja čitanja decu ne dovode samo Novosađani, već i roditelji iz drugih mesta, pa je Dragana imala i učenike iz cele Vojvodine, čak i iz Subotice i Beograda. Kako kaže, najstarije dete koje je dolazilo kod nje na časove čitanja išlo je u šesti razred, a još uvek nije umelo samostalno i tečno da čita. Sve te probleme rešila je vrlo brzo i efikasno. Izazov bi joj predstavljalo da umeću čitanja nauči nekog odraslog ko je nepismen, pa ukoliko neko ko bi to želeo sazna za ovo, može slobodno da joj se javi i ona će mu rado pomoći, jer smatra da nijedan čovek ne zaslužuje da bude nepismen.



Njeni planovi za rad sa romskom decom u biblioteci, koje planira da sprovede čim epidemiološka situacija to dozvoli,
usmereni su ka deci vrtićkog uzrasta, kako bi mališani dobili motivaciju za učenje što ranije.

Osmislila sam da u ovaj kutak okupim decu od tri, četiri godine. Ići ću po kućama, po ulicama, po igralištima, da ih skupljam i dovodim ovde. Cilj mi je da kod njih od malih nogu razvijem navike slušanja bajki i basni, koncentracije, čitanja i učenja, ono što bi roditelji trebalo u tom uzrastu da rade. Onda ću da ih pratim i u predškolskom uzrastu pripremam za školu – planira Dragana.

Na to koliko je mališani iz Šangaja vole i koliko im znači njena pažnja i povećenost, ukazuju i brojni crteži i pesmice koje su joj napravili, a koji krase zidove biblioteke. Pored toga, kako kaže mlada bibliotekarka, često joj donose bukete poljskog cveća, pripreme iznenađenje za rođendan ili dođu da u biblioteci proslave svoj rođendan. Umela je da ih vodi u pozorište, u Kamenički ili Futoški park ili, leti, na bazen i to sve – gradskim autobusom. 


Iz svega pomenutog očigledno da je ona njima –
mnogo više od bibliotekarke. Stoga se nadamo da će se steći uslovi da se njihovo druženje što pre nastavi. Dotle, na raspolaganju su im brojne knjige na romskom i srpskom jeziku koje mogu da iznajme i čitaju kod kuće.

Oceni vest:
27
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Boco

    pre 5 dana i 16 sati

    O ovakvim ljudima treba pisati i snimati emisije i stavljati ih na naslovne strane

    Oceni komentar:
    1
    24
  • Doda

    pre 5 dana i 6 sati

    Heroj grada Novog Sada. Bravo Dragana. Omogućiti Dragani da piše i objavljuje priče o svojim iskustvima. To će biti stimulans i podrška čitaocima i putokaz nadležnim službama za pomoć.

    Oceni komentar:
    2
    25