Bolje biti mrgud nego optimista

Bolje biti mrgud nego optimista

Ko kaže da je dobro biti optimista? Istraživanja su pokazala da su mrgodne osobe bolji pregovarači, da su uspešniji u donošenju odluka i da su izloženi manjoj opasnosti od infarkta.

S druge strane, dobro raspoloženje prate značajni rizici: postoji opasnost od gubitka motivacije, smanjene sposobnosti opažanja detalja, osim toga, možemo istovremeno biti lakomisleni i sebični. Pozitivnost takođe postiče alkoholizam, prejedanje i seks bez zaštite.

Gnev, tuga i pesimizam razvili su se da bi služili u korisne svrhe i da bi nam pomogli da napredujemo. Počev od Njutnovog opsesivnog džangrizanja do Betovenovih napada besa - stiče se utisak da geniji sa vizionarskim sposobnostima često imaju kratak fitilj.

Ta karakteristična veza je prvi put primećena kada je Matijas Bas sa Univerziteta u Amsterdamu izveo eksperiment u kome je pozvao grupu studenata da se prisete događaja koji ih je razbesneo i napišu kratak sastav o tome. Od druge grupe studenata je tražio da se sete nekog tužnog događaja i napišu sastav o njemu.

Zatim je dve grupe suprotstavio u igri za ispitivanje kreativnosti. Dao im je 16 minuta da smisle što više načina za unapređenje nastave na katedri za psihologiju. Baš kao što je Bas i očekivao, “ljuti” tim je imao više ideja, pri čemu su bile originalnije i sa manje od jedan odsto ponavljanja.

- Ljutnja priprema telo za pokretanje resursa - ona nam govori da je situacija u kojoj se nalazimo loša i daje nam energetski podsticaj da se iz nje izvučemo, objašnjava Bas.

Da bismo razumeli kako ovo funkcioniše, moramo znati šta se događa u mozgu. Kao i većina osećanja, ljutnja se stvara u amigdali, strukturi bademastog oblika odgovornoj za otkrivanje opasnosti koje mogu da ugroze našu dobrobit. Taj deo mozga je veoma efikasan, jer podiže uzbunu mnogo pre nego što postanemo svesni opasnosti.

Preplavljen adrenalinom, mozak pokreće eksploziju žestokog besa koji traje nekoliko minuta. Disanje i otkucaji srca se drastično ubrzavaju, krvni pritisak naglo raste. Krv nadire u ekstremitete, što dovodi do crvenila u licu i iskakanja žila na čelu.

Iako se smatra da se ta fiziološka reakcija razvila prvenstveno da pripremi telo za fizički napad, zna se da je ona višestruko korisna, jer deluje podsticajno i daje ljudima hrabrosti da se upuste u mentalni rizik.

Odavno se zna da gušenje sopstvenih osećanja može negativno da se odrazi na zdravlje.

Godine 2010. tim naučnika odlučio je da se takođe pozabavi ovim problemom. Oni su tokom perioda od pet do deset godina posmatrali grupu od 644 pacijenata sa oboljenjem koronarne arterije kako bi izmerili nivo njihovog besa, potisnutog besa i sklonosti ka uznemirenosti.

Tokom trajanja studije, 20 odsto njih doživelo je infarkt, a devet odsto je umrlo. U početku je izgledalo kao da i gnev i potisnuti gnev povećavaju opasnost od infarkta. Međutim, nakon što su prekontrolisali ostale činioce, naučnici su shvatili da gnev nema nikakvog uticaja, dok njegovo potiskivanje povećava opasnost od srčanog udara gotovo trostruko.

Međutim, pozitivni efekti gneva nisu samo fizičke prirode. On može da bude od koristi i u pregovaranju. Bes je često izazvan saznanjem da neko ne poštuje dovoljno naše interese. Takav bes signalizira moguće posledice - opasnost od fizičkog nasilja - i uskraćivanje prednosti - lojalnosti, prijateljstva i novca - kako bi uvideli svoju grešku.

Vest u celini pročitajte ovde.

Oceni vest:
0
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan