"BIO SALAŠ IDEI": Zdravi proizvodi za vašu trpezu (FOTO)

"BIO SALAŠ IDEI": Zdravi proizvodi za vašu trpezu (FOTO)

Organsko povrće, voće, žitarice, začini, čajevi i brašno, sve to nastaje na salašu nadomak Novog Sada.

Ako nas je nešto naučila godina za nama jeste da više cenimo zdravlje i prirodu. Skoro svi smo bar u jednom trenutku poželeli da pobegnemo iz urbane sredine i nastavimo svoj život među biljkama i životinjama. Bračni par Tatjana i Zoltan Idei svoju želju za preseljenjem u prirodu ispunili su još pre šest godina. Zahvaljujući tome, sada žive novi, zdraviji način života i uspešno vode svoj porodični biznis.

Ona iz Bečeja, arhitekta po struci, on iz Novog Sada, vlasnik firme koja se bavila računarima, odlučuju da potraže svoje parče raja. Potraga je uspešno okončana četiri kilometra od Temerina, u zaštitnoj zoni Parka prirode Jegrička. Na tom mestu rodio se "Bio salaš Idei".



− Jedna od dve najbitnije stvari za odlazak iz grada i kupovinu salaša je bila situacija sa organskim batatom. U to vreme, pre šest, sedam godina ga nije bilo. A to je moje omiljeno povrće. Tada smo odlučili da kupimo nešto zemlje i da ga uzgajamo za sebe. Prvobitna ideja je bila da se preselimo negde u netaknutu divljinu planine gde bi se bavili organskim stočarstvom i uzgajanjem batata. Recimo Bosna, Hajderi, gde je prvi komšija na 15 kilometara. Za mene idealna situacija (više sam gorštak nego panonski mornar), za moju ženu malo manje. Drugi bitan razlog za odlazak iz grada je potpuna degradacija društva u kome živimo. Tražili smo mesto koje je dovoljno daleko od bahatluka i gluposti. Slučajno smo, u procesu traženja savršene planinske lokacije, saznali za naš salaš. Kada smo došli da ga vidimo, očarao nas je ulaz sa puta. Dva visoka jablana, najviše drveće u okolini. Izgledali su kao dimenzioni prolaz ka snovima. Odluka je pala još tog dana. A to je pravi salaš, van sela, u ataru
– priseća se Zoltan.

Sve je počelo sa jednom oronulom kućom, pomoćnim objektom, kokošinjcem i sa velikom količinom entuzijazma. Posao pred njima nije bio nimalo lak, ali se trud isplatio u svakom pogledu.



− Mi smo, valjda jedini, uspeli da kupimo salaš bez i jednog normalnog pomoćnog objekta i bez čardaka. Mislili smo da sve znamo o organskoj poljoprivredi i životu na salašu samo zato što smo išli u školu kod profesorke Branke Lazić (ona je sjajna, puna znanja i ljubavi) i što smo puno čitali o tome. Realnost je bila više nego surova. Prve godine, pošto nismo mogli da nađemo radnu snagu za okopavanje, se sve zakorovilo. Korov je pustio seme i dan danas se borimo sa njim. Svo znanje koje smo stekli godinama smo skupo platili. A naročito saznanje zašto su na salašu živele barem tri generacije. To je ogroman posao, naročito na način na koji sam ja zamislio
– objašnjava Zoltan.

Čim su kupili salaš, svu zemlju su sertifikovali i započeli sa konceptom “Više od organskog“.

− Treba da prođu tri godine da bi se dobio pun status organskog proizvođača i sertifikat. Mada je naš salaš, pre nego što smo ga kupili, bio u nekom sporu pa niko nije obrađivao zemlju sedam godina, tako da je ta zemlja već bila čista i pre nas. Naša ideja “Više od organskog“ znači da težimo ka permakulturi, što je najteži ali i najkvalitetniji i najzdraviji oblik organske poljoprivrede. Imamo potpuno zaokruženu proizvodnju sa kozama, svinjama, guskama, patkama i kokama koje pasu i daju nam mleko, meso, jaja i đubrivo za povrće i voće. Spojili smo organsku poljoprivredu i ekologiju, sve radimo na otvorenom polju sa svojim organskim đubrivom, tradicionalnom obradom zemlje. Ovaj pristup je ekstremno težak ali uspevamo da gajimo hranu koja je po kvalitetu kao iz netaknute prirode. Drugim rečima, mislimo da ne postoji ništa bolje – kaže naš sagovornik.



Neponovljivi ukus i kvalitet hrane uzgojene na salašu Idei, zasluga je puno uloženog znanja i truda.

− Mi koristimo sopstveni organski stajnjak, kompostni čaj sa našeg kompostišta, radimo sve na otvorenom polju (sa zaštitnom zonom),  ne malčiramo plastikom već našom slamom, koristimo maksimalno prirodne materijale, okopavamo ručno, beremo ručno, sadimo ručno, sva zemlja nam je organski sertifikovana, stremimo ka permakulturi kao najvišem vidu organske poljoprivrede, zaoravamo setvene ostatke, odmaramo zemljište, koristimo plodored i združene useve, radimo redukovanu obradu zemljišta, sve gajimo i radimo u malim količinama – neindustrijski, ekologija nam je najbitnija. Naša zemlja ima oko 8% humusa što je čini jednom od najkvalitetnijih u svetu. Sve to daje kvalitet hrani koja je iznad organskog kvaliteta – čuli smo od našeg sagovornika.

Svoje seme ostavljaju za sledeću godinu, što znači da se trude da imaju, gde god može, što više starih sorti.

− Autohtone vrste su ukusnije, otpornije i kvalitetnije. Nedostatak je što je prinos manji od hibrida. Od biljaka gajimo oko 100 vrsta sa prepuno sorti: artičoku, rabarbaru, vlašac, pedesetak sorti paradajza, tridesetak sorti ljute paprike, začinsko i lekovito bilje, ren, beli i crni luk, razno voće (na primer imamo kruške koje su jako stare, visoke oko 20 metara i preslatke su), mikrobilje, speltu i još mnogo više. Sve gajimo sezonski, što prirodnije. Biodiverzitet je veoma bitan deo organske priče. Raznolikost je obeležje prirode. Kod nas je jako teško baviti se organskom zemljoradnjom na taj način. Ova država je koncipirana na protežiranju industrije, konglomerata, uvoza tako da mala gazdinstva sa drugačijom idejom imaju poprilično poteškoća u prodaji svoje visoko kvalitetne hrane. U Austriji, su recimo mala organska gazdinstva koja se bave zemljoradnjom na ovaj, tradicionalni način prave turističke atrakcije – napominje Zoltan.



Još jedna zanimljivost sa ovog salaša je organsko mikrobilje, koje gaje prvi u Srbiji.

− Oduvek me je interesovalo da radim nešto novo, drugačije, kreativno. Organsko mikrobilje je jedno od interesantnijih izazova naročito zato što ga gajimo na otvorenom polju, na suncu i vetru. To sve ga čini mnogo ukusnijim, kvalitetnijim i zdravijim od mikrobilja koje se uzgaja u posudama, pod lampama. Sjajno je probati nešto novo. Nove ukuse i teksture hrane. Organsko mikrobilje je sve to. Izuzetno zdravo i hranljivo, a veoma neobično i ukusno. Odličan primer je mikrobilje suncokret koji je fenomenalno ukusan i hrskav, ili mikrobilje kukuruz. To je nešto najslađe što možete da probate. Čak bih mogao reći da je i previše slatko. Sve pršti od raznih ukusa, tekstura i neobičnog, novog doživljaja hrane. Treba probati da bi razumeli o čemu pričam – izdvaja Zoltan.

Ako dođete na "Bio salaš Idei" prvo ćete primetiti razne životinje koje se slobodno vrzmaju unaokolo.

− Životinje treba da jedu raznovrsnu, prirodnu hranu. Ako na primer hrana koju koka pojede ne sadrži gvožđe, njega neće biti ni u jajetu. Naše koke, guske, patke su puštene na slobodnu ispašu. Pasu organsku hajdučku travu, maslačak, koprivu, neven, zovu, bagrenje, sirak,  štir i još mnogo raznovrsnog organskog bilja. Ovo su sve izuzetno lekovite i zdrave biljke. Pored svega toga na ispaši, dajemo im i organsko povrće, začinsko i lekovito bilje, voće, žitarice… Dok trče okolo, jedu i razne insekte koji su sjajan izvor proteina. Životinje nismo organski sertifikovali (iako su na organskoj ispaši) pošto je to u Srbiji borba sa vetrenjačama – kaže naš sagovornik.



Zoltan smatra da je komplementarnost tradicije i nauke dobitna kombinacija u organskoj poljoprivredi.

− Tradicija u smislu da se poštuje priroda, da se uči na greškama i uspesima, u našem slučaju, starih salašara. Jer ljudi su tada živeli u prirodi, sa prirodom. Sve što su uzimali od nje su iskorištavali ali su joj i vraćali. Smeće skoro da nije postojalo. A to znanje je danas neprocenjivo. Prost primer, konoplja koja je hrana, odeća, građevinski materijal, gorivo… Sve je to štedelo prirodu i vreme, a nauka je tu da nam olakša tu tranziciju od starog ka novom. Mi smo ovde uspeli da napravimo zatvoreni ekosistem. Praktično imamo sve svoje osim struje. Zatvoreni krug. Životinje pasu organsku hranu, daju nam hranu i organsko đubrivo za naše povrće i voće koje, ako preostane, kompostiramo. Ništa se ne baca. To je iz razloga da što manje zagađujemo, da što više vraćamo zemlji koja nas hrani – smatra Zoltan.

Njihove proizvode možete da probate i vi, a pronaći ćete ih na Ribljoj pijaci ili u radnji, na adresi Svetojovanska 2. Uz to, svakodnevno vam je dostupna i dostava na kućnu adresu. A na pitanje zašto dati prednost organskoj hrani, naš sagovornik odgovara:

− Suština je da se unosi što manje otrova, lekova i veštačkih hormona u organizam, kroz hranu. Njih u organskim proizvodima nema. Hrana treba da je čista, zdrava i nezatrovana. Nažalost, deca sve više oboljevaju od bolesti koje su bile rezervisane za stariju populaciju. Hranimo se prerađevinama, suplementima, veštačkim vitaminima, “prirodnim dodacima”... Verujte, isprobao sam na sebi tokom deset godina, dovoljno je jesti raznovrsnu organsku hranu. Tada vam nikakvi suplementi i dodatni vitamini nisu potrebni. Organski proizvodi su jedini proizvodi u Srbiji koji se rigorozno kontrolišu i testiraju, a organska poljoprivreda je svetionik u oluji ludila. Slamka spasa. Naročito ona, neindustrijska, održiva. Podržite male, lokalne organske proizvođače, a ne konglomerate. Višestruko će vam se vratiti – zaključio je Zoltan. 


Oceni vest:
34
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • ana

    pre 22 dana i 2 sata

    Kojim danima ste na Ribljoj pijaci?

    Oceni komentar:
    1
    6
  • Bio Salaš Idei

    pre 19 dana i 9 sati

    Na Ribljoj pijaci smo Subotom od 7-12h. Organska ulica, tezga 309.

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Bio Salaš Idei

    pre 19 dana i 9 sati

    Ako vas nešto dodatno zanima, možete se informisati na https://biosalasidei.rs/

    Oceni komentar:
    0
    2
  • Komsija

    pre 16 dana i 22 sata

    Da li ste otvoreni da sa kompanijama napravite poseban aranzman za zaposlene u toj kompaniji?
    Verujem da bi mladja, edukovana, savremena populacija bila veoma zainteresovana za vase proizvode i da bi znala da ceni benefite koje hrana proizvedena na ovaj nacin donosi.

    Oceni komentar:
    0
    4
  • Bio Salaš Idei

    pre 16 dana i 1 sat

    Jesmo naravno. Možete nas kontaktirati na mejl:

    Oceni komentar:
    0
    3