"Blic" istražuje: Rate stambenih kredita u evrima neće se bitnije menjati

"Blic" istražuje: Rate stambenih kredita u evrima neće se bitnije menjati

Prema brojnim procenama bankara, visina kamate se u naredne četiri godine neće drastično menjati, odnosno kamate neće porasti sve do 2022. godine.

Stručnjaci očekuju da će vrednost euribora, kamate po kojoj banke u EU pozajmljuju novac, sa sadašnjih minus 0,2 odsto, eventualno izaći na pozitivnu nulu. U prevodu, rast euribora za tih 0,2 odsto skoro da se neće ni osetiti u promeni ukupne kamatne stope stambenih kredita u Srbiji, što znači ni u iznosu rate već odobrenih kredita, piše "Blic".

Ovo su dobre vesti za 90.000 ljudi koji su uzeli dugoročne pozajmice indeksirane u evrima, a koji trenutno bankama u Srbiji duguju oko 2,5 milijardi evra (300,7 milijardi dinara).

Prema projekciji "Inteza Sanpaolo grupacije"  euribor će tek za tri do četiri godine izaći iz minusa i doći do nule. Takođe, u Rajfajzen banci naglašavaju da je, pored snažnog rasta ekonomije Evropske unije, Evropska centralna banka jasno stavila do znanja da će izlazak iz ekspanzivne monetarne politike ići usporeno usled sporog opadanja stope nezaposlenosti i iznenađujuće sporog oporavka rasta inflacije.

Bankari napominju da su kamatne stope na istorijskom minimumu. Iako ne očekuju da će kamate dalje padati, gotovo svi su uvereni da skoro neće doći ni do drastičnijeg rasta koji bi korisnici stambenih kredita osetili na svom novčaniku. Prema stručnjacima Rajfajzen banke, euribor još godinama neće dostići vrednost koju je imao pre izbijanja ekonomske krize kada je vredeo 4,7 odsto.

Kamate stambenih kredita indeksiranih u evrima na srpskom tržištu u ovom trenutku se kreću od 2,8 do 3,3 odsto, a najveći deo čini marža banke jer je euribor minus 0,2 odsto. Tako na primer za stambeni kredit od 50.000 evra sa rokom otplate od 25 godina mesečna rata iznosi oko 234 evra. Za pozajmicu za stan od 30.000 evra na 30 godina mesečno treba izdvojiti oko 122 evra.

U slučaju da se euribor pomeri za 0,2 odsto, u krajnjem zbiru to gotovo da neće uticati na visinu rate. Međutim, ako bi euribor drastično porastao, za recimo dva odsto, takav skok bi korisnici stambenih kredita i te kako osetili, jer bi im na ovim primerima mesečni izdaci porasli za 30 do 40 evra.

Početkom januara ove godine u Srbiji je bilo ukupno 89.669 kredita indeksiranih u evrima. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, najveći broj, čak 71 odsto je pojedinačne vrednosti od jedan do pet miliona dinara.

Takođe, ukupan iznos ostatka duga po osnovu stambenih kredita indeksiranih u evrima iznosi 300,7 milijardi dinara.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan